Nacionalni loš, pokrajinski još lošiji: Novinari i novinarke o radu Javnog servisa

Dosije o medijima je sproveo anketu među novinarima i novinarkama kakav je, zapravo, javni servis, a kakav bi trebalo da bude.

INFORMATIVA RTS JE JEDNOSTRANA I NEDOVOLJNO HRABRA

 

Dragoljub Petrović (Danas)

 

Javni servis, što se tiče informativnog programa, liči na nekog ko se pravi mrtav dok sve ovo ne prođe. Sve ostalo na javnom servisu je prilično dobro, od dokumentaraca, OKO magazina, kvizova, filmova, serija, ali informativa je jednostrana, nedovoljno hrabra, nedovoljno balansirana. I ovlašnim gledanjem RTS-a jasno vam je da je u pitanju televizija gde je ulazak zabranjen velikoj većini slobodnih novinara i prema vlasti kritičkih ljudi. Nije tajna da postoje i spiskovi onih koje ne zovu u svoje emisije. Informativa Javnog servisa bi trebala da liči na Pregled dana Njuzmaks adrije ili Vesti N1. Nažalost, ove dve redakcije sada vrše funkciju javnog servisa

 

RTS JE I DALJE DRŽAVNA TELEVIZIJA, A NE JAVNI SERVIS

 

Željko Veljković (NewsMax Adria)

 

RTS nikada nije uspeo da se iz državne televizije transformiše u javni servis. A kako bi mogao da uspe kad ovakav dobro služi onima koji bi trebalo da ga transformišu i tako se odreknu svog uticaja. Brine me to što takve namere ne vidim ni u sadašnjoj opoziciji koja ne traži da RTS radi svoj posao, nego da radi malo i za njih.

 

BEZ AFERA VLASTI I BEZ PRAVIH VESTI SA LOKALA

 

Stefan Marković (CINS)

 

Najveći problem informativnog programa RTS-a je taj što najčešće nije informativan. Pa se tako priče i istraživanja novinara, koje se tiču afera u kojima je učestvovala vladajuća garnitura, na javnom servisu ne prenose. Ili se o tim aferama izveštava sa nedovoljno pažnje. Pored ćutanja na takve pojave, javni servis ima još jedan veliki problem, a to je izveštanje sa lokala. Dakle, toliko se malo pažnje posvećuje lokalnim temama, da se stiče utisak da se recimo u Kragujevcu, Nišu ili Prokuplju, gotovo nikada ništa ne dešava.

 

RADI NA ULEPŠAVANJU STVARNOSTI I IGNORISANJU PROBLEMA GRAĐANA

 

Vojislav Milovančević (Nova.rs)

 

Iz mog ugla RTS je potpuno isto što i Pink. Jednako rade na ulepšavanju stvarnosti i ignorisanju svih problema građana kao i drugi mediji koji su pod kontrolom rečima. Jedina razlika između RTS-a i drugih privatnih medija je (zasad) u tome što se na njemu ne propagira mržnja prema kritičkoj javnosti, opoziciji i svima koji ne idu uz dlaku aktuelnoj vlasti . Razlika je i u tome što na javnom servisu nema Dragana J. Vučićevića, što je jedna od retko dobrih stvari, iako im je par puta zamerio predsednik zbog toga. RTS se odlučio da ignoriše realnost, pa bi na osnovu njihovih televizijskih priloga, emisija i „analiza“ čovek pomislio da zaista živimo u zlatnom dobu. ak i kad se trude da glume objektivnost oni ne uspevaju da to odrade valjano, pa tako imamo gostovanja opozicionara koje obavezno prati učešće bukača iz vlasti koji ih sprečavaju da govore i prilog u Dnevniku gde se govori o „Pandorinim papirima“ i pominju Milo Đukanović i Putin, a ignoriše postojanje Siniše Malog.

 

O BITNIM TEMAMA RTS NE IZVEŠTAVA ILI IM PRISTUPA VEOMA POVRŠNO

 

Mladen Savatović (N1)

 

Javni servis bi trebalo da prvi pokreće najbitnije teme, da im pristupa nepristrasno. Mi to nemamo – imamo emisije koje simuliraju nekakav dijalog, a primetio sam da se o bitnim fenomenima i društvenim pojavama ili ne izveštava ili im se pristupa veoma površno, tek da se ne prećute. Građani bi trebalo da imaju poverenje u javni servis i njegov informativni program, ali koliko vidim, to nažalost nije slučaj.

 

USLED TRKE ZA PROFITOM SKRAJNUT JAVNI INTERES

 

Predrag Momčilović (Mašina)

 

Javni servis je već godinama otet od javnosti uprkos tome što ga svi finansiramo kroz TV pretplatu. Često vrlo važni društveni događaji koji ne odgovaraju trenutnoj vlasti ne budu ni obrađeni na javnom servisu ili dobiju zanemarljivo malo vremena. Umesto da pokrije potrebu za informisanjem što većeg broja građana javni servis se sve više gura na tržište i usled komercijalnih interesa kvalitet programa opada. Nemam očekivanja da ću na javnom servisu gledati englesku Premijer ligu, ali više nije moguće gledati na javnom servisu ni utakmice reprezentacije Srbije, a sport i fudbal je samo jedan od primer. Tako je i sa drugim oblastima, gde je usled trke za profitom skrajnut javni interes.

 

NA RTS SE ISTINA SISTEMATSKI PREVIĐA

 

Stefan Slaković (NIN)

 

O (ne)zavisnosti RTS-a najbolje govori to što se demokratičnost našeg društva meri time koliko se puta i na koliko dugo na njemu pojavio neki opozicioni političar. Njegova funkcija nije kao kod komercijalnih nacionalnih televizija gde vlast vrši nasilje nad protivnicima i istinom, na njemu se pre istina sistematski previđa. Tu se Panama papiri tiču svih osim Siniše Malog, Veljko Belivuk nema nikakve veze sa SNS-om, a protesti se dešavaju s par dana zakašnjenja. A ne bi trebalo da bude tako, jer, za razliku od Pinka i Hepija, RTS finansiramo mi, građani, zarad javnog, a ne partijskog interesa.

 

ISPRAZNE FLOSKULE I HVALOSPEVI FUNKCIONERA

 

Vesna Radojević (KRIK)

 

Od javnog servisa koji građani plaćaju kroz pretplatu, najmanje što možemo da očekujemo je izveštavanje o realnosti u Srbiji. Umesto toga u informativnom programu gotovo da ne postoje reč građana, njihove muke i problemi, već samo isprazne floskule i hvalospevi funkcionera o svom radu i dostignućima. A javni servis ne bi trebalo da bude vladin, već servis građana. Zamislite koliko mi malo mislimo o našem javnom servisu, kada tražimo tek toliko da izveštavaju fer. Šta bi bilo kada bismo bili ambiciozniji i od njih tražili da imaju redakciju istraživačkih novinara, da imaju prave debatne emisije, da ulažu više u dokumentarni i informativni program?

 

NAJVERNIJA SLIKA STEPENA DEMOKRATIJE

 

Nenad Čaluković (Karakter)

 

Voleo bih da čujem kako bi pre petnaest godina Dragan Bujošević okarakterisao današnji RTS. I da li bi, da je živ, Aleksandar Tijanić danas organizovao svečani doček za Dragana Đilasa kao što je sa svojim saradnicima pravio špalir za Tomislava Nikolića kada je kao vodeći opozicionar gostovao u udarnim terminima na RTS. Ta dva, doduše hipotetička odgovora bili bi najbolja dijagnoza stanja, ali i kakav bi Javni servis trebalo da bude. Verujem da bi sugerisali i zašto mu je potreban ozbiljan “servis”. Uostalom, RTS je uvek bio najvernija slika stepena (političke) demokratije u društvu i medijskih sloboda. Zašto se onda čudimo što je danas baš takav?

