Pravo javnosti da zna, ali ne sve i ne odmah

Foto: Pixabay
Foto: Pixabay

Praznik koji „slavimo“ već petnaest godina, Međunarodni dan prava javnosti da zna, obeležen je u Srbiji prošle nedelje, dok čekamo izmenu zakona koji reguliše pristup informacijama od javnog značaja. Organizacije civilnog društva smatraju da su predložena rešenja loša, a analiza pokazuje i da se na odgovore u budućnosti može čekati mesecima.

Izuzimanje nekih institucija iz nadležnosti Poverenika, duže vreme za postupanje po žalbi, izostanak odlučivanja o javnom interesu – ovo su neke od promena koje predviđaju izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja.

 

Trenutni Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović izmene vidi kao dobru stvar. Prilikom obeležavanja Međunarodnog dana javnosti da zna, Marinović je rekao da će usvajanje izmena doprineti efikasnijem ostvarenju prava na informacije. Kako je rekao, građani će brže i lakše dolaziti do informacija od organa vlasti.

 

Sa njim se ne slažu novinarska udruženja i organizacije civilnog društva.

 

Nakon što je prvi nacrt objavljen krajem maja ove godine, grupa organizacija iznela je niz zamerki na predložena rešenja.

 

„Naročito ističemo da bi uvođenje novih rešenja kojima se umanjuje dostiguti nivo prava na pristup informacijama i njegove zaštite bilo ne samo loše, nego i neustavno“, navodi se u saopštenju.

 

Oni su dodali  i da je radna grupa koju je formiralo Ministarstva državne uprave i lokalne samouprave (MDULS) oformljena bez uključivanja javnosti, kao i da su s obzirom na otežani uvid u tekst nacrta, predstavnici civilnog sektora svoje predloge izneli kasno, ali da većina njih nije ni ušla u Nacrt izmena i dopuna Zakona.

 

Oni su dodali i da ovaj nacrt neće rešiti probleme koji su ranije uočeni.

 

Pravo javnosti da zna: šta se može promeniti

 

Jedna od predviđenih izmena je dodatno izuzimanje institucija iz nadležnosti Poverenika.

 

Naime, ako se zakon usvoji, protiv rešenja Narodne banke Srbije (NBS) neće moći da se podnese žalba Povereniku. Ako ova institucija ne odgovori na zahtev, protiv njenog rešenja se može pokrenuti upravni spor. Time se se NBS u ovom pogledu izjednačila sa Vladom, Skupštinom, Vrhovnim i Ustavnim sudom, kao i Republičkim javnim tužiocem.

 

Podaci iz kancelarije Poverenika pokazuju da su mediji, građani i civilni sektor koristili mogućnost žalbe u slučaju NBS. Od marta 2013. do početka septembra ove godine, zbog nepostupanja organa ili nedostavljanja traženih informacija podneto (može i dostavljeno) je više od 100 žalbi Povereniku. Najviše informacija koje su tražili imalo je veze sa trošenjem novca: platama, donacijama i sponzorstvima.

 

U nekim slučajevima iz NBS odgovora nije bilo, dok su se oni žalili na rešenje.

 

Ukoliko se predložene izmene usvoje, Poverenik više neće odlučivati o ovome.

 

 

Poverenik će, ako se ove izmene usvoje, moći i da pokreće prekršajne postupke.

 

U obrazloženju izmena objavljenom na sajtu MDULS-a navodi se i da sadašnji Zakon ostavlja mogućnost zloupotrebe. Navodi se i da veliki broj tražilaca ne podnosi žalbu Povereniku, već sami pokreću prekršajni postupak. O ovome se govori i u godišnjem izveštaju samog Poverenika.

 

Naime, sadašnji zakon daje mogućnost izricanja i naplate novčanih kazni.

 

Kazne do 50 hiljada dinara platiće lice koje je zaduženo za odgovaranje na zahtev ako, između ostalog, odbije da primi zahtev, ne postupi po njemu ili dostavi nepotpune, odnosno netačne infromacije, ne postupi po rešenju Poverenika.

 

Prema podacima koje je NUNS dobio od Prekršajnog suda u Beogradu, od početka 2018. godine do kraja avgusta pokrenuto je 36 sporova zbog nepostupanja po primljenom zahtevu, dva zbog toga što je onemogućeno nečije pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, dva zbog toga što Povereniku nije omogućen uvid u dokumente.

 

 

 

Na informacije se može čekati mesecima

 

Takođe, Povereniku se daje duplo više vremena da reši po žalbi, pa je tako rok sa 30 produžen na 60 dana. To znači da se na neke informacije može čekati mesecima.

 

Ako, na primer, zahtev pošaljete 1. juna, institucija je dužna da odgovori u roku od 15 dana (sem u slučaju kada zbog obimnosti informacija odmah produži rok za odgovaranje na 40 dana). Kada to ne učine, od 17. juna možete poslati žalbu Povereniku. On ima rok od 60 dana da postupi po tome. Tako on može, na primer, 17. avgusta naložiti instituciji da vam odgovori, a oni imaju i predviđen rok za to.

 

To bi značilo da informacije koje ste tražili 1. juna možete dobiti tri meseca kasnije, u septembru.

 

Ovo važi u slučaju da Poverenik ne poništi rešenje i naloži instituciji da ponovo odgovori. Šta to znači: Poverenik može poništiti rešenje kojim je institucija odbila da vam odgovori. Tada institucija opet odlučuje, a ako opet odbije zahtev, vi možete ponovo da se žalite Povereniku. Analiza Centra za istraživačko novinarstvo Srbije (CINS) pokazala je da Poverenik sve češće traži institucijama da o zahtevu ponovo odluče, pa je u poslednje dve godine broj ovakvih odluka je skoro udvostručen.

 

Time se proces dobijanja informacija od javnog značaja produžava, a potencijalno se i gubi na aktuelnosti.

 

Šta ne bismo znali bez „zahteva“

 

Neka od najvećih novinarskih otkrića u Srbiji nastala su upravo zbog pristupa informacijama od javnog značaja.

 

Koliko respiratora ima u Srbiji na početku epidemije, koliko je ljudi vakcinisano, informacija da je sud vođi navijača Aleksandru Stankoviću, zvanom Sale Mutavi, 12 puta odložio zatvor, kao i da su neki pacijenti beogradske hitne pomoći ostavljani bez medicinske pomoći – ovo su samo neka od otkrića koja bi ostala skrivena od javnosti.

 

 

Članak je nastao u okviru projekta „Unapređenje dijaloga između novinarskih udruženja i parlamenata na Zapadnom Balkanu za jači civilni sektor“, koji finansiraju Švedska agencija za međunarodni razvoj i saradnju (Sida) i Balkanska mreža za razvoj civilnog društva (BCSDN).

 

Sadržina ovog članka, kao i prezentovane informacije i stavovi, ne predstavljaju zvanične stavove i mišljenja Side i BCSDN. Odgovornost za informacije i stavove izražene u ovom tekstu u celosti su autorske.

Tagovi

Povezani tekstovi