Loše ocene za vladavinu prava u svetu i u Srbiji

U svim oblastima koje se ocenjuju, Srbija u poslednje tri godine beleži pogoršanje stanja ili stagnaciju. Ono je najizraženije u kategoriji „ograničenje vlasti“, gde se ocena spustila sa 0,50 iz 2015. godine, na ovogodišnjih 0,37. Nazadovanje je sistematično i kada je reč o kategoriji otvorenosti i transparentnosti, gde se skor za šest godina spustio sa 0,56 na 0,46. U oblasti „odsustvo korupcije“ ocena se pogoršava treću godinu zaredom i sada je 0,42 –  ispod globalnog proseka i ispod proseka regiona.

Kada je reč o pojedinačnim indikatorima, među najslabijima su ocene koje je Srbija dobila za mogućnost da zvaničnici budu kažnjeni za svoje nezakonito postupanje (svega 0,24, i konstantan pad sedam godina za redom), u pogledu zloupotreba funkcije u zakonodavnoj vlasti za privatnu korist (takođe 0,24), nerazumno dugih suđenja u građanskoj materiji (0,22) i neprimerenog uticaja političara na policiju, tužilaštvo i sudove (0,21).

Imajući u vidu nalaze ovog istraživanja, prema oceni Transparentnosti Srbije, zabrinjava činjenica da se u programu nove vlasti borba protiv korupcije nije našla među ključnim prioritetima Vlade koja je juče izabrana. Naime, u programu Vlade^[2], kada je reč o borbi protiv korupcije, navode se samo pojedini statistički podaci (broj hapšenja, optužnica i presuda u poslednje tri godine), a nema reči o planovima, bilo preventivnih ili represivnih mera za budućnost.

Inače, na prvom mestu ovogodišnje liste nalazi se Danska sa 0,9, a na poslednjoj, 140. poziciji je Venecuela sa indeksom 0,26.

U odnosu na širi region (istočna Evropa i centralna Azija), Srbija je na devetom mestu od 14 zemalja i iza nje su Belorusija, Kirgizija, Rusija i Turska, a isti indeks ima Albanija, dok je najbolje mesto zauzela Gruzija.

^[1] https://worldjusticeproject.org/

^[2] https://media.srbija.gov.rs/medsrp/dokumenti/ana-brnabic-ekspoze-1022_cyr.pdf