Nedeljni list beogradskih studenata ,,Student” proslaviće 15. marta ove godine 80 godina od osnivanja.
Osvajač slobode, oštar kritičar, bundžija i optimist, hodač plemenitih namera po ivici dozvoljenog, suptilni putokaz ka režimskom licemerstvu i neprincipijelnosti, široko otvorenih očiju maestralno je sortirao aktuelni trenutak i filigranskim provokacijama vlasti bacao u očaj. Bio je osporavan, zvanično voljen, tajno cenzurisan.
I takva bogata i burna istorija davala mu je patinu izazovnosti i zanosa, pa kao eliksir ulivala snagu njegovim čuvarima, mladim, ambicioznim i slobodoumnim akademcima. Inteligentni i pronicljivi, bili su srž i suština onoga što je predstavljao ,,Student”, list beogradskih studenata.
Kada su širom Amerike i Evrope studentski pokreti 1968. izašli na ulice, njihove kolege u Beogradu osećale su posledice pojačane socijalne nejednakosti i nezaposlenosti i o tome govorili na masovnim studentskim protestima.
Policija je više puta upadala na fakultete i premlaćivala studente.
O događajima na Filozofskom fakultetu, o ovacijama koje je dobio Stevan Žigon izvođenjem Robespjera iz predstave ,,Dantonova smrt”, o Desanki Maksimović i Miri Alečković koje su se solidarisale sa studentima, o snimcima Dušana Makavejeva, o parolama ,,Dole crvena buržoazija”, ,,Izvozimo ljude kao smrznutu govedinu!”, nije se moglo pročitati nigde, osim u ,,Studentu”.
Hrabro je koračao sa svojom čitaocima. Glavni i odgovorni urednik, student filozofije Đorđije Vuković, svakog dana je pravio vanredno izdanje, a tiraž je bilo najbolja smernica ka istini – 80.000 primeraka!
Kada je sedmoga dana demonstracija Josip Broz Tito studentima poručio ,,niko nije nezamenljiv, pa ni ja!” – ,,Student” je javnost obavestio o kraju protesta naslovnicom s velikom crnom trakom.
U upiranju ka svemu što su akademci smatrali nepravdom, ,,Studentu” je, sasvim prirodno, i igra mačke i miša s vlastima bila neiscrpan izvor inspiracije. Naročito mladim umetnicima, koji su na stranici posvećenoj karikaturama, aforizmima i poeziji slobodu osvajali na svoj način.
– Liči!
– Ama ne liči – ubeđivao se u pola noći s ljudima u odelima današnji magistar slikarstva i karikaturista Milenko Mihajlović koji je uz motive skulpture Antuna Augustinčića (koja se nalazila na popularnoj ,,crvenoj”) naslovnicom ,,Studneta” slao poruku, s ,,malom” razlikom što je te 1987. godine glavu konja i jahača zamenio. Rano ujutru, ponovo su ga zvali u štampariju, gde je zatekao dvojicu kako cepaju list i trećeg u mantilu kako nadgleda. U otresitom, mladalačkom stilu u kome je već branio naslovni crtež s likom beogradskog Pobednika (nacrtanog iz profila do pasa) rečima: Drug Tito ima tako herojski lik, da bi sigurno Meštroviću bio inspiracija, pokušao je i ovoga puta.
Ali, ceo tiraž je uništen. ,,Student” je vratio lopticu vlastima kada su Mihajlovića pozvali na informativni razgovor i rekli da o tome ni s kim ne priča. Poziv je, a gde bi drugde, i to baš na Dan bezbednosti, završio na naslovnici s aforizmom Aleksandra Baljka: ,,S neprijateljem nema dijaloga, a mene su pozvali na razgovor”.
Kao i u slučaju Vukovića i ovde je sloboda platila cenu. Zbog njihovog viđenja Osme sedmice cela redakcija je smenjena, ali duh nije uništen.
,,Beogradski Student”, ,,Novi Student”, list beogradskih studenata ,,Student”, kako se tokom decenija zvao pokrenuo je 1937. godine kasniji narodni heroj Ivo Lola Ribar (1916–1943), tada student Pravnog fakulteta u Beogradu, nakon sastanka grupe studentskih aktivista, antifašista, levičara i pripadnika SKOJ-a.
Prvi broj pojavio se na ulicama 15. marta, nešto više od dve godine pre početka Drugog svetskog rata. U tom trenutku u Evropi nije postojalo takvo štampano izdanje za studente i mlade. Od samog početka pratile su ga cenzura i zabrana. Prema rečima Bogdana Pešića, prvog glavnog i odgovornog urednika lista, često su pripadnici policije (tadašnje Kraljevine Jugoslavije) čekali da izađe iz štamparske prese, ne bi li ga zaplenili. Do 1941. godine izašlo je 14 brojeva.
,,Student” je obnovljen već 1945. i do kraja osamdesetih ostao metafora mladosti, snage, kritike i bunta. Ni u prvim godinama devedesetih nije se promenio, a drugi rekordni tiraž zabeležio je tokom demonstracija 9. marta 1991. godine. Za ogledalo novina izabrana je fotografija Patrijarha Pavla s porukom ,,Neka grobovi Nedeljka i Branivoja budu poslednjih spomenik srpskoj neslozi”.
Kada je reč o mojoj generaciji, uvodnik ,,Studenta” septembra 2002. bio je još jedan pokušaj da redakcija opravda tradiciju i vrati sagorelu autentičnost. Vođeni geslom da smo slobodni onoliko koliko i naša misao, želeli smo da budemo deo neophodnog i beskonačnog osvajačkog pohoda ka nesputanosti, neograničenosti, nezarobljenosti. Bunili smo se protiv svega što smo smatrali nepravdom, a činilo se da su od vajkada do danas problemi akademaca isti. Razlika je u tome, što štampanog ,,Studenta” više nema. A nema li više ni povoda za bunt?
*Glavni i odgovorni urednik Studenta 2002–2004. godine
Uvek mladi akademci
Generacije urednika i saradnika ,,Studenta” shvatile su kako funkcioniše vlast. Istina je da je dobru većinu to samo održalo u uverenju da su njihov put i način ispravni. Od prvog do poslednjeg broja, najveća vrednost ,,Studenta” bili su baš ti mladi akademci, koji su ostavili dubok i neizbrisiv trag u društvu, kulturi, politici, nauci i novinarstvu. I upravo dokazi o veličini lista nalaze se u biografijama najvećih stvaralaca koji su obeležili čitav 20. vek.
Ta kolekcija ideja, pojmova, rešenja, maštovitosti nikada nije istražena kao celina i danas bi možda ostala sasvim neprimećeno da nije studentovca. Na inicijativu novinarke Jelice Stojančić, glavnog i odgovornog urednika 1982. godine, okupila se ekipa u kojoj su i novinarka Branka Otašević, umetnik Jugoslav Vlahović i publicista Ljubomir Kljakić. Rešeni su da ,,Student” 80. rođendan dočeka na pristojan i dostojan način.
Ovog 15. marta, na spomeniku narodnom heroju Ivi Loli Ribaru, bivši urednici položiće venac. Istog dana, na konferenciji za novinare u pres-centru Udruženja novinara Srbije, veterani lista govoriće o tome kako je ,,Student” bio glasilo ne samo univerzitetske već i šire intelektualne javnosti, poligon slobodnog mišljenja, žurnalističke i umetničke kreativnosti, škola dobrog novinarstva i rasadnik talenata.
