Nije zbog mene kasnila vest na RTS-u o ubistvu Đinđića

Lekićeva kaže da se iz samog filma novinara „Vremena“ Filipa Švarma može zaključiti da ona nije bila uzrok „blokade“, i dodaje da „će se jednog dana saznati“ šta je u stvari bio problem da RTS više od dva sata ne emituje vest o ubistvu.


Da li je tačno da ste tog 12. marta dva sata sedeli zaključani u kancelariji i plakali, dok su Vaše kolege uzalud čekale uputstva za rad?


– Ni redakcija Pressa ne funkcioniše na glavnom uredniku Kesiću, nego na 20 drugih urednika. Zamislite da sam se onesvestila, šta bi tad bilo? Zar bi televizija stala? Ko god je gledao film, mogao je u trećoj rečenici koju je izgovorila Milena Vučetić, tadašnja zamenica urednice tehničke redakcije, da čuje da je ona dobila nalog da otvori studio, a u 55. rečenici je rekla: „Možda Bojana nije mogla da sakrije suze, ali je radila.“ I Dragana Vasiljević je u filmu jasno rekla: „Pred početak emisije Bojana me je smirivala i govorila da je sve u redu.“


Zašto su, onda, vesti o atentatu na premijera kasnile dva sata?


– Grozna je pozadina svega toga. Jednog dana će se sve saznati.


Zašto ste prvo pristali, pa potom odbili da govorite u tom dokumentarnom filmu?


– Nikad nisam pristala da učestvujem u tom filmu. Meni je poziv za učešće uputio montažer tog filma?! Rekao je da je film o Zoranu Đinđiću i da bi bilo lepo da i ja budem sagovornik, jer sam bila njegova bliska prijateljica. Odgovorila sam da je mogao da primeti da pet godina nisam davala nikakve izjave na tu temu i podsetila ga da sam jednom rekla da mi je muka kada vidim ko sve govori oslovljavajući ga sa Zorane, a dok je bio živ nisu smeli da mu se obrate ni sa šefe.


Ali Vaših 25 kolega pristalo je da govori o radu medija toga dana…


– Provalila sam da ću tema biti ja, a ne mediji. Taj montažer mi je rekao da će film raditi čovek koji je snimio dokumentarni serijal „Jedinica“ za B92. Ubeđivao me je sat i po vremena, govoreći i da je o Kenediju 20 godina posle atentata snimljen film iz ugla novinara. Uvidela sam da je to besmislen razgovor i rekla mu „prijatno“. A onda je on rekao, onako uzgred: „Izgleda da vam nisam rekao, ali taj film radimo za RTS.“ Kada sam shvatila ko u stvari stoji iza projekta, odlučila sam da definitivno neću govoriti.


Ko stoji iza filma?


– Jedan od sagovornika koji su se u filmu pojavili, a nije Aleksandar Tijanić.


Da li Vas je neko od kolega ili političara zvao posle filma?


– Dobila sam poruke od 20-ak ljudi iz RTS-a koji su rekli da se stide. Ljudi na ostrašćenost reaguju ostrašćenošću. Drago mi je da me i dalje cene ljudi s kojima sam nekada radila.


 Čime se sada bavite?


– Bavim se medijima, promocijom, edukacijom i postavljanjem programskih šema na novim televizijama u regionu u svojoj privatnoj firmi, koja se bavi kombinacijom marketinga i TV produkcije.


B. Bojić
 

Tagovi

Povezani tekstovi