EN
Medijsku 2024. godinu novinari i medijski radnici u Srbiji pamtiće po nemoći pravosuđa da kazni ubice novinara, novoosmišljenim zloupotrebama zakona u projektnom sufinansiranju i smanjivanju lokalnih budžeta za medijske projekte, nezakonitom radu REM-a i prestanku mandata Saveta ovog tela, te pritiscima i napadima na novinare, koji su kulminirali prilikom izveštavanja sa protesta novembra ove godine.
Apelacioni sud u Beogradu konačno, posle šest godina, presudio je u aprilu ove godine izvršiocima i nalogodavcu za paljenje kuće novinara Žig infa Milana Jovanovića.
Ipak, godinu za nama novinari u Srbiji pamtiće najpre po oslobađajućoj presudi Apelacionog suda u Beogradu okrivljenima u slučaju ubistva Slavka Ćuruvije iz 1999. godine.
Drugostepeni sud, presudom objavljenom u februaru ove godine, preinačio je prvostepenu presudu kojom su pripadnici Službe državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak bili osuđeni na kazne zatvora i pravosnažno ih oslobodio.
Srpsko pravosuđe tako je pokazalo institucionalnu nemoć da kazni ubice novinara i njihove nalogodavce.
Ispred Apelacionog suda u Beogradu, nakon objavljivanja presude, održan je protest, a građani i kolege su velikim transparentom poručili: „Ubili ste pravdu, ali istina živi“.
Milan Radonjić, Ratko Romić i Miroslav Kurak tužili su naknadno Slavko Ćuruvija fondaciju „za povredu časti i ugleda“, zbog saopštenja u kom je izraženo neslaganje sa presudom Apelacionog suda u postupku za ubistvo vlasnika „Dnevnog telegrafa“ i „Evropljanina“.
„Zbog ‘povrede časti i ugleda’, i Ratko Romić od Fondacije traži odštetu od 500.000 dinara. Iste odštete u tužbama zbog reakcije na presudu traže i Radonjić i Kurak“, navodi se u saopštenju Fondacije.
Tužilaštvo za organizovani kriminal (TOK) odbilo je da preuzme slučaj ubistva novinara „Večernjih novosti“ Milana Pantića, 16 meseci nakon što je dobilo spise predmeta iz jagodinskog tužilaštva. TOK je tako predmet praktično vratio na početak.
U godini za nama navršilo se i 30 godina od nerasvetljene smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović. Posle 30 godina nastupila je apsolutna zastarelost gonjenja za krivično delo ubistva.
Krajem novembra, uredniku portala Srbin info Dejanu Zlatanoviću Viši sud u Beogradu izrekao je oslobađajuću presudu od optužbe da je na skupu protiv francusko-nemačkog plana, održanom u februaru prošle godine, pozivao na nasilnu promenu ustavnog poretka.
Pretnje, pritisci i napadi na novinare
U 2024. godini UNS je zabeležio 111 slučajeva ugrožavanja novinara i medijskih radnika, što je za 20 manje u odnosu na godinu pre.
U odnosu na 2023. godinu povećao se broj pretnji, pa su u UNS-ovoj bazi ove godine evidentirane 33 pretnje, dok su u 2023. godini zabeležene 32.
Smanjio se i broj pritisaka i uvreda, pa je ove godine zabeleženo njih 29, dok su lane u bazi mesto našla 52 ovakva slučaja.
Iako su u bazi evidentirana tri fizička napada manje nego lane, kada ih je bilo 16, zabrinjava podatak da je u poslednja dva meseca zabeleženo više fizičkih napada nego u prvih 10 meseci ove godine.
Samo u novembru, fizički je napadnuto, vređano ili ometano u radu 15 novinara i medijskih radnika, odnosno novinarskih ekipa, od čega njih osam u toku izveštavanja sa protesta u Novom Sadu i Beogradu. Najveći broj koleginica i kolega napadnuto je na protestima zbog pada nadstrešnice na železničkoj stanici u Novom Sadu, podaci su koje je zabeležio UNS.
Početkom godine pripadnik obezbeđenja Opštine Inđija odgurnuo je novinarku portala „In medija“ Vericu Marinčić. Ona je u zgradu Opštine ušla kako bi ispratila sastanak zvaničnika Inđije i mesnih zajednica Čortanovci i Beška.
Tada ju je, kako je rekla UNS-u, u hodniku video šef kabineta predsednika opštine koji joj je rekao da napusti zgradu jer nema akreditaciju. Odgovorila je da joj akreditacija nije potrebna za tu vrstu događaja i da su druge kolege nenajavljeno ušle. Pripadnik obezbeđenja ju je tada uhvatio za ruku i gurao, kako bi je izbacio iz zgrade.
Novinara nedeljnika „Radar“ Vuka Cvijića, u Kosovskoj ulici u Beogradu u maju je najpre vređao, a zatim i pesnicom u glavu udario direktor „Srpskog telegrafa“ Milan Lađević, rekao je Cvijić UNS-u. Lađević je demantovao da je napao Cvijića prijavljujući policiji da je Cvijić njemu pretio.
Prvo osnovno javno tužilaštvo u Beogradu navelo je u decembru u odgovoru za „Insajder“ da još uvek, iako je prošlo više od šest meseci, nisu dostavljeni snimci kamera video nadzora u slučaju sukoba novinara ‘Radara’ Vuka Cvijića – koji je zadobio telesne povrede, i direktora ‘Srpskog telegrafa’ Milana Lađevića“.
Predsednik privremenog organa Grada Beograda Aleksandar Šapić započeo je u 2024. godini praksu odbijanja da novinarima televizija Nova S i N1 odgovara na pitanja.
Iako su mu novinari ovih televizija nekoliko puta nakon toga postavljali pitanja, Šapić je svakog puta odbijao da odgovori. U aprilu je čak novinarima ove televizije rekao da su „lažovi koji su se fizički iskrivili od zla i da će ih zlo pojesti„.
UNS je više puta reagovao i pozivao Šapića da ne krši Zakon o javnom informisanju i medijima, odnosno da ne diskriminiše novinare.
Novinarima lista „Jedinstvo“ naloženo je u maju ove godine da napuste prostorije u severnom delu Kosovske Mitrovice, jer su navodno prodate. Novinari i snimatelji više redakcija na srpskom jeziku i rukovodstvo UNS-a, zbog toga su mirno protestovali ispred redakcije.
Na redakcijski imejl agencije Tanjug u oktobru stigla je preteća poruka.
„Samo da znate da pratimo laži koje svakodnevno plasirate oko države Kosovo i Albanca, kao što pratimo kretanje svakog novinara vaše pseudomedijske agencije na Kosovu. Budite sigurni da će neko od njih dobiti metak u potiljak sledeći put kada bude kročio na tlo republike Kosovo“, pisalo je u ovom pretećem imejlu.
UNS-u je naknadno iz Posebnog tužilaštva za visokotehnološki kriminal (VTK) rečeno da je utvrđeno da je pretnja poslata sa područja Kosova. Ovaj slučaj, do danas, nije dobio epilog. O ovom slučaju kosovske vlasti ne odgovaraju na upite UNS-a.
UNS je kao izuzetno zabrinjavajuć zabeležio i slučaj kontinuiranih pretnji i vređanja novinarke Kurira Jelene S. Spasić, i to u komentarima ispod objave na Instagram i Fejsbuk profilu „Fitnes revolucija“.
„Ovakve spodobe spaljivati na lomači pred celom familijom“, pisalo je u jednom od komentara.
Pripadnici MUP-a uhapsili su nakon toga D. R. (1986) i S. M. (1993) zbog postojanja osnova sumnje da su izvršili krivično delo ugrožavanje sigurnosti.
