To su neumoljive činjenica koje Lekić sada pokušava da zatrpa novim lažima, poput one da NUNS-u pripadaju zasluge za to što je Ustavni sud pre sedam godina ukinuo drakonski medijski zakon čije je usvajanje NUNS podržao, iako su strani i domaći stručnjaci upozoravali da je reč o antievropskom aktu.
Nikakvom revizijom istorije ne može se zatrpati činjenica da je predsednica NUNS-a 2009. godine pozdravila neustavni zakon rečima da je „batina iz raja izašla“, kao ni da je Slaviša Lekić za uvođenje reda u medijima, uz drakonske kazne kolegama predlagao i – motku. Možda je na njegov stav uticalo i to što je Ministarstvo kulture koje je predložilo taj sramni zakon izdašno u to vreme finansiralo njegove lične medijske projekte.
Tadašnja vlast ni uz ovakvu podršku nije lako pribavila većinu za drakonski akt. Kad su socijalisti odbili da glasaju za njega, priskočio je Čedomir Jovanović, koji je glasove LDP-a u korist zakona pravdao upravo podrškom NUNS-a.
Neumoljiva je činjenica da upravo NUNS i lično Slaviša Lekić snose deo odgovornosti za to što su medijski zakoni u Srbiji i posle oktobra dvehiljadite donošeni mimo struke i protiv novinarske profesije. Sada se bacaju blatom na svakoga ko ih na to podseti, ali time ne mogu da promene istoriju.
Nino Brajović
Državni sekretar za informoisanje Ministarstva kulture i informisanja
