EN
I one zemlje koje su Rusiji uvele sankcije nisu ih uvele tamo gde ih boli, pa duboko verujem da bi naša vlada – i ako bi uvela te sankcije, a mislim da neće – imala razumevanja za medije. Jer je ovo jedina zemlja u Evropi u kojoj se paralelno sa Sputnjikom emituje i N1 i svi drugi”, kaže za Bermudski trougao Ljubinka Milinčić, glavna i odgovorna urednica Sputnjika u Srbiji.
Gošća petnaeste epizode podkasta o medijima odgovara na pitanja o granici između profesionalizma i državne politike zemlje koju predstavlja, uticaju koji Rusija ima na srpske medije, drakonskim kaznama za ruske novinare i cenzuri u toj zemlji, kada Sputnjik preuzima vesti zapadnih agencija, zašto se pre emitovanja vesti u slučaju Buča čekao zvaničan stav Rusije, o selidbi Srba na Telegram i svom poslednjem razgovoru sa Vladimirom Putinom.
„Nisam za to da se gase mediji. Ali tako je postalo normalno da se mogu gasiti ruski mediji, a da se u Rusiji ne mogu gasiti ruski mediji. Ako ste finansirani iz inostranstva, kao Novaja gazeta, to mora da se zna. Ako taj ko vas finansira ima interes suprotan ruskom, onda vi ne možete da radite u Rusiji. To su pravila ratna. Da li je neko možda reagovao što su svi opozicioni mediji i partije ugašene u Ukrajini, toj omiljenoj demokratskoj zemlji danas?”
Milinčićeva, koja za sebe kaže da je „proruski i proputinovski orijentisana”, objašnjava ko kontroliše njen rad i tvrdi da ne postoje direktive iz Moskve o izveštavanju o sukobu u Ukrajini i da se izraz „specijalna operacija” koristi, jer „Sputnjik postoji da bi pokazao ruski pogled na svet”.
„Nisam imala informaciju o tome šta će se dogoditi 24. februara, znam da mi nećete verovati. A od toga dana mene iz Rusije niko nije pozvao da mi kaže kakav je stav Rusije i čega se moram držati. Naravno, ja znam koji je stav Rusije i držim ga se, ali nikakve savete ni naređenje nisam primila. Mislim da se naši novinari slažu s tim pogledom. Svako ima pravo i da se ne slaže, ali mu je najbolje da onda tu ne radi.”
