Korišćenje VI u novinarstvu otvorilo je mnoga etička pitanja, od toga, da li treba i na koji način obeležiti sadržaj koji je nastao uz pomoć VI, do pitanja zloupotrebe i medijskih manupulacija. Postojenje etičkih smernica u redakciji svakako bi otklonilo neke dileme, s obzirom na to da u našoj zemlji još uvek ne postoji regulativa vezana za korišćenje VI, kako u novinarstvu tako ni u drugim oblastima. U svakom slučaju, moralna i pravna odgovornost za objavljeni sadržaj je na novinaru i uredniku, bilo da je on obleležen ili ne.
Prema BIRN-ovoj anketi, u kojoj je učestvovalo 124 novinara i urednika, samo trećina njih ima uglavnom pozitivan stav prema korišćenju VI u novinarstvu, a isti broj ispitanika naveo je etičke probleme kao očekivane negativne posledice upotrebe VI u novinarstvu.
Ipak, VI ne ugrožava etičke principe novinarstva ukoliko se upotrebljava na odgovoran i promišljen način, smatra Branislava Lovre, novinarka i konsultantkinja za etičku primenu VI u novinarstvu.
Kako kaže, svaka tehnološka promena donosila je i izazove i mogućnosti za novinarstvo, tako da ni VI nije izuzetak.
„Međutim, ključno je da primena VI ne podriva temeljne vrednosti novinarstva – tačnost, nezavisnost, objektivnost i odgovornost… Dakle, ako veštačku inteligenciju koristimo kao alat koji podržava novinarski rad, onda ne ugrožava etičke standarde“, objašnjava Branislava Lovre.
„Ključno je da otvoreno i iskreno govorimo o prednostima i manama AI, da ne zapadnemo ni u tehnološku euforiju ni u paranoju, da zadržimo kritički duh koji je srž novinarstva. I najvažnije – u centru svih naših odluka o primeni veštačke inteligencie moraju biti etika i naša publika. Ljudi su uvek bili i moraju ostati na prvom mestu“, dodaje ona.
Obeležavati sadržaj ili ne?
Opšti konsenzus među novinarima je da su urednička kontrola i odgovornost i dalje neprikosnoveni standard, bez obzira na tehnološke promene, međutim, i dalje ostajemo bez jasnog uputstva u vezi sa obeležavanjem sadržaja nastalog putem VI.
Pomenuto istraživanje BIRN-a, pokazalo je da će načelna obaveza obeležavanja sadržaja generisanog putem VI, ipak, tražiti dodatna pojašnjenja. Naime, većina novinara i urednika koji su učestvovali u ovom istraživanju, ne smatra da sadržaj koji je kreiran uz pomoć VI, a koji je kasnije prošao novinarsku ili uredničku kontrolu treba na bilo koji način obeležiti, za razliku od ilustracija za koje uvek treba označiti izvor.
Nažalost, regulativa nam ne olakšava rešavanje ove dileme jer je još uvek nema, a postojeći medijski zakoni su nedovoljno prilagođeni izazovima koje donosi VI.
Kodeks novinara i novinarki Srbije za sada je jedini dokument u kojem se daju direktne smernice za transparentnost kada je u pitanju upotreba VI u novinarstvu. U Poglavlju III, tačka 7 piše: „Mediji moraju da na transparentan, odgovoran i srazmeran način koriste veštačku inteligenciju u stvaranju sadržaja i u celini su odgovorni za ovako objavljeni sadržaj. Mediji su dužni da obaveste javnost da je medijski sadržaj kreiran korišćenjem alata zasnovanih na veštačkoj inteligenciji”.
Postoji i preporuka Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koja je data prilikom izricanja opomene Televiziji Pink nakon što je emitovala nekoliko VI generisanih video priloga u kojima su glavni akteri bili opozicioni političari, stavljajući ih u manipulativan i zlonameran kontekst. REM je tada preporučio elektronskim medijima da sadržaj generisan veštačkom inteligencijom jasno označe kao takav pre, tokom i nakon emitovanja, kao i da on ne bude deo informativnih emisija, već drugih žanrova, poput zabavnog, dokumentarnog ili obrazovnog.
Branislava Lovre napominje da kroz transparentnost mediji jačaju odnos sa publikom, ali i pomažu ljudima da razumeju kako nastaje sadržaj koji čitaju.
„Važno je da publika zna da je veštačka inteligencija korišćena. Ako redakcija ima resurse samo za jednu rečenicu objašnjenja – i to je sasvim dobar početak. U idealnim uslovima, međutim, trebalo bi ponuditi više informacija. Jedno od rešenja može biti oznaka ili kratko objašnjenje uz objavljeni sadržaj, kako bi publika odmah imala uvid koji su delovi teksta nastali uz pomoć veštačke inteligencije, koji su alati korišćeni i iz kog razloga, koje su mere provere i uređivanja primenjene. Transparentnost gradi poverenje, iskrenost o upotrebi VI publika ume da ceni.“, navodi naša sagovornica.
„Neki mediji su već otišli korak dalje: objavljuju napomene o metodologiji, prave interaktivne prikaze procesa, ili otvoreno pišu o izazovima i lekcijama koje su naučili. To nije samo pitanje etike, to je prilika za jačanje odnosa s publikom“, dodaje ona.
Ukoliko je ovo previše posla za jednu redakciju, Lovre predlaže rešenje u obliku jednog sveobuhvatnog dokumenta, poput vodiča ili politike korišćenja VI.
„U tom dokumentu, medijska kuća bi trebalo da jasno objasni svoj pristup: koji VI alati su dozvoljeni, u koje svrhe, uz kakve kontrole i nivoe ljudskog nadzora. Znam da to nije jednostavan korak, ali jeste neophodan – i za jačanje unutrašnje odgovornosti, i za izgradnju poverenja kod publike“, navodi ona.
Za sada, ipak ostaje na medijima da odluče kako će VI sadržaj biti obeležen, budući da ništa od navedenog još uvek nije obavezujuće.
VI politika korišćenja
Gotovo svi novinari koji su učestvovali u BIRN-ovom istraživanju izjavili su da još uvek nemaju razvijene interne etičke smernice upotrebe VI. Ali domaće redakcije nisu „u zaostatku za svetom“ po tom pitanju. Istraživanje Tomson Rojters fondacije pokazalo je da više od 80% redakcija nema dokument koji reguliše korišćenje VI, odnosno, nema politiku korišćenja VI.
Branisalava Lovre kaže da je to sasvim očekivano s obzirom da razvijanje ovog dokumenta zahteva izdvajanje vremena i drugih resursa. Sa druge strane, ako koristimo VI bez jasnih pravila, rizikujemo ozbiljne greške i gubitak poverenja publike.
„Zato je ključno da postavimo jasna pravila i da budemo transparentni. U idealnom slučaju, Politika korišćenja VI bi trebalo da sadrži jasne smernice – kada i kako se VI može koristiti u novinarskom radu, zatim protokole za proveru tačnosti – kako se verifikuje VI generisan sadržaj i ko je odgovoran, pravila transparentnosti – kako i kada publika saznaje da je VI korišćena, etičke smernice – kako se čuvaju temeljne vrednosti novinarstva i jasne linije odgovornosti – ko donosi konačnu odluku o objavi sadržaja koji uključuje VI“, pojašnjava naša sagovornica i napominje da nije u pitanju dokument koji ograničava inovaciju, već treba da oslobodi redakcije da eksperimentišu, ali na odgovoran način.
Dakle, budući zadatak za odgovorne redakcije biće definisanje internih etičkih smernica za upotrebu VI koji uključuju transparentnost, zaštitu privatnosti korisnika, odgovornost za generisani sadržaj, autorska prava, itd. uz redovno ažuriranje.
* Na kraju ovog teksta izdvojili smo koristan materijal za kreiranje Politike korišćenja VI u redakciji.
Kako VI utiče na kredibilitet medija?
Iako se VI u redakcijama koristi već neko vreme, publika na to nije obraćala pažnju jer je primena uglavnom bila u pozadini (automatizacija, preporuke, transkripcija, prevod). Međutim, razvoj velikih jezičkih modela (Large Language Models) i javno lansiranje ChatGPT-a krajem 2022. godine, a zatim i talas drugih generativnih VI alata, postali su prekretnica u interesovanju javnosti za upotrebu VI u proizvodnji medijskog sadržaja.
Rojters institut piše u „Stavovima javnosti o upotreni VI u novinarstvu“ da ljudi često ne prepoznaju korišćenje VI i da je samoprocena svesti o VI relativno niska. Prvo reagovanje publike na informaciju da je korićšena VI često uključuje otpor, sumnju i strah.
Ipak, ljudi žele da znaju kada je VI korišćena, ali ako je u pozadini i uz nadzor novinara, mnogi smatraju da to ne mora da se ističe. U ovom slučaju stav publike se poklapa sa stavom novinara.
Međutim, oznaka može izazvati nepoverenje kod onih koji ne razumeju VI. Poverenje u medije igra ključnu ulogu, i zato oni koji veruju uglednim medijima, otvoreniji su za njihovu upotrebu VI.
Zapravo, publika bolje prihvata upotrebu VI u pozadini, a najmanje kada generiše novi sadržaj, naročito slike ili video. Posebno pitanje predstavljaju „halucinacije“ VI.
„VI alati mogu da generišu sadržaj koji deluje uverljivo, uz precizne detalje, ali koji su zapravo u potpunosti izmišljeni. Upravo zbog ovoga, ljudski nadzor nije samo poželjan – on je neophodan. Mediji moraju da preuzmu apsolutnu odgovornost za svaki sadržaj koji objavljuju. VI ne može i ne sme da bude izgovor za greške ili neprofesionalno izveštavanje… Važno je da spomenemo i da kada se koristi strateški i odgovorno, veštačka intelgencija može značajno da unapredi rad jedne redakcije“, zaključuje Branislava Lovre.
* Dokumenti koji mogu da Vam pomognu u kreiranju politike korišćenja VI u redakciji
- Poynter smernice
- JTI i Thomson Foundation
- Baza VI politika i vodiča različitih medija
- Kako redakcije koriste VI
- Ovaj multimedijalni sadržaj nastao je uz asistenciju sledećih VI alata: Napkin.ai – kreiranje grafikona, Sora i Runwayml – generisanje videa, Canva – kreiranje vida i transkripcija
