EN
Na red da iznese svoju završnu reč juče je na ponovljenom suđenju za ubistvo novinara i vlasnika listova Dnevni telegraf i Evropljanin Slavka Ćuruvije došla advokatica Zora Dobričanin Nikodinović. Ona u ovom postupku zastupa dvojicu okrivljenih i to bivšeg operativca Resora državne bezbednosti (RDB) Ratka Romića i nekadašnjeg načelnika beogradskog RDB-a Milana Radonjića.
Tako je Dobričanin Nikodinović u sudnici Posebnog odeljenja za organizovani kriminal završnu reč izlagala duže od tri sata i tom prilikom zatražila oslobađanje njenih klijenata:
„Moji klijenti nisu krivi za ubistvo Slavka Ćuruvije i molim da ih oslobodite“, rekla je na samom početku i dodala da ih Sud ne može „osloboditi od ljage“ koju trpe već dve decenije, a koja im je naneta kršenjem pretpostavke nevinosti.
Kako je ocenila, svi izvedeni dokazi u ovom postupku apsolutno su suprotni činjeničnim navodima optužbe:
„Odbrana je, a ne tužilac, pokušala da otkrije ko je ubio Slavka Ćuruviju. Da se branimo nismo imali od čega, nije bilo relevantnih dokaza“.
Ona je zatražila i oslobađajuću presudu za preostala dva okrivljena – Radomira Markovića i Miroslava Kuraka. Ovo ročište zapravo je nastavak onog koji je održan dan ranije kada su završnu reč izneli Markovićevi i Kurakov advokat. Oni su takođe od Suda zatražili da njihove klijente oslobodi optužbi.
Pre toga je, u julu, zamenik tužioca za organizovani kriminal Milenko Mandić zatražio da se svi okrivljeni maksimalno kazne. Odnosno, zatražio je da se na zatvorsku kaznu u trajanju od po 40 godina osude Marković kao podstrekač, Radonjić kao organizator, a Romić i Kurak kao neposredni izvršioci ubistva.
U svojoj završnoj reči Dobričanin Nikodinović je ocenila da je „monopol na istinu“ povodom ubistva Ćuruvije odavno uspostavljen, a da svim tim „privilegovanim svedocima“ i „vlasnicima monopola na istinu“ interes nije bio istina već su meta bile pozicije u Državnoj bezbednosti i diskreditacija institucija države. Istinu su uzurpirali, prema njenim rečima, pojedini mediji, političari i nevladine organizacije. Tu je istakla Natašu Kandić, bivšu direktorku Fonda za humanitarno pravo, koja je podnela krivičnu prijavu zbog Ćuruvijinog ubistva.
Kako je dodala, lično su joj bila tužna svedočenja nekih svedoka koji su se obrukali kako onim što su radili tako i onim što su govorili:
„Zaboravili su na ono: ’U dobru se ne ponesi, u zlu se ne ponizi’. Čak i posle ponovljenog postupka podjednako smo daleko od istine ko je ubio Slavka Ćuruviju, ali smo sigurni da to nisu ovde okrivljeni“.
Za Tužilaštvo je rekla da nudi „spinove“ i „političke floskule“, ali i da dokazi nesporno demantuju navode optužbe te da im se daje značenje koje nemaju.
„Ja sam čitav angažman javnotužilačke strane shvatila kao pokušaj da se dokaže da je vrh države u vreme NATO bombardovanja bio zločinački režim. Da se ovde sudi jednom vremenu“, kazala je advokatica Romića i Radonjića.
Ocenila je da tužilac „kao da pokušava da sruši vlast Slobodana Miloševića“, odnosno da se u optužnici posthumno vodi postupak protiv Miloševića.
„Šta je cilj? Da pokažemo da smo veći katolici od pape? Da nadomestimo ono što nije uspeo Haški tribunal?“, upitala je Dobričanin Nikodinović i dodala da tužilac ne veruje pisanim dokazima jer se oni ne uklapaju u „navodne dokaze o telekomunikaciji pa menja i pomera vreme smrti“ kako bi okrivljene približio mestu ubistva.
Podsetila je i na izjavu Branke Prpe, koja je bila neposredni očevidac ubistva, a kojoj, kako je ocenila, tužilac želi da zatvori usta. Prpa je, podsećamo, negirala da je Kuraka videla da puca i kao ubicu identifikovala Luku Pejovića. Tužilac je njeno svedočenje odbacio kao nepouzdano.
„Zašto joj ne veruje? Kreiran je cilj – da je Državna bezbednost ubila Slavka Ćuruviju. Tako se Branka Prpa uteruje u laž jer ne treba da veruje svojim očima. Meni je to skandalozno“.
Dobričanin Nikodinović je u završnoj reči pričala i o belom golfu, kojim su prema optužnici Romić i Kurak došli na mesto ubistva, za koji je rekla da je spin. Ona je podsetila na izjave svedoka koji su kazali da na dan ubistva nisu videli beli golf. U završnoj reči je istakla i da „ako je iko sprečavao da ubica bude otkriven to je Tužilaštvo“.
Osvrnula se i na dokaze o telekomunikacijama za koje je rekla da je evidentno da su pribavljeni suprotno svim pravilima te da je to „zbirka nezakonito pribavljenih dokaza“. Još tada je „pušten duh iz boce“ istakla je Dobričanin Nikodinović jer kad nezakonito postupanje s dokazima jednom prođe, kako je rekla, to postane opšta praksa. Ocenila je kao nedvosmislenim da se ovakvi dokazi ne mogu koristiti za zasnivanje presude.
„Kada je Sud to zatražio rokovi (za čuvanje tih podataka, prim.nov) su prošli. Postavlja se pitanje ko ih je, gde i zašto skrivao?“, kazala je i dodala da je posebno važno i pitanje autentičnosti tih podataka.
Ona je dodala da ima pijetet prema pokojniku, ali da je „on tada bio nebitan kao novinar“.
„Nakon završne reči tužioca nije poznato da li je Slavko Ćuruvija ubijen kao novinar, kao potencijalni predsednički kandidat ili kao državni neprijatelj“, rekla je ova advokatica.
Na samom kraju završne reči je citirala kolegu advokata Tomu Filu rečima: „Onog momenta kad politika uđe u sud na vrata, pravda izlazi kroz prozor“.
„Ovde nemamo prozor. To me plaši“, zaključila je.
Njenim izlaganjem završeno je iznošenje završnih reči odbrane, a nastavak suđenja zakazan je za 25. oktobar kada završne reči treba da iznesu sami okrivljeni. Reč je o ponovljenom postupku koji traje od oktobra 2020, a tokom kog su ročišta neretko odlagana.
Podsetimo, Ćuruvija je ubijen u Svetogorskoj ulici u Beogradu 11. aprila 1999, a suđenje okrivljenima za njegovo ubistvo počelo je tek 16 godina kasnije. Iako je u aprilu 2019. doneta prvostepena presuda kojom su bivši funkcioneri državne bezbednosti Marković i Radonjić osuđeni na po 30 godina, a Romić i Kurak na po 20 godina zatvora Apelacioni sud ukinuo je presudu i postupak vratio na početak. Apelacija je tako odlučila jer je, kako su obrazložili, optužnica prekoračena jer je bez jasnog objašnjenja uvedeno novo i nepoznato lice kao neposredni izvršilac likvidacije. Tako je prvostepenom presudom Sud kao neposrednog izvršioca ubistva označio N.N. lice umesto Romića i Kuraka koje je Tužilaštvo teretilo kao neposredne izvršioce.
