ENPre toga, na jednoj od završnih sesija, razgovaralo se o položaju i značaju istraživačkog novinarstva koje, prema rečima učesnika panela, mediji u svetu sve manje koriste, dok uslovi za reportere, koji žele da se bave zahtevnim istraživanjima, uglavnom nisu na zadovoljavajućem nivou.
Osnivač Rumunskog centra za istraživačko novinarstvo Stefan Kandea objasnio je da u njegovoj zemlji, kao i u čitavom regionu, medijske kompanije ne žele da ulažu u istraživačko novinarstvo i da finansiraju projekte.
– Novinari nemaju novca za putovanja, koja su veoma bitna za ovu vrstu novinarstva, jer jedno istraživanje može da traje i po nekoliko meseci. Takođe, potrebna nam je i profesionalna zaštita – naglasio je Kandea.
Britanski novinar i publicista Miša Gleni takođe je naveo da medijski „bosovi“ ne ulažu u istraživačko novinarstvo. On je dodao da je ova vrsta novinarstva, čak i u velikim medijskim kućama, poput Bi-Bi-Si, veoma naporan posao.
– Ono što se danas najviše radi jeste prepričavanje vesti agencija Rojters i Asošijeted pres – naveo je Gleni. On je podvukao važnu ulogu interneta u današnjem novinarstvu i istakao da publika sve više koristi nove medije, a zanemaruje tradicionalnu štampu.
Glavna urednica ruskog magazina „Sovrešeno sekretno“ (Strogo poverljivo) Galina Sidorova ukazala je na odsustvo reakcije državnih vlasti na novinarske članke u kojima se često razotkrivaju kriminalne pozadine pojedinih biznismena i političara u Rusiji.
Na drugom panelu, „Kako izveštavati o Americi“, zaključeno je da je slika o SAD značajno pogoršana poslednjih godina u svetu, što se može tumačiti politikom koju je vodio američki predsednik Džordž Buš i njegova administracija.
Hafez Mirazi, dugogodišnji dopisnik televizije Al Džazira, a sada potpredsednik egipatske Al Hajat televizije, rekao je da je Amerika sama o sebi izveštava, jer je toliko velika i moćna sila.
– Američki imidž je narušen poslednjih godina, čime su doprineli izveštaji o zlostavljanju iz zatvora Abu Graib u Iraku i Gvantanamu – naveo je on. Prema njegovom rečima, afere iz Iraka nisu emitovali strani mediji, već američki.
Mirazi je naglasio da postoji različitost u izveštavanju sa ratnih područja, poput Iraka i Avganistana i podsetio na bombardovanje Radio-televizije Srbije 1999. i granatiranje lokalne radio stanice u Kabulu.
Matias Šep, šef dopisništva nemačkog Špigla u Moskvi, istakao je da je zbog globalizacije medijsko izveštavanje danas u krizi i dodao da su zbog toga publici sve interesantnije lokalne priče. On je ukazao na rezultate jednog istraživanja u Rusiji prošle godine, prema kojima 51 odsto građana smatra da SAD kontrolišu rusku ekonomiju, 38 odsto da kontrolišu politiku, dok 39 odsto da SAD žele da zaustave razvoj Rusije.
Potpredsednik Centra Prvi amandman iz Nešvila Džin Poličinski istakao je da se izveštavanje o SAD-u najčešće svodi na izveštavanje o američkoj politici. On je naglasio da je sloboda štampe veoma dobro branjena u tamošnjim zakonima i „kad god se ona naruši, naša javnost je veoma osetljiva na to“.
J. Diković
