[box align=’box-left’ id=’7122′]
Prema rečima predsedavajućeg OEBS-u, prvog potpredsednika Vlade Srbije i ministra spoljnih poslova Ivice Dačića namera Srbije, kao predsedavajuće OEBS-u, je da konferencija doprinese boljem razumevanju problema i opasnosti s kojima se suočavaju novinari prilikom obavljanja svog posla.
„Cilj je da se objektivno razmotre postojeća zakonska rešenja u oblasti zašite novinara i ispita potreba njihove eventualne izmene“, istakao je Dačić otvarajući konferenciju.
Podsetivši da je u 2014. na prostoru zemalja članica OEBS-a ubijeno sedam novinara, a početkom godine u napadu na magazin „Šarli Ebdo“ još osam, Dačić je poručio da je Srbija čvrsto opredeljena za poštovanje slobode medija i novinara, kao i njihove bezbednosti i izražavanja.
„Nasilje prema novinarima je neprihvatljivo i mora se tretirati kao napad na društvo u celini. Bezbednost novinara je preduslov za slobodno izražavanje i slobodu medija i zato bi države članice trebalo kontinuirano da rade na stvaranju zakonskih i drugih preduslova za neometan i bezbedan rad novinara“, rekao je Dačić.
On se posebno osvrnuo na ugrožavanje bezbednosti novinarki, podvukavši da je taj problem sve više izražen u poslednje vreme.
„One su sve česće izložene pretnjama, posebno preko interneta i zato bi države učesnice trebalo da na odgovarajući način pristupe tom fenomenu“, rekao je Dačić.
Prema njegovim rečima problem očuvanja integriteta novinara postoji i u Srbiji, baš kao i u drugim zemljama članicama OEBS-a.
„Vlada Srbije i njeni zvaničnici osudili su svaki napad na bezbednost novinara, a nadležni organi, poput tužilaštva i policije, angažovani su na rešavanju napada na pripadnike novinarske profesije“, rekao je Dačić i poručio da će Srbija, kao predsedavajuća OEBS-om, pitanje medija i bezbednosti novinara držati visoko na listi prioriteta te organizacije.
Ministar kulture i informisanja Ivan Tasovac podsetio je da je Srbija prošlog avgusta usvojila tri medijska zakona i niz podzakonskih akata, prvi put posle 11 godina i da je njima jasno definisan javni interes, odnosno nužnost pravovremenog informisanja građana Srbije.
Prema njegovim rečima novim zakonskim rešenjima dostignuti su standardi za opstanak medija Saveta nacionalnih manjina, a zaštitu novinarstva u Srbiji predstavlja i to što je kroz registar medija omogućeno da se tačno zna ko su vlasnici medija, ko ih donira, koliko za njih izdvaja država… što ranije, kako je rekao, nije bilo moguće.
Tasovac je podsetio i da je u okviru aktivnosti na zaštiti integriteta novinara održano savetovanje u saradnji sa Ministarstvom unutrašnjih poslova i Tužilaštvom za visokotehnološki kriminal kako bi se medijski sajtovi zaštitili od DDOS napada.
„Postojanje vladine komisije za istraživanje ubistava novinara je jedna od ključnih institucija koja pokazuje iskrenu želju vlasti da se rasvetle tamne mrlje naše turbulentne prošlosti“, istakao je Tasovac i poručio da je će u vrhu prioriteta Vlade Srbije biti unapređenje medijske sfere.
Predstavnica OEBS-a za slobodu medija Dunja Mijatović konstatovala je da situacija nije niti laka niti ružičasta kada je reč o obezbeđivanju zaštite novinara.
Kako je objasnila u nekoliko zemalja članica OEBS-a pretnje novinarima su svakodnevne, predstavnike medija tuku na ulici, zatvaraju ih, a ne radi se ništa, ili se čini veoma malo na istrazi njihovih ubistava.
„To je realnost i znam da zvuči bolno i teško je da to prihvatimo. To govorim na osnovu činjenica i poseta zatvorima u kojima sam razgovarala i s novinarima, članovima njihovih porodica, ali i njihovim prijateljima“, rekla je Mijatović.
Govoreći o zaštiti novinara, ona je dodala da nije reč samo o fizičkoj bezbednosti, već i zaštiti od lažnih optužbi.
Kako je ocenila u većini profesija uzima se zdravo za gotovo činjenica da se može otići bezbedno na posao, koji će se obavljati bez straha od pretnji i ostalih oblika napada.
„Od vas tražim da shvatite da to nije slučaj u novinarstvu. Pomislite kako bi bilo kada krenete na posao da ne znate da li će vama ili članovima vaše porodice biti dobro zbog vašeg rada. To je većini od nas nezamislivo“, konstatovala je Mijatović.
Ona je poručila da se napadi na predstavnike medija moraju što pre zaustaviti, posebno ističući psihičko nasilje koje nije toliko vidljivo „jer ne ostavlja modrice“.
„Važno je da postoji snažna osuda s najviših nivoa vlasti slučajevima u kojima novinari ginu i kada ih napadaju. Treba da se pošalju poruke da to država neće tolerisati. Ne smemo tolerisati nasilje. Na najvišim organima je da javno i odmah osude nasilje i pretnju nasiljem novinarima i da zatraže transparentu i brzu istragu u svakom pojedinačnom slučaju“, naglasila je Mijatović i poručila da, u suprotnom, to može uništiti demokratiju.
Ona je dodala da ima novinara koji svoj posao obavljaju profesionalno i dobro, kao i da ima onih koji su u tome loši, ali da niko ne sme da ih napada zbog drugačijeg mišljenja.
„Reči i slike ne izazivajui modrice i ne ubijaju ljude. To čine kriminalci koji zbog toga moraju da budu suočeni sa strogom rukom zakona. Nasilje protiv onih koji imaju različito mišljenje je neprihvatljivo i to se ne sme tolerisati u demokratiji“, zaključila je Mijatović.