 

PRAVI JAVNI SERVIS JE MEGAFON MALOG ČOVEKA

 

Saša Dragojlo (BIRN)

 

Pravi javni servis u današnjem monopolisanom medijskom prostoru trebalo bi da bude brana komercijalizaciji u medijima, čuvar javnog interesa od nasrtaja političko-ekonomskih elita i megafon malom čoveku čiji se glas ne čuje od propagandnopromidžbene kakofonije. Takav javni servis bi izveštavao o tome kako u našem „zlatnom dobu“ većina grca na poslu za golu reprodukciju, samohrane majke izbacuju na ulicu, dok političari voljno šuruju sa nevoljinim gangom. Ako bi se pokazalo da je u centru jednog velikog svetskog novinarskog istraživanja, na primer Pandora pejpers, svoje mesto našao i ministar finansija te zemlje, onda bi javni servis te zemlje o tome izveštavao, zahtevao istinu – i polaganje računa u ime javnosti.

 

VUČIĆ JE RTS PRETVORIO U SVOJU PROPAGANDNU MAŠINERIJU

 

Jelena Diković (Danas)

 

Svaka vlast je za svoje potrebe koristila Javni servis Srbije, ali nijedna nije to radila kao što to radi režim Aleksandra Vučića, koji je RTS u potpunosti pretvorio u svoju propagandnu mašineriju. To ne treba nikoga da čudi, ipak je Vučić bio ministar informisanja u vreme zloglasne Miloševićeve vlasti. Još tada je pekao zanat kako se guši nezavisno novinarstvo, a sada ga je podigao na najviši nivo. Za Vučićeve potrebe RTS već deceniju širi laži o opoziciji i objektivnim medijima. Širi neistine o svima koji na bilo koji način kritikuju alfu i omegu ove zemlje – Vučića. Javni servis bi trebalo da bude servis svih građana/ki ove zemlje. Ali, dok je Vučića i njegovih saboraca/ki na vlasti, RTS će ostati zarobljen u njihovim rukama i daleko od potreba građana/ki Srbije.

 

UKLJUČITI I GRAĐANE

 

Marko Miletić (Mašina)

 

Medijski zakoni su RTS prepustili tržištu, pa se pored političkih pritisaka javni servis bori i sa ekonomskim uticajima i interesima. Kako bi zaista obavljao svoju funkciju, javni servis ti trebalo da bude izuzet iz tržišne utakmice obezbeđivanjem jasnije i trajnije finansijke podrške koja ne bi bila pod direktnom kontrolom izvršne vlasti. Upravljanje i uređivanje bi morali da se demokratizuju odnosno da uključe predstavnike građana, kako bi javni servis zaista postao medij koji radi u javnom interesu.

 

NACIONALNI SERVIS LOŠ, POKRAJINSKI JOŠ LOŠIJI

 

Dinko Gruhonjić (VOICE i NDNV)

 

Nacionalni javni servis nam je loš, a pokrajinski još lošiji. Nikada i nije bio ono što bi javni servis trebalo da bude, a poslednjih godina je doživeo i dodatnu regresiju i vratio se na nivo državne, tačnije partijske televizije. No, to svi znamo. Pravo je pitanje kako stvari promeniti. Voleo bih kada bi većina građana počela shvatati da je javni servis njihov, da ga oni plaćaju – bilo iz pretplate, bilo iz budžeta – i da imaju sve pravo ovog sveta da traže da javni servis bude bolji. Da, na primer, kao akcionari javnog servisa, traže od njega da komunicira s njima i da uvažava njihove primedbe i sugestije. Samo tako će i rukovodstvo javnog servisa i oni čije direktive slušaju shvatiti da ne mogu da rade po svom, već po ukusu građana.

Tagovi

Povezani tekstovi