EN
Peter de Fris, holandski novinar koji je ceo život posvetio istraživanju korupcije i kriminala, ubijen je sredinom jula u sred Holandije. Na žalost, to nije bio incident. Dva meseca ranije u Atini je ubijen Jorgos Karaivaz. U februaru 2018. Jan Kucijak, slovački novinar. A Dafne Galicija ubijena je na rodnoj Malti nepunih pola godine radnije.
Ali to nisu izdvojeni incidenti.
Pritisci kojima su mediji i novinari izloženi – sve su snažniji i obimniji, od napada zvaničnika i vlasti na nezavisne medije, pre svega u Sloveniji, Poljskoj i Mađarskoj, ali i drugim državama Unije, do upada demonstranata u medijske kuće širom EU. Sve to navelo je Evropsku komsijiiu da pripremi paket preporuka za zaštitu novinara.
„Prošle godine u EU je napadnuto više od 900 novinara i drugih medijskih profesionalaca. Napadi uključuju povrede, uvrede, uznemiravanja – i na mreži i van mreže i uništavanje opreme. To je nedopustivo. Nijedan novinar ne bi smeo da umre, niti da bude povređen zato što radi svoj posao. Danas tražimo od država članica da deluju i predlažemo niz mera koje treba da preduzmu“, rekla je Vera Jurova, potpredsednica Evropske komisije.
Osnovna poruka je upućena državnim organima – uspostavite nacionalne sisteme podrške od fizičke do psihološke i “energično istražite i procesuirajte sva krivična dela”, a ako ima potrebe, ponudite i ličnu zaštitu ugroženim novinarima.
Komisija poziva i države članice da bolje sarađuju sa medijima, neselektivno, i traže da svim medijima omoguće nediskriminatoran pristup informacijama, uključujući konferencije za štampu i dokumente koji su u posedu javne vlasti.
Spisak objavljenih preporuka odnosi se na zaštitu novinara u opasnim situacijama, kao što su demonstracije ili protesti, sigurnost na internetu, digitalno osnaživanje ili osnaživanje žena novinara i novinara iz manjinskih grupa.
Evropska komisija najavila je niz debata sa predstavnicima država članica i medija i medijskih udruženja, ali priznaje da nema moć da natera bilo koju državu članicu da poštuje ove preporuke.
„Pratićemo situaciju i ulagaćemo stalan pritisak na države, ako vidimo da se stvari ne popravljaju. I za same države članice je veoma važno da ne dođe do povređivanja ili ubistava novinara. Primer Slovačke nