Kako se navodi na sajtu balkaninsight.com, smrt oligarha Petra Kelnera otvorila je mnoga pitanja o budućnosti najvećeg poslovnog carstva u Češkoj, PPF Grupe, kao i prazninu u političkom životu Češke. Ovakva ranjivost, u i onako neizvesnim vremenima, otkriva slabosti koje postoje u oligarhijskom sistemu, nastalom nakon pada komunizma, koji je i dalje dominantan u velikom delu srednje i istočne Evrope.
Kelner, koji je imao 56 godina kada je poginuo u padu helikoptera na Aljasci krajem marta, bio je najbogatiji čovek u Češkoj i njen najistaknutiji oligarh. U trenutku smrti kontrolisao je jednu od najvećih korporacija u Češkoj – PPF Grupu sa sedištem u Holandiji – a njegovo bogatstvo procenjivano je na više od 15 milijardi američkih dolara.
Uprkos tome, poslednjih 20 godina uspešno je čuvao svoju privatnost, retko se pojavljujući u javnosti ili u medijima. Kada je umro, češki mediji su mogli samo da se pitaju ko je bio ovaj čovek, za koga mnogi govore da je oličavao post-komunističku eru te države, i kako je bio u stanju da stekne toliko geopolitičke moći.
Proboj na istok
Izvori kažu da je pretnja otmicom njegove porodice tokom sklapanja dogovora u Rusiji naterala Kelnera da se krije. Pre toga, njegovu priču je mnogo lakše pratiti.
Kelner je počeo da stiče ekonomsku i političku snagu na sličan način kao i ostali njemu slični ljudi širom regije, praveći pametne i često lukave poteze tokom tranzicije u kapitalizam.
Čehoslovačka privatizacija sistemom vaučera bila je najveća prevara 20. veka, rekao je svojevremeno Miloš Zeman, češki političar za kog se smatra da je postao Kelnerov blizak partner. Međutim, Kelner je izbegao da stekne reputaciju čoveka koji je prevario hiljade ljudi prilikom podele akcija državnih preduzeća, poput Viktora Kožena ili Radovana Krejčira.
Kelner se naizgled uzdržao od proste krađe od naivnih Čeha, iako je stekao kontrolu nad oko 200 kompanija, koje su konsolidovane u njegov Prvni privatizacni fond (PPF).
On se istakao i time što je ubrzo shvatio da se njegove veštine mogu primeniti i drugde. Dok su se njegovi sunarodnici svađali oko preostalih mrvica u rodnoj zemlji, on je proširio poslovanje na Rusiju i dalje, gde su prolazili slični unosni trikovi.
To je pravac koji je zadržao naredne tri decenije. Kada su drugi češki oligarsi, poput sadašnjeg premijera Andreja Babiša, pokušavali da prošire poslovanje, radili su to u mirnijim vodama u zemlji ili na zapadu. Za razliku od toga, PPF sada najveće profite ima u Rusiji i Kini, izazovnim sredinama u kojima se treba vešto kretati, ali koje nude ogromne nagrade onima koji u tome uspeju.
Ali sada, bez svog osnivača i lidera, na vidiku su izazovi u tim brzacima za PPF, koji zapošljava oko 150.000 ljudi širom sveta u sektorima finansijskih usluga, telekomunikacija, medija, nekretnina i mnogih drugih.
Ko će čuvati kuću
Mada neki izvori tvrde da Kelner nije ostavio testament, njegova udovica Renata će, prema izveštajima, naslediti najveći deo njegovog bogatstva i 99 odsto udela koji je imao u PPF-u. Međutim, dugoročni aranžmani oko nasleđivanja kompanije ostaju nejasni.
U ovom trenutku viša uprava PPF-a će preuzeti kormilo. Nakon nesreće u rukovođenje se aktivno uključio Ladislav Bartoniček, jedan od dva manjinska akcionara kompanije, a analitičari očekuju da će tim od sedam ključnih saradnika upravljati stvarima bez trzavica, za sada.
“Oko Kelnera je bilo sedam ljudi koji su suštinski vodili celu stvar: dva manjinska akcionara i još petorica saradnika. Ti ljudi će činiti novo rukovodstvo”, rekao je jedan bivši član uprave PPF-a koji je radio sa Kelnerom i i dalje održava veze sa kompanijom.
Neposredni izazovi su jasni. Kreditna kompanija Home Credit, koja je poslednjih godina donosila najveći deo profita, grca pod udarom pandemije. Prijavila je gubitke od 584 miliona evra 2020. godine. To je dovelo do pada vrednosti PPF-a za pet milijardi evra, na 44 milijardi koliko je iznosila krajem juna 2020.
Kelnerova strategija širenja PPF-a takođe znači da je nakon njegove smrti ostalo da se zaključi više otvorenih dogovora, naročito spajanje bankarskog posla PPF-a u Češkoj sa bankom Moneta, koja je prijavljena na praškoj berzi, čime bi nastala treća najveća banka u zemlji.
Glavna finansijska službenica PPF-a Katerina Jiraskova je nedavno rekla da “šef ne bi voleo” da grupa odustane od tog posla, i da se nada da će akcionari Monete narednih nedelja dati svoje odobrenje.
Nova krv
Međutim, uglavnom se smatra da će dugoročno kompaniji trebati novi ljudi. Kelnerovo iskustvo u jedinstvenoj poslovnoj klimi srednje i istočne Evrope, gde visoka politika igra ključnu ulogu, značilo je da je on uvek bio glavni strateg i vizionar u kompaniji.
Bartoničeka ne doživljavaju kao čoveka sa idejama, više kao pouzdanog upravitelja, a čak i on priznaje da će narednih godina biti potrebno naći nekoga da bude na čelu.
Bivši menadžer u PPF kaže da mnogi u višim ešalonima grupe, kao i izvan njih, veruju da će Danijel Kretinski, poslovni partner Kelnera koji je u vezi sa ćerkom pokojnog milijardera, preuzeti rukovođenje onim delovima biznisa kojima je potrebno “vizionarsko vođstvo”.
“Za nekih pet godina Kretinski će verovatno preuzeti sve”, kaže ovaj izvor.
Međutim, biće teško doći na Kelnerovo mesto. On je bio veoma vešt u politici i čak je sklopio neki vrstu dogovora sa Babišom, iako je biznismen koji je 2017. postao premijer poznat po agresivnom stavu prema drugim oligarsima.
Njihovi odnosi su bili hladni, kaže František Dostalek, šef Nadzornog odbora PPF-a. Pa ipak, PPF je uspeo da dobije sporan tender Babiševe vlade za upravljanje sistemom naplate putarine.
Kretinski je blisko sarađivao sa Kelnerom u stvaranju EPH, energetskog holdinga iz kog i dalje dolazi najveći deo njegovog bogatstva. Takođe je suvlasnik tehnoloških i maloprodajnih kompanija sa PPF-om. Kao i Kelner, najviše je poslovao u sektorima koje država strogo reguliše, gde je od životnog značaja sarađivati sa političkim krugovima.
Takvo iskustvo je samo minimum onog što je potrebno da bi se PPF očuvao ili čak razvio. Najvažnije je što će neko morati da se postara za stratešku aktivu u Rusiji i Kini, gde su političke veze na najvišem nivou neophodne za napredak i, ključno, za izbegavanje eksproprijacije.
“U tim državama posao u velikoj meri zavisi od ličnih veza”, ističe jedan izvor blizak kompaniji. Kao uostalom i u svim autokratskim režimima, gde nije moguće pouzdati se u propise i vladavinu prava.
Politički trougao
PPF-ov prodor na istok nije samo doneo finansijsku dobit, nego je produbio i političke veze kod kuće, kada su interesi kompanije počeli da se podudaraju sa interesima grupa povezanih sa predsednikom, Milošem Zemanom.
“Ljudi u Zemanovom timu posluju netransparentno, a to je teško raditi u zapadnim zemljama”, kaže Vladimira Dvorakova, direktorka Masarikovog instituta za napredne studije pri Češkom tehničkom univerzitetu.
“Svi oni imaju dugotrajne ekonomske veze sa Rusijom i Kinom, zemljama u kojima se poslovi dogovaraju direktno između predsednika”, kaže ona.
Kompanija Home Credit je 2010. godine postala prva firma u stoprocentnom stranom vlasništvu koja je dobila dozvolu za davanje potrošačkih kredita u Kini, a tom uspehu je prema izveštajima medija kumovao Jaroslav Tvrdik, Zemanov savetnik sa jakim vezama u Pekingu.
Ovi zajednički interesi izgleda da su dali Kelneru uticaj i u spoljnoj politici Češke.
“Nema dokaza da je Petr Kelner bio pokretač, ali češka spoljna politika se promenila u vreme kada se PPF probio u Kini”, kaže Vit Havelka iz Udruženja za međunarodne poslove (AMO).
Smatra se da je narednih godina oligarh igrao važnu ulogu kada je Zeman – uprkos zvaničnoj pro-zapadnoj politici Vlade i članstvu u EU i NATO – formulisao sopstvenu politiku koja Češku usmerava ka istoku.
Navodi da je ova retka prilika za pristup kineskom tržištu došla uz političku cenu još uvek muče PPF.
“Radili smo mnogo godina da bi uspeli na tržištu Kine, to se nije desilo ‘samo od sebe’ i nije rezultat podrške u političkom vođstvu Češke”, piše na zvaničnom sajtu kompanije.
Ali je Kelner, koji je inače izbegavao publicitet, redovno bio na naslovnim stranama zbog aktivnosti u vezi sa češkom i kineskom politikom.
On i Zeman su se 2014. godine susreli sa predsednikom Kine Si Đinpingom, a milijarder je šefa države dovezao kući privatnim avionom. Dve godine kasnije, Kelner je pominjan kao neko ko je organizovao zatvaranje Praga i nasilno suzbijanje protesta tokom Sijeve posete.
U 2019. godini otkriveno je da je kompanija Home Credit plaćala promociju Kine u češkim medijima. To je pojačalo zabrinutost oko PPF-ove prošlogodišnje kupovine preduzeća Central European Media Enterprises, koja je vlasnik najpopularnijeg češkog privatnog TV kanala Nova, kao i drugih gledanih kanala u Bugarskoj, Rumuniji, Slovačkoj i Sloveniji.
Nakon Kelnerove smrti, Zeman je najavio da će mu posthumno dodeliti Orden belog lava, najveće državno odlikovanje Češke. Predsednik je hvalio milijardera zbog postignuća u svetu biznisa, ali je tvrdio da je njegov politički uticaj precenjen.
Čovek-tajna
“Rado sam pomogao [Kelneru] tako što sam ga poveo sa mnom u posetu Kini i nikada nisam želeo ništa zauzvrat”, izjavio je Zeman.
“Ponudio mi je svoj privatni avion za povratni put i nije ništa drugo učinio za mene”, dodao je predsednik, koji tvrdi da sa Kelnerom nikada nije ni razgovarao o politici.
Međutim, u vreme Kelnerove smrti verovalo se da je njegov uticaj narastao do neverovatnih razmera i uvukao u sve uglove države.
“Uspeo je da preokrene politiku Češke Republike tako da služi njegovim interesima”, tvrdi novinar Vojtek Bohač, koji je napisao knjigu o Kelneru.
“Dok u PPF-u sada tuguju, na mnogim mestima – od ministarstava do brojnih finansijskih grupa – prevladava nervoza”, piše David Klimeš sa lokalnog sajta Aktualne.
“Kelnerova imperija je toliko isprepletana sa državnom infrastrukturom da će se bilo kakva promena pravca osetiti širom zemlje”, napisao je on.
Uprkos ogromnoj moći, nekrolozi i komentari objavljeni u medijima nakon njegove smrti postavljali su isto pitanje – ko je bio Petr Kelner?
Mnogi su pohitali da kažu da je on bio pozitivan simbol češkog kapitalizma, uprkos tajnovitosti, otvorenim pitanjima o poslovnim prevratima, sprezi sa politikom i žalbama malih akcionara.
Neki su sugerisali da je uprkos balansiranju na ivici Kelner sačuvao osećaj za moral koji ga izdvaja od drugih oligarha. Navodno je potisnuo najgore tendencije unutar PPF-a i sad postoji briga da će bez njega kompanija pokušati da svoju veliku moć koristi otvorenije.
“Kelner je uvek pokušavao da bude najbolji od najgorih. Uvek se kretao granicom onoga što je moralno i zakonito, u nekim slučajevima – po mom mišljenju – ju je i prelazio, ali nema presude o tome. Pokušao je da se zadrži na ivici onoga što je društveno prihvatljivo”, piše Bohač.
Drugi su sa iznenađenjem primetili da je, u neskladu sa insistiranjem da neće da se meša u politiku, Kelner nedavno pokazivao znake skretanja ka konzervativizmu i nagoveštavao učešće u kulturološkim previranjima koji trenutno pogađaju Evropu.
Sistemska greška
Međutim, kako je nakon brojnih razmatranja zaključeno, Česi nikad nisu saznali ko je zaista bio Petr Kelner i koliko je moći imao, i ne izgleda kao da će ikada znati. A to nije samo problem za urednike trač-rubrika, nego i veliko pitanje za celo češko društvo.
“Moć [PPF-a] je toliko velika da je smena na njenom čelu na neki način važnija od toga ko će pobediti na parlamentarnim izborima na jesen”, napisao je Klimeš za Aktualne.
“Nedostatak transparentnosti je najgora posledica Kelnerove smrti”, kaže Havelka.
Međutim, neki izražavaju nadu da Kelnerova smrt predstavlja početak kraja doba oligarha.
Generacija koja je zloupotrebila haos 1990-ih je najistaknutija politička snaga u Češkoj, kao i drugde u regionu, ali sada počinju da razmišljaju o tome šta će ostati iza njih. Dok se grčevito drže svojih starih poluga moći, čini se da su u strahu od brzih promena koje donose nove ideje, tehnologija i okretanje od hijerarije.
Mada je Kelner bio smatran češkim liberalnim oligarhom, i njega su dotakli kulturološki ratovi koji se vode širom sveta.
“Zapadnim društvom i naročito Evropom sve više dominira ideologija prava pojedinaca, egalitarizma i relativizacije tradicionalnih vrednosti”, zapisao je on u uvodu godišnjeg izveštaja PPF Grupe.
Takvi ispadi protiv gubitka privilegija su postali veoma česti u elitama širom sveta. Havelka smatra da Kelnerove reči izražavaju strah generacije čeških oligarha da će “biti zamenjeni”.
“Imamo novu generaciju preduzetnika koji prave tehnološke kompanije koje funkcionišu potpuno nezavisno od države”, piše Havelka.
“Imamo novu generaciju u društvu koja gleda na devedesete kao na vreme sa manje legalizma, i koja želi da učini neprihvatljivim stvari koje su tada bile normalne, kao što je preplitanje biznisa i politike”, smatra on.
“Ali dalek je put još pred nama, naravno”, dodaje.