ENEvrosong“ je protutnjao Srbijom. Prašina se digla ne samo u našoj zemlji. I još se ne sleže. Čak i oni kojima u svetu i kleštima nisu mogli da izvuku neku lepu reč o Srbiji, posle beogradskog evropskog šoua, rekli su – bravo Srbijo! Na čelu celog tog projekta i tima ljudi koji su ga do perfekcije izveli bio je generalni direktor RTS-a Aleksandar Tijanić. To je bio povod da sa njim razgovaramo na tu i druge aktuelne teme.
– Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić zatražio je od RTS-a, dakle od vas, da dostavite budžet „Evrosonga“. Da li to znači da je bilo nekih mućki za koje javnost ne zna?
– Šabić je hrabro izabrao da bude patuljak u vrtu Biljane Kovačević-Vučo i njenog nalogodavca koji se, što cela Srbija zna, obogatio u vremenima kad je samo tajna policija davala licencu za bogaćenje. Rodoljub je kompromitovao svoju funkciju neznalačkim traženjem da za tri dana završimo budžetski obračun „Evropesme“, gigantske operacije koja je trajala celu godinu. Imamo rok od tri meseca da najpre Dinkić i Organizacioni odbor prihvate izveštaj, a potom da papiri prođu kroz Upravni odbor RTS-a. Inače, te podatke ćemo najpre staviti na naš sajt i tek onda, kroz tri meseca, poslati pošiljku kuriru Rodoljubu da ga nosi gazdarici. Tako nalaže zakon.
– Da li ste potrošili više od prethodnih organizatora „Evrosonga“?
– Svi raniji budžeti su iznosili između osam i 12 miliona evra. Bliži smo donjoj granici, što se tiče troškova RTS-a. Inače, mislim da smo za Srbiju i Beograd, za naše građane, promenom slike o Srbiji napravili posao decenije. Predsednik parlamenta Oliver Dulić to ne bi priznao da ga stavim na roštilj, ali znamo da je prošle sedmice u Briselu on lično primio toliko čestitki od stranaca za naš spektakl, koliko i za odličan rezultat svoje stranke na izborima.
– RTS je ovim spektaklom ušao ne samo u vrh „Evrosonga“, nego i u vrh Evrope, po profesionalizmu, organizaciji, sceni, umetničkoj predstavi, spektaklu – tvrde svi učesnici. Kako vi na to gledate?
– Stranci nisu ni ljubazni niti lišeni predrasuda prema nama. Pa kad horski – svi učesnici, više od tri hiljade novinara, petnaestak hiljada turista, ceo vrh evropskih institucija iz ove oblasti – ushićeno govore o Beogradu i Srbima kao čudu, a o RTS-u kao najboljem organizatoru najgledanije „Evropesme“ u protekle 53 godine, to mora da je istina. Svaki analitičar koji ovaj spektakl ocenjuje kroz kvalitet muzike greši. Ovo je planetarna zabava 21. veka. Nova tehnologija, nova vizuelna umetnost, parada fantastične tehnike i kiča, izazov svim čulima, sa malo takmičarskog elementa koji dozvoljava nacijama da stanu iza svojih predstavnika. To je, u svojoj biti, igra. Ko joj daje dublji smisao, greši.
– Šta je sve ovo značilo za sam RTS?
– Srpsko javno mnjenje u visokom procentu kontrolišu lobiji koji rade protiv RTS-a. Željko Mitrović ne voli što smo tri godine gledaniji od Pinka. Veranu Matiću se ne dopada fakat da je naš dnevnik, u proseku, pet puta gledaniji od vesti B 92. Vladimir Popović, poznatiji pod nadimkom Beba, kažu, kontroliše niz nevladinih organizacija koje štancuju saopštenja protiv RTS-a. Jedan krupan ministar, čim ga ne pustimo da nedeljno gostuje u dnevniku, ide telom i životima svojih telohranitelja da brani Verana a da napada RTS. Svaki parlamentarac, ako se njegov rođak ne pojavi u „Žikinoj šarenici“, poziva na bojkot pretplate. Čak i onaj cvrčak Batić koji je pretplatu i uveo. Nadežda Gaće, jedini kandidat za predsednika NUNS-a, ima periodične seanse konvulzija na RTS-u, kao da nije bila najvažniji čovek Upravnog odbora onog RTS-a koji četiri sata nije javio da je Đinđić ubijen. Tu je i ovaj etičar Cekić iz RRA, za čijeg mandata je jedan tajkun dobio tri televizije, ali on insistira da baš ja iznosim siromašnim Srbima šporete i dečje posteljine ako ne plate pretplatu.
– Ali, šta sve ovi ljudi koje pominjete imaju sa „Evrosongom“? Zar vaš cilj nije bio samo da vrhunski i profesionalno obavite posao?
