EN
Kada požele da čuju lokalne vesti, građani Smedereva na skali radio-prijemnika potraže Radio Bus iz Kovina.
Boranima je, izgleda, najmilije kad ih informiše preduzeće iz Negotina, čija je pretežna delatnost gradski i prigradski kopneni prevoz putnika.
Izgleda da su stanovnicima ova dva grada mnogo interesantniji komšijski od njihovih lokalnih medija.
Tako su barem presudile komisije za izbor projekata na nedavno okončanim konkursima za sufinansiranje medijskih sadržaja od javnog interesa u Boru i Smederevu.
Pravilnik o sufinansiranju projekata proizvodnje medijskih sadržaja od javnog interesa u oblasti javnog informisanja, istina, dozvoljava da se na lokalne konkurse prijavljuju i mediji iz drugih gradova i opština. Na komisiji je odluka da li će lokalni javni interes biti bolje ostvaren kroz projekte medija iz tog grada ili nekih drugih.
Presudan bi, naravno, trebalo da bude kvalitet projekata, ali se godinama već na lokalnim projektima nagrađuje nešto drugo.
Smederevska velikodušnost
Smederevskim medijskim konkursom bilo je predviđeno 28 miliona dinara. Gotovo 70 procenata otišlo je medijima i produkcijama čije se sedište nalazi u okolnim gradovima i opštinama, ali i u onim udaljenim i po stotinak kilometara.
Tako je Televiziji Kopernikus iz Niša dodeljeno 2,25 miliona dinara, firmi Energy save iz Vršca, odnosno portalu E Podunavlje, 1,95, a Radiju Bus iz Kovina 1,27 miliona.
Najzadovoljniji smederevskim konkursom trebalo bi da budu mediji iz Smederevske Palanke. Projekti pet medija i produkcija iz te varošice koštaće građane Smedereva 8,7 miliona dinara, iako su neki od njih do sada objavili tek poneku vest iz Smedereva.
Dobitnici borskog konkursa, pored pomenutog beogradskog portala, jesu mediji iz Zaječara, Majdanpeka, Niša, Negotina… Projektu Televizije Majdanpek, recimo, komisija je dodelila 1.000.000 dinara. Firma Moto boem trans d.o.o. iz Negotina za dva projekta dobila je 1.100.000 dinara. Inače, u pitanju je preduzeće čija je pretežna delatnost gradski i prigradski kopneni prevoz putnika.
S druge strane, projekti borskih portala Ist media, Brate.rs, Timočke.rs, te lokalnih borskih produkcija RIS media i Npress ostali su „ispod crte“.
Saša Trifunović, urednik portala Ist media, nije iznenađen ovakvom raspodelom sredstava.
„Kad u komisiji imate ljude koji karavanski idu po Srbiji i dele pare naprednjačkim medijima, drugačiji ishod se i ne može očekivati“, kaže Trifunović i dodaje da projektu Ist medije svakako nije išlo naruku ni to što ih je pre nekoliko meseci gradonačelnik na konferenciji za novinare označio kao „tajkunski medij“.
Presudna politička ili prijateljska povezanost sa vlastima
Da je na lokalnim konkursima presudna „politička podobnost, familijarna i prijateljska povezanost sa nosiocima gradske vlasti“ smatra i Darija Ranković, urednica portala kolubarske.rs.
„Naravno, presudna je i uređivačka politika. Mediji koji pozitivno govore o aktuelnoj vlasti, oni u kojima su dominantni hvalospevi o predsedniku i vladajućoj SNS, oni obavezno prolaze na konkursu“, kaže Ranković.
Na ovogodišnjem valjevskom konkursu „samo“ 30 odsto novca otišlo je medijima registrovanim van Valjeva. Međutim, po mišljenju naše sagovornice, za 7,8 miliona dinara budžetskog novca opredeljenog za projektno sufinansiranje, javni interes u javnom informisanju, koji je primaran cilj medijskih konkursa, teško da će biti ostvaren.
„Projekti su mahom usmereni na promociju grada, turističkih manifestacija, i to u gradu u kome je turizam i prihodi od turizma statistička greška. U osnovi se svode na propagandu postojeće politike i sistema kroz stvaranje predstave da je sve u savršenom redu, a ništa nije u redu“, smatra Darija Ranković.
„Kad dođeš u Valjevo“, „Da dođeš u naš grad“, „Potencijali valjevskog kraja“, „Male priče velikog Valjeva“, „Život u Valjevu“, „Valjevo – šansa za turizam u kovidu“, „Idemo u Valjevo“, samo su neki od projekata koji su prošli na konkursu za sufinansiranje projekata iz oblasti javnog informisanja Valjeva u 2021. godini.
Projekte poput „Budžet grada Valjeva u fokusu“ ili, recimo, „O primeni antikorupcijskih propisa u gradu Valjevu“ komisija je ocenila kao „neinovativne“ ili „neusklađene sa temom konkursa“.
Da lokalni mediji koji izveštavaju kritički na lokalnim konkursima najčešće ostaju kratkih rukava nije ništa novo. Da neadekvatna primena pravila koja se tiču projektnog sufinansiranja dovodi do toga da se javna sredstva ne dodeljuju za ostvarenje javnog interesa u oblasti javnog informisanja, konstatuje i lane usvojena Strategija razvoja sistema javnog informisanja u Republici Srbiji.
Iz Ministarstva kulture i informisanja čiju se najave da će do kraja godine biti usvojen novi zakon o javnom informisanju i medijima, te da je Akcionim planom Strategije već utvrđen niz koraka čijom će primenom sistem projektnog sufinansiranja biti unapređen. Da vidimo i to čudo.
