Devet nacionalnih štampanih medija napravilo je 7.346 prekršaja Kodeksa novinara i novinarki Srbije u 4506 tekstova u periodu od početka jula do kraja decembra 2025. godine. Najviše prekršaja u objavljenim tekstovima imali su list Alo, Informer i Kurir, pokazao je monitoring poštovanja Kodeksa koji je Savet za štampu sproveo jedanaesti put. Istovremeno, najnovije istraživanje BIRN-a pod nazivom „Analiza praksi oglašavanja u medijima: Tokovi novca, nedostatak kriterijuma i (ne)poštovanje etičkih normi“ pokazalo je da najveći deo novca za oglašavanje države i privatnih kompanija odlazi upravo medijima koji sistematski krše Kodeks.
Savet za štampu je predstavio danas u Press centru UNS-a rezultate najnovijeg monitoringa poštovanja Kodeksa novinara i novinarki Srbije za period od 1. jula do 31. decembra 2025. godine, koji obuhvata analizu sadržaja devet štampanih medija sa nacionalnom pokrivenošću – Alo, Blic, Danas, Večernje novosti, Informer, Kurir, Politika, Nova i Srpski telegraf.
Prva tri mesta, prema broju prekršaja etičkih i profesionalnih standarda, zauzeli su Alo sa 2.004 prekršaja u 1.205 tekstova, Informer sa 1.456 u 837 tekstova i Kurir sa 1.318 u 811 tekstova. Najmanje odstupanja od Kodeksa novinara i ove godine beleži list Danas sa 40 takvih tekstova, te novine Nova sa 117 sadržaja u kojima se beleže prekršaji Kodeksa.
Autor izveštaja, novinar Bojan Cvejić rekao je da je gotovo u svim novinama povećan broj prekršaja u odnosu na prethodni monitoring.
„Izuzeci su Srpski Telegraf, koji je na nivou od prošle godine, a Blic je jedini koji je značajno smanjio broj sadržaja koji nisu u skladu sa etičkim i profesionalnim standardima i mislim da je to bitno da napomenem“, rekao je Bojan Cvejić.
List Danas iako je imao najmanje prekršaja, ovog puta beleži skoro dvostruko više prekršaja nego što je imao ranije“, dodao je on.
Novinarka Vera Didanović, koja je takođe radila na ovom monitoringu, rekla je da je primećeno da je veliki broj tekstova sa potpuno istim sadržajem objavljen u različitim medijima.
„To govori o postojanju nekog eksternog centra odakle ti sadržaji stižu i pošto je reč o istim sadržajima, reč je i o istim prekršajima. Najčešće su to tekstovi u formi ’pamfelta’ u kojima se krši više različitih odredbi, prvenstveno one koje se odnose na istinitost izveštavanja, nezavisnost od uticaja i odgovrnost novinara“, objasnila je Didanović.
Kako je rekla, to su obično tekstovi kojima se diskredituju „protivnici režima“.
Generalna sekretarka Saveta za štampu, Gordana Novaković, govorila je o radu Komisije za žalbe tokom prošle godine. Ona je rekla da su se žalbe koje su dobijali u nekoj meri poklapale sa rezultatima monitornga.
„Dobili smo 185 žalbi prošle godine i to je najviše od kada Savet za štampu radi. Prosek je bio od 100 do 120, ali prošle godine je to bilo znatno više. Većina ovih žalbi direktno ili indirektno se odnosila na proteste“, kazala je Novaković.
Ona je rekla da je doneto 105 odluka o prekršaju Kodeksa, u samo 22 slučaja nije prekršen Kodeks, dok su ostale žalbe rešene medijacijom ili su žalioci odustali od žalbe.
Najviše prekršaja imali su Alo i Informer, po 18, Novosti 14, dok su drugi mediji su imali do 5-6 prekršaja.
Novaković je rekla i da se najveći broj žalbi odnosi na onlajn medije.
Mediji koji najviše krše Kodeks omiljeni među državnim i privatnim oglašivačima
Pored monitoringa koji je radio Savet za štampu, danas je predstavljeno i istraživanje BIRN-a o mehanizmima putem kojih se javni i komercijalni novac preliva u medijski sektor.
Autorka istraživanja Tanja Maksić rekla je da su domaći mediji godinama unazad u finansijskoj krizi i da zavise od državnog novca.
“76% publike se oslanja na internet kao svoj glavni kanal informisanja. Iza njega sledi televizija. Publika štampe je jedina koja se vrlo dramatično smanjuje, ali bez obzira na to, država zapravo i dalje favorizuje štampu“, kazala je Maksić.
Ona je dodala i da država kroz konkurse i javne nabavke podeli više od 22 miliona evra svake godine.
Istraživanje BIRN-a obuhvatilo je 148 ugovora javnih nabavki za medijske i srodne usluge vrednosti preko 760 miliona dinara.
„Najveći potrošač je Državna lutrija Srbije, koja je potrošila 205 miliona dinara… Sledeća po redu je Kancelarija za javnu i kulturnu diplomatiju, koju vodi Arno Gujon i oni su u toku 2025. potrošili 151 milion dinara na dva ugovora, jedan je ‘Promocija srpske kulture u svetu’ i drugi je ‘Digitalno promovisanje kulture u zemlji i inostranstvu’, navela je Tanja Maksić. Ona je dodala da je najveći deo novca otišao na marketinške agencije, što otežava praćenje novca.
„Ako pogledamo ugovore koji su sklopljeni sa izdavačima medija, komapanija Tačno, odnosno Tanjug je najuspešniji. Oni su od devet Ministarstava dobili preko 37 miliona dinara“, rekla je Maksić.
Prema nalazima istraživanja tabloidi sa velikim brojem prekršaja Kodeksa novinara Srbije imali najviše strana sa oglasima. List Alo, sa zabeležena 2.004 prekršaja Kodeksa, naplatio je preko 416 strana oglasa, dok je Informer sa 1.456 prekršaja imao više od 308 strana.
Analiza internih procedura 27 državnih institucija pokazala je da pri odabiru medija ne postoje kriterijumi koji bi se odnosili na profesionalne ili etičke standarde, već se kao jedino merilo najčešće koristi „najniža ponuđena cena“, što, kako je ocenjeno na tribini, otvara prostor za finansiranje medija koji krše prava građana na objektivno informisanje.