– U situaciji kakvu sam opisao, znao sam da je „Evrosong“ naša prilika, ne samo da pokažemo ono što smo znali – da tim RTS-a može da napravi sjajnu predstavu – već da postanemo priznati u Srbiji kao najbolja i najstabilnija srpska institucija tako što će Evropa to da glasno kaže. Sada neka ustane osoba koja čezne da bude smešna i neka kaže Srbima: „Evrosong“ nije bio loš, ali to bi Pink, B 92, Gaće, Batić, Cekić i Žika Obretković bolje organizovali. Tek od „Evrosonga“ RTS je u Srbiji ono što je bio i pre njega, ali to, u kontrolisanom delu srpskog javnog mnjenja, nije bilo priznato.
– Ako dobro razumemo, vi „Evrosong“ shvatate kao svoj najvažniji posao u ove četiri godine na čelu RTS-a?
– Grešite. Ovo što je naša ekipa, sa Sandrom Šušom na čelu, uradila sa „Evrosongom“, važnije je za Srbiju i Beograd nego za sam RTS. Svojim većim rezultatom smatram činjenicu da je srpsko javno mnjenje dobilo stabilni medijski javni servis koji ima ekvidistancu prema Tadiću, Nikoliću i Koštunici. Njihovi štabovi mogu da razgovaraju sa Javnim servisom, ali ne mogu da naručuju.
– Hoćete da kažete da na vas niko ne može da utiče?
– Teška srca, moram reći da smo RTS odvojili od vlasti uz razumevanje dosadašnje srpske vlade. Ta činjenica ostaje kao njihov bitan doprinos normalizaciji Srbije. Svaka vlast koja bude htela nenormalnu Srbiju probaće da vrati RTS u ulogu spikera vrha režima. Danas, mi vodimo računa kako se upravlja Srbijom, a ne – ko vlada Srbijom. RTS je transstranački, on je vlasništvo građana, i nema svoje političke favorite kao drugi ovdašnji mediji. Uz to, prvi put u svojoj istoriji RTS nije napravljen po stranačkom paritetu. Evo, prvi put to pominjem; kad sam imenovao Nenada Lj. Stefanovića za šefa informativnog programa, na osnovu njegovog profesionalnog ugleda, a bez ikakvih konsultacija sa strankama, vladajuće stranke su razmišljale o mojoj smeni. Danas je on opšte prihvaćena karijatida krova uređivačkog koncepta RTS-a
priznat kao profesionalan i objektivan urednik.
– Plaši li vas eventualna promena vlasti u Srbiji?
– Plaši me svaka vlast u Srbiji, jer sam – kao što je poznato – plašljiv čovek. To pokazuje spisak mojih političkih i javnih protivnika u poslednje dve decenije. Svaka vlast koja je izabrana voljom građana jeste legitimna i legalna. Kad se uspostavi, na njoj je da dokazuje da je i pametna. RTS će biti dobar javni test inteligencije.
– Imate još više od dve godine mandata. Šta možemo očekivati za to vreme?
– Ove zime završavamo svetionik nad Srbijom – Avalski toranj. Biće identičan spolja, ali ćemo ga osvetliti kao božićnu jelku. Da se vidi i sa zemlje i sa nebesa. U međuvremenu, naši će gledaoci gledati Evropsko prvenstvo u fudbalu i Olimpijske igre iz Pekinga, a sledeće godine Univerzijadu. Uvodimo novu tehnologiju slike visoke definicije, završavamo projekat najboljeg njuz-studija, koji je atraktivniji od Bi-Bi-Sijevog studija, krećemo u obnovu emisione tehnike, počinjemo planove za novu zgradu u Košutnjaku, uveli smo eksperimentalni digitalni program koji ćemo proširiti u sledeće četiri godine, spremamo nove emisije, novu generaciju novinara i grafičara, redizajn obeju mreža, nove serije, i sigurno idemo ka tituli najvećeg i najgledanijeg južnoevropskog javnog servisa.
– Šta vas je tokom ove četiri godine na čelu RTS-a najviše zabavljalo?
– To što su me svake nedelje entuzijastički smenjivali razni medijski manijaci, stranačke prišipetlje, tipovi koji mucaju još u mislima, estradne vucibatine, plaćeni urednici, polupismeni političari, ulični provokatori, vlasnici časopisa kojima je žena teškim radom napravila novine, ljudi sa bebastog platnog spiska; oni ne shvataju stepen mog uživanja što ih mučim rezultatima RTS-a, suđenjima, gde ih činim smešnim javnim polemikama, gde im jedem džigericu, pošto je njihov mozak mala porcija. Nadam se da me neće izneveriti i ostaviti me na miru.
E.N.V.
