Beograd – Nebojša Nedeljković, bivši direktor Aerodroma “Beograd” i donedavno generalni direktor JP “Skijališta Srbije”, postavljen je juče za generalnog direktora novinske kuće “Borba”.
Osim što je na čelo jedne novinske kuće postavljen elektroinženjer koji je smenjen zbog zloupotrebe službenog položaja i pronevera, zanimljivo je da je reč o čoveku kojeg je Mlađan Dinkić izbacio iz G17, a koji je potom prešao u LDP kod Čedomira Jovanovića.
Kako je Kurir saznao iz odlično obaveštenih izvora, ceo projekat oko ovog postavljenja vodio je lično Zoran Ostojić, a osim Nedeljkovića, kandidat za ovo mesto bio je i Ivan Radovanović, čovek koji je odradio kampanju za LDP, ali i koji je pre desetak godina bio zaposlen u ovom listu.
Još jedan kuriozitet je da je Nedeljković imao astronomske plate u obe prethodne firme. Kako su mediji više puta pisali, on je u Aerodromu “Beograd” zarađivao 800.000 dinara, a u “Skijalištima Srbije” 1.600.000 dinara mesečno, a sada dolazi na čelo firme u kojoj četrdesetak zaposlenih u proseku imaju platu između 16.000 i 17.000 dinara.
Nebojša Nedeljković smenjen je s mesta direktora JP “Skijališta Srbije” zbog policijske istrage o malverzacijama. Kako smo nezvanično saznali, reč je o poslovima na Aerodromu “Nikola Tesla” u vezi sa davanjem u zakup prostorija i delatnosti preduzeću “Dufri” sa sedištem u Švajcarskoj, dok se proveravaju i drugi poslovi, o kojima zasad niko ne želi da govori.
U Ministarstvu za ekonomiju i regionalni razvoj rekli su da je on smenjen isključivo zato što je u dosadašnjem radu JP “Skijališta Srbije” bilo “bitnih kašnjenja u ispunjavanju ovogodišnjih planiranih aktivnosti preduzeća”.
Ovo najnovije političko imenovanje za prvog čoveka “Borbe” ponovo postavlja pitanje da li je ta firma mogla da bude privatizovana bez postojanja zakona o privatizaciji saveznih javnih medija. Tu privatizaciju, tvrdi naš izvor, omogućili su isključivo Sveta Marović i Slobodan Orlić. Oni su omogućili da privatni kapital uđe u tadašnju državnu “Borbu”, da bi se iz sistema pre svega izdvojio sektor kioska, uz njih i plasman i transport, a na kraju i novine, koje doduše niko nije ni hteo, ali koje nisu ni mogle da bude privatizovane.
Postavljenje novog direktora ponovo je pokrenulo borbu za osam spratova, odnosno 40.000 kvadrata u samom centru Beograda.