„S druge strane ovo je samo obnarodovanje nečega što mi svi znamo, a to je da, suprotno Zakonu o javnom informisanju postoji diskriminacija medija“, navodi Skrozza i dodaje da SNS ne daje nikakve izjave za medije koji kritički izveštavaju o vlasti.
Skrozza ističe da je do sagovornika teško doći već godinama, a da je u slučaju „Nove“, drugačije samo to što smo imali priliku da vidimo i čujemo reakcije premijerke i predsednika.
„Ovo je samo jedan stepenik više ka gaženju slobode medija. Ono što je bilo između redova, sada se javno i bez blama objavljuje, iako je suprotno Zakonu o javnim funkcijama, koji sve obavezuje da se ravnopravno odnose prema medijima“, napominje Skrozza.
Skrozza se poziva i na Ustav Republike Srbije koji garantuje ravnopravnost građana i građanki.
„Time što jedan deo funkcionera koje mi plaćamo iz svojih džepova ne želi da sa nama razgovara, onemogućava vršenje našeg posla i mi smo tu diskriminisani kao novinari i građani“, podvlači Skrozza.
Ima li prostora za reakciju Saveta za štampu?
Članica Saveta za štampu navodi da ovaj organ reaguje u ekstremnim situacijama ,kao i da retko objavljuju saopštenja za javnost.
„Ako bi se Nova žalila Savetu na diskriminaciju, onda bismo o tome odlučivali. Da li će naš upravni odbor reagovati – to već ne znam, jer ne mogu da govorim u njihovo ime, ali ako pogledate istorijate reagovanja, videćete da se reaguje nekoliko puta godišnje“, kaže Skrozza i dodaje da bi bilo dobro podneti žalbu i kako god da komisija bude reagovala, ovo treba da ostane zapisano u istoriji medija.
„Žalba Savetu za štampu bi garantovala tu istoriju, a osnova svkako ima, jer medij nije prekršio kodeks, ali bi trebalo dati neko mišljenje“, zaključuje Skrozza ističući da bi pre svih, trebalo da reaguje Ministarstvo za kulturu i informisanje.