EN
Na prvom konkursu 2006. voljom DSS-a odstranjeni su Vuk Hamović (RTL) i Filip Cepter (RTV Politika). SNS je 2013. spustio rampu Dejanu Jociću sa TV Nova za frekvenciju ugašene TV Avala. Zbog čega REM ćutke prelazi preko činjenice da se, evo, već deset godina ne ubira prihod od pete frekvencije?
Prvi konkurs obilovao je brojnim nezakonitim postupcima, rešenjima… Savet RRA je, recimo, doneo odluku da Hepi TV i TV Košava koriste jedinstvenu frekvenciju/TV mrežu iako se iz prijava može zaključiti da je svaka za sebe tražila dozvolu za emitovanje TV programa na području cele Republike. RRA je krila od javnosti da je depozit od 15 miliona dinara za TV Košavu uplatio Pink.
RRA se posebno isticala u kreativnom tumačenju zakona tako da je po Savetu RRA bilo dovoljno da se Pravilnik primenjivan u toku Javnog konkursa i donošenja odluka o dodeli dozvola objavi samo na internet sajtu, a ne kako je zakonom predviđeno u službenom glasilu. Da bi bilo sve veselo, objavljena su dva različita teksta istog Pravilnika – jedan Pravilnik imao je 68, a drugi 72 člana. Toliko od RRA.
Aktuelni Savet REM-a imaće neuporedivo lakši posao. Dovoljno je da pred sobom imaju Kriterijume po kojima su 2006. izdate dozvole za emitovanje programa. Ta vrsta provere je krajnje jednostavna: koliko je uverljiva garancija budućeg poslovnog uspeha, odnosno ekonomske samoodrživosti kao i gledanosti TV stanice? Recimo TV B92, koja je najavila učešće na konkursu. Trag minulog rada svih pa i ove televizije daje jasan odgovor na ovo pitanje.
Da li baš sve stanice mogu smelo da potvrde “da su se ustručavale od bilo kakve propagandne delatnosti u korist bilo koje političke opcije” – kako su nalagali uslovi za dodelu nacionalne dozvole. Koliko je, recimo, Hepi TV u prethodnom periodu potvrdila “garanciju doprinosa većem kvalitetu i raznovrsnosti programa”?
Po izveštajima Službe za nadzor REM-a na pojedinim televizijama s nacionalnom pokrivenošću 2016, 2017. i 2018. nije emitovano ni 60 sekundi kulturno-umetničkog programa – inače obaveznog za dobijanje dozvole. Tokom političke 2018. bilo je stanica koje nisu uopšte emitovale dečji i naučno-obrazovni program. Iz programskih šema nekih televizija jednostavno je nestao dokumentarni program, dok je na jednoj od televizija emitovan na nivou statističke greške: svih 0,01 odsto od ukupnog programa. U zvaničnim izveštajima REM-a za 2019. navodi se da komercijalne televizije ne ispunjavaju ni minimalne uslove na koje su se obavezale prilikom dobijanja nacionalnih frekvencija. Samo tokom 2018. prekršile su zakon više od 12.000 puta. Sitnica!
Neuverljiva su očekivanja da će se na Konkursu REM-a prijaviti mali broj emitera. Na prvom ih je bilo 13. Verujem da će ih i na ovom biti dva do tri po dozvoli. Među njima i neka nova imena preko noći prepakovanih stranačko-partijskih kurirskih službi u prostoru elektronskih medija. U igri će se, verujem, naći i peta, nekada TV Avalina frekvencija, što ne vidim da je uopšte odlučujuće za TV N1 ili Novu TV. Samo jedna od te dve televizije dobiće nacionalnu dozvolu bilo ih četiri ili pet. Čiju će šibicu izvući predsednica Saveta REM-a – videćemo.
Valja takođe podsetiti da je svojevremeno TV Avala dobila frekvenciju po principu “jednakije” pozicije u konkursnim uslovima, jer su kao predstavnici udruženog, domaćeg kapitala imali prednost. Zašto su se oni neposredno posle dobijene dozvole razbežali pitanje je za godinama nedostupnog Danka Đunića. Ne bi me iznenadilo da peta dozvola padne u ruke nekog ad hoc političkog izuma i kreacije.
Takođe, nevidljiva je pozicija i sigurnost novinara. Podsećam da su u TV Avali zaposleni štrajkovali zbog višemesečnih neisplaćenih ličnih dohodaka, dok bar u dva nacionalna emitera uposleni danas imaju ispodprosečna primanja u Republici. Ta potencijalna smetnja redovnosti emitovanja programa mogla je i morala da se “uveže” u dobijanje dozvole. Svako eventualno kašnjenje isplate ličnih dohodaka, dva meseca: opomena, tri meseca – privremeno oduzimanje dozvole.
Ako odluke o tome koji će mediji dobiti nacionalne TV frekvencije budu donate nezavisno – a da će pritom odlučivati struka a ne političari, kako je prošle godine najavio predsednik Vučić – onda je sasvim izvesno da bi dve do tri aktuelne televizije mogle da ostanu bez nacionalne dozvole.
