EN
Misiju predvodi organizacija Član 19 u saradnji sa Nezavisnim udruženjem novinara Srbije (NUNS), a pridružili su im se i partneri platforme Sloboda medija brz odgovor: Međunarodni institut za štampu (IPI), Evropski centar za medije i medijske slobode (ECPMF), Evropska federacija novinara (EFJ), Neograničena sloboda štampe (FPU) i organizacija OBC Transeuropa (OBCT).
„U napade na novinare i medijske radnike umešani su i javni zvaničnici i policija. U ključne slučajeve koji izazivaju zabrinutost spada i slučaj policijske brutalnosti prema demonstrantima i novinarima tokom protesta u julu 2020. godine i hapšenje novinarke Ane Lalić zbog izveštavanja o neadekvatnoj medicinskoj opremi u bolnici u Novom Sadu“, navodi se u izveštaju.
Dalje se navodi da zabrinjava i slučaj zastrašivanja novinarke Bojane Pavlović, koju su uznemiravali nepoznati počinioci, a policija je nije zaštitila nakon što je fotografisala Danila Vučića (sina predsednika Aleksandra Vučića) u društvu jednog navodnog počinioca krivičnog dela.
Takođe, ističe se da zabrinutost zbog zaštite novinara potiče iz vremena pre izbijanja pandemije bolesti kovid-19. Paljenje kuće novinara Milana Jovanovića 2018. godine predstavlja ključan slučaj u tom smislu. Slučaj je okončan 2021. godine presudom i kaznom za bivšeg gradonačelnika Grocke Dragoljuba Simonovića i drugo dvoje optuženih.
Raniji predmeti ubistava novinara u Srbiji ostali su nerešeni. Komisija za istraživanje ubistava novinara, među kojima su ubistva novinara Slavka Ćuruvije, Milana Pantića i Dade Vujasinović, predstavljaju prioritetne predmete za policiju koje treba istražiti i rešiti.
U izveštaju Misije stoji da su naročito zabrinjavajući slučajevi u kojima političari i državni zvaničnici otvoreno prete novinarima, targetirajući ih i definišući ih kao „državne neprijatelje“ ili „izdajnike“.
Ovakvim ponašanjem kao da se opravdavaju i ohrabruju pretnje, koordinisano onlajn uznemiravanje, pa čak i fizičko nasilje. Na primer, tokom skorašnje kampanje blaćenja koju su vodili provladini tabloidi protiv nezavisnog istraživačkog medija KRIK, lažno se tvrdilo da postoji saradnja KRIK-a sa kriminalnom organizacijom.
Novinari koji rade u malim gradovima i udaljenim područjima su još ugroženiji od njihovih kolega u Beogradu i Novom Sadu, jer oni nisu u stanju da adekvatno procene pritisak koji trpi njihov rad i manje su ohrabreni da slučajeve prijave policiji.
Trebalo bi pod hitno rešavati ovaj aspekt nedostatka specifične pažnje države. Država treba da obrati pažnju na položaj lokalnih novinara koji su ugroženi. Novinari imaju veoma nizak nivo poverenja u policiju i pravosudni sistem.
Uobičajeno je da novinari policiji ne prijavljuju slučajeve napada u kojima su bili meta jer ne postoji poverenje da će biti urađena nezavisna i efikasna istraga u vezi sa napadima. Takođe, pravosuđe često odbacuje slučajeve nasilja ili zastrašivanja novinara, navodno jer ne postoje dokazi ili nije utvrđena namera činjenja štete“, jedan je od ključnih nalaza izveštaja.
U njemu se navodi da medijsku slobodu u Srbiji ugrožava i nejednaka raspodela javnih sredstava jer se favorizuju provladini mediji, pored ukidanja pravila za javno oglašavanje na štetu nezavisnih medija.
Platforma Sloboda medija brz odgovor je sa zabrinutošću izvestila o tome da postoje slučajevi u kojima se država meša u tržište medija jer dodeljuje javna sredstva medijima koji krše etičke principe novinarstva. Zabrinjavajuće je i mešanje države u medijsko vlasništvo.
U izveštaju se navodi i da je N1 nedavno objavio dokument o komercijalnom ugovoru između Telekoma, kompanije u javnom vlasništvu, i kompanije Telenor Srbija, i da je otkriveno da je namera njihovog komercijalnog spajanja „da se uništi SBB“ United Grupe koja je vlasnik dva televizijska kablovska kanala N1 i NOVA S. Nakon objavljivanja ovog dokumenta, Telenor je podneo tužbu protiv N1 i kao naknadu štete zahteva 113.235.628,00 dinara (1.140.394 dolara), što je skoro milion evra.
U zaključku izveštaja stoji da su novinari okosnica demokratije i da je njihova uloga u društvu suštinski važna kako bi obezbedila odgovornost lica koja imaju moći i delila informacije od javnog značaja.
Ako Srbija želi da ide ka potpunoj demokratiji i pristupanju EU, treba na formalnom nivou da stvori povoljno okruženje za slobodne i nezavisne medije i garantuje njegovu primenu.
Zabeležen je minimalan napredak u vezi sa slobodom medija, što se može čak definisati i kao regresija u odnosu na pristup informacijama. Osim toga, za platformu Sloboda medija brz odgovor je veoma važno da posmatra slučajeve u kojima javni zvaničnici aktivno doprinose polarizaciji medijskog okruženja, demonizujući nezavisne medije kroz direktne verbalne napade ili korišćenje provladinih tabloida.
Bez obzira na to što je srpska vlada načelno posvećena tome da zaštiti novinare i slobodu medija kroz uspostavljanje, na primer, brojnih mehanizama čiji cilj je poboljšanje bezbednosti medijskih radnika, često iza toga ne stoji jaka politička volja ni akcija, rečeno je u zaključku izveštaja Platforme Sloboda medija brz odgovor.