Sredinom decembra organizacija Amnesti Internešnl saopštio je da je forenzičkom analizom otkrio da je BIA, koristeći izraelsku tehnologiju Cellebrite, otključavala telefone aktivista i novinara u Srbiji koje je pozivala ili privodila na razgovore, a potom na te uređaje ubacivala domaći špijunski program NoviSpy.
Među njima je i novinar portala FAR iz Dimitrovgrada Slaviša Milanov na čijem je telefonu, po navodima iz izveštaja, tokom informativnog razgovora u policijskoj stanici u Pirotu u februaru ove godine, tajno instaliran NoviSpy.
Ljubomiru Stevanoviću uredniku Jutjub kanala Slavija info, takođe je u telefonu pronađen softver za elektronski nadzor NoviSpy, za koji je Amnesti intrnešnl u izveštaju naveo da ga je razvila BIA. Kako je rekao za „Danas“, nakon što je bio na informativnom razgovoru u BIA gde mu je oduzet telefon, veštačenje Share fondacije pokazalo je da mu je na telefonu instaliran NoviSpy.
Predstavnici deset organizacija civilnog društva saopštili su krajem decembra da su Tužilaštvu za visokotehnološki kriminal podneli krivičnu prijavu protiv „N.N. lica“ u Bezbednosno-informativnoj agenciji (BIA) i Policiji Srbije jer su, kako su naveli, telefoni aktivista i novinara prisilno otključavani i „zaraženi“ špijunskim softverom.
MUP i BIA ove navode su demantovali, rekavši da su apsolutno neistiniti.
Od 180 zemalja, Srbija je po Svetskom indeksu slobode medija svrstana na 98. mesto, što je za sedam pozicija lošije nego prošle godine, naveli su u izveštaju za 2024. godinu Reporteri bez granica (RSF).
Smanjeni budžeti za medije – obesmišljeno projektno sufinansiranje
U prvoj godini sprovođenja procesa projektnog sufinansiranja medija po novom Zakonu o javnom informisanju i medijima (ZJIM) svedoci smo nedopustive prakse lokalnih samouprava da za ove namene izdvajaju i do 10 puta manje novca nego prethodnih godina i da sve više podršku medijima pružaju kroz usluge po ugovoru.
Za projekte proizvodnje medijskih sadržaja iz oblasti javnog informisanja, ove godine, po podacima kojima raspolaže UNS, izdvojeno je skoro 600 miliona dinara manje nego lane.
Kako je pokazala analiza UNS-a, Ministarstvo informisanja i telekomunikacija, Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno informisanje i odnose sa verskim zajednicama, te lokalne samouprave, ukupno su ove godine za medije izdvojili 1.409.686.500 dinara, dok je u 2023. godini za ove namene bilo opredeljeno 562.382.500 dinara više, odnosno 1.972.069.000 dinara.
Ovo je, od 2015. godine kada je uvedeno projektno sufinansiranje, najdrastičnije smanjenje iznosa namenjenog medijskim projektima u odnosu na godinu koja je prethodila.
Značajno je napomenuti i da je ove godine veći broj opština i gradova raspisao konkurse nego prethodne (149 u odnosu na 137), a da je uprkos tome iznos ukupno opredeljenog novca drastično manji.
Oko polovine lokalnih samouprava ostatak, odnosno razliku do prošlogodišnjeg iznosa „prebacile“ su na „Usluge po ugovoru“, odnosno na javne nabavke, koje su direktno suprotne ideji projektnog sufinansiranja i fer takmičenja za dobijanje novca za proizvodnju medijskog sadržaja
Jedan od najvećih, otkrivenih, primera zloupotrebe u ovoj godini je slučaj sukoba interesa i nezakonitog ocenjivanja koje se desilo na konkursu Pokrajinskog sekretarijata za kulturu i javno informisanje. Kako je UNS pisao, na ovom konkursu 4.950.000 dinara dobila je Zadruga medijskih i kulturnih stvaralaca Medijakult Novi Sad, za projekat „Video podkast: Novosadski razgovori“, a medij koji je naveden u Rešenju kao medij preko kojeg će biti emitovan sadržaj je „Vojvođanski novinar“.
Izdavač „Vojvođanskog novinara“ je Društvo novinara Vojvodine (DNV), registrovano na istoj adresi kao i Zadruga koja je nosilac projekta, a u komisiji koja je odlučivala o dodeli novca bila je i Biljana Ratković Njegovan, izabrana na predlog tog istog Društva novinara Vojvodine. Istovremeno, Biljana Ratković Njegovan je u vreme ocene projekata bila i opertivni urednik portala „Vojvođanski novinar“. Nakon pisanja UNS-a, ona je izbrisana iz impresuma portala.
Takođe, nakon što je UNS utvrdio da su pojedini članovi komisije projekat u pojedinim kategorijama ocenili većim bojem bodova od maksimalnog koji se može dodeliti, Sekretarijat je od članova komisje zatražio da ponovo ocenjuju projekat. Na ponovljenom bodovanju, članovi komisije umanjili su broj bodova u spornoj kategoriji, ali su dva od tri člana komisije projektu uvećali bodove u drugim kategorijama, što je dovelo do toga da ovaj projekat bude sufinanisran istim iznosom novca kao i u prvoj odluci komisije.
REM – neobjavljivanje Izveštaja o nadzoru emitera za vreme izborne kampanje, kašnjenje sa dodelom dozvola za emitovanje, prestanak mandata Saveta
Savet REM-a i ove godine pokazao je da se Zakon o elektronskim medijima može bez posledica zaobilaziti.
Ni posle godinu dana REM nije objavio rezultate monitoringa o izveštavanju komercijalnih televizija za vreme izborne kampanje, iako je ovaj izveštaj Savet REM-a usvojio još u julu ove godine.
UNS je sredinom decembra ove godine objavio podatke iz ovog Izveštaja, u koji je imao uvid, a koji govori o drastičnoj nesrazmeri vremena posvećenom učesnicima izbornog procesa na kanalima svih komercijalnih nacionalnih emitera. Podaci iz Izveštaja pokazuju da je lista „AV – Srbija ne sme da stane“ neprikosnoveno vladala programom ovih televizija.
Podsetimo, UNS je početkom januara prvi objavio vest da REM ima, ali ne objavljuje podatke iz ovog Izveštaja, te da ga je Stručna služba REM-a završila još 20. decembra 2023. godine, tri dana nakon održanih izbora. Do danas, on nije objavljen.
Poslednjeg dana januara UNS je pisao i o tome da zbog kašnjenja REM-a da do kraja sprovede konkurs, više od 10 regionalnih televizija i oko 20 radio stanica koje su ispunile uslove konkursa, program emituje bez dozvole. Oni zbog toga nisu imali pravo da učestvuju na medijskim konkursima za projektno sufinansiranje, niti na tenderima i javnim nabavkama.
„Od 17. decembra, kad nam je istekla dozvola emitujemo program praktično nelegalno“, rekao je UNS-u jedan kolega 30. januara ove godine. Tek sredinom februara, sa dva meseca zakašnjenja, Savet REM-a je doneo odluku o izdavanju dozvola ovim televizijama i radio stanicama.
Članovima Saveta REM-a, u skladu sa Zakonom o elektronskim medijima, 4. novembra ove godine prestao je mandat. Skupština Srbije nije u zakonskom roku raspisala poziv za predlaganje novih članova Saveta, pa tako danas REM funkcioniše bez ovog tela. U toku je proces izbora novih članova Saveta REM-a.
Dosadašnji članovi Saveta REM-a zatražili su 4. juna ocenu ustavnosti odredbe Zakona kojom im mandat prestaje 4. novembra. Do danas, Ustavni sud nije doneo odluku o prihvatanju ove inicijative, niti o predlogu Saveta REM-a da, do donošenja konačne odluke, obustavi izvršenje odredbe zakona po kojoj im danas prestaje mandat.
Doskorašnja predsednica Saveta REM Olivera Zekić izjavila je medijima da je od 2016. godine do danas, u kontinuitetu, zaposlena na mestu predstavnika za odnose sa javnošću (PR-a) REM-a. Ipak, Izveštaj Državne revizorske institucije, kao i izveštaj REM-a upućen naknadno DRI, u koje je UNS imao uvid, to opovrgavaju.
U ovim dokumentima navodi se da je ona u periodu od decembra 2020. godine do novembra 2023. godine bila zaposlena u REM-u na određeno vreme, radi obavljanja poslova predsednice Saveta.
Ovaj podatak jedna je od nepravilnosti koju je u Izveštaju o reviziji pravilnosti poslovanja REM-a u 2022. godini, pronašao DRI, objavio je UNS u decembru.
Problemi medijske zajednice na KiM sve veći
I ove godine nastavilo se onemogućavanje novinarskog rada koleginici Svetlani Vukmirović i kolegi Anđelku Utješanoviću kojima je, i u godini za nama, zabranjivan ulazak na KiM.
I posle 20 godina od Martovskog pogroma na Kosovu i Metohiji, bili smo svedoci skandaloznog izveštavanja sajta Radio-televizije Kosova (RTK) na srpskom i albanskom jeziku koji i dalje krivotvori činjenice i netačno obaveštava javnost o ovom događaju.
RTK je ponovio na svom sajtu lažnu vest od pre 20 godina da su se trojica albanskih dečaka utopila u reci Ibar „dok su bežali od grupe srpskih mladića“ koja je bila okidač za izbijanje nasilja u kom je ubijeno 19 ljudi, uništeno 39 crkava i manastira, popaljena sela i urbane sredine, pretučeno i maltretirano više od 900, a proterano oko 4.000 Srba.
UNS je sa svojim ogrankom na Kosovu upozorio u julu na zabrinjavajuće izveštavanje Radio-televizije Kosova (RTK) koja je u prvoj polovini godine u dva navrata uputila izvinjenje i izrazila žaljenje zbog sadržaja koji je plasiran na ovom javnom servisu.
RTK je, naime, 22. jula u vestima objavio informacije iz teksta bosanskohercegovačkog medija „Slobodna Bosna“ u kojem se pojedini kosovski mediji optužuju da ih „kontrolišu Srbija i Vučić“.
Organizatori konferencija za novinare i sastanaka zvaničnika i ove, kao i ranijih godina, više puta su građanima na KiM uskraćivali prevod na srpski jezik.
Novinari na KiM sredinom jula suočili su se sa još jednim problemom – usvojen je Zakon o Nezavisnoj komisiji za medije u Skupštini Kosova koji, između ostalog, predviđa licenciranje onlajn medija, praćenje njihovog sadržaja i kazne do 40.000 evra, čime se brutalno ograničava sloboda medija.
Pored novinarskih udruženja na KiM, među kojima je i UNS-ov ogranak – Društvo novinara Kosova i Metohije (DNKiM), usvajanje ovog Zakona su kao štetno ocenili i predstavnici međunarodnih organizacija, ambasadori u Prištini i civilni sektor.
Izmene i dopune Kodeksa novinara Srbije
U aprilu 2024. godine Savet za štampu predstavio je Izmene i dopune Kodeksa novinara i novinarki Srbije, koje su naknadno, na svojim Skupštinama, usvojili UNS i NUNS.
Novo poglavlje Poštovanje dostojanstva, uvođenje prava na zaborav, odredbi o korišćenju veštačke inteligencije, društvenim mrežama, nenanošenju štete ugledu i dostojanstvu ličnosti, neke su od ključnih novina u novom Kodeksu novinara Srbije.
Godinu za nama obeležila su i drastična kršenja Kodeksa novinara Srbije, naročito u slučajevima velikih tragedija koje su zadesile naše društvo kao što je slučaj nestanka i ubistva dvogodišnje devojčice iz Bora.
Nedeljnik NIN napustila cela redakcija – prešli u novoosnovani „Radar“
Januara ove godine UNS je objavio vest da su članovi kolegijuma i redakcije nedeljnika NIN dali otkaz, te da će posao nastaviti u novom nedeljniku. Redakcija NIN-a prešla je tako u naknadno osnovan nedeljnik Junajted medije -„Radar“.
Nedeljnik NIN, kako su tada naveli, napuštaju zbog toga što je nova vlasnica Jelena Drakulić Petrović najavila promene uređivačke koncepcije, i „nije ih uverila da će svoj posao moći da rade kako su i dosad činili“.
Lažirani podaci o posetama onlajn medijima u Srbiji
Kompanija Gemius, koja se bavi merenjem poseta sajtova, u novembru je saopštila da su pojedini internet sajtovi iz Srbije imali lažirane podatke o čitanosti, odnosno posećenosti sajta. Među ovim medijima nalaze se tabloidi, Alo, Blic, Novosti, Pink, Objektiv, Ekspres, Nova…
U prvom slučaju, naveli su u saopštenju, radi se o fiktivnom (nepostojećem) saobraćaju, čiji je privid generisan upotrebom skripte koja je sa sajta „izvora“ našim serverima slala informacije o posetama sajtovima „primaocima“ koje se nisu dogodile.
„U drugom slučaju je generisan postojeći saobraćaj na sajtovima uključenim u gemiusAudience bez namerne akcije posetilaca, kroz pop-up i pop-under prozore prilikom posete trećim sajtovima“, naveo je Gemius.
Podaci o posetama portala važni su, pre svega, za prodaju oglasnog prostora.
Brojni izdavači naknadno su preduzeli pravne akcije kako bi se ispitalo kako je došlo do povećavanja (nepostojećih) pregleda na sajtovima. Pojedini mediji podneli su i krivične prijave Posebnom odeljenju za borbu protiv visokotehnološkog kriminala protiv NN lica zbog postojanja osnova sumnje da je izvršeno krivično delo računarske prevare.
Zgrada „Politike“ prodata Bobanu Rajiću, „Politika AD“ prodaje svoj udeo u „Politici“
NLB banka Ljubljana prodala je zgradu „Politike“ u centru Beograda privrednom društvu M29 u vlasništvu Bobana Rajića, čija je firma Media 026 suvlasnik kompanije „Politika novine i magazini”, objavio je list „Politika“ na svom portalu u decembru ove godine.
Boban Rajić je od 2022. vlasnik 50 odsto preduzeća „Politika novine i magazini“, dok drugu polovinu vlasništva ima „Politika AD“. Rajićeva kompanija Media 026 doo je i vlasnik 98 odsto udela u Večernjim novostima od 2019. godine.
„Politika AD“ u oktobru ove godine ponudilo je na prodaju svoj udeo od 50 odsto u kapitalu privrednog društva „Politika novine i magazini“
U oglasu koji je objavila „Politika AD“, navodi se da je procenjena vrednost 100 odsto kapitala kompanije „Politika novine i magazini“ 2.217.669.000 dinara, a procenjena vrednost udela od 50 odsto 1.108.834.000 dinara.
Džulijan Asanž na slobodi posle 14 godina
Krajem juna ove godine novinare širom sveta obradovala je vest o puštanju iz zatvora osnivača „Vikiliksa“ Džulijana Asanža, nakon što je posle 14 godina zatočeništva postigao dogovor sa američkim ministarstvom pravde.
Osnivač „Vikiliksa“ priznao je krivicu po jednoj tački optužbe pred američkim sudom u Sajpanu u zamenu za ukidanje svih drugih optužbi i slobodu.
Nekoliko meseci pre toga, u februaru, i novinari u Srbiji pružili su podršku osnivaču „Vikiliksa“ uoči odluke suda u Londonu o njegovom izručenju Sjedinjenim Američkim Državama (SAD).
Izvor: UNS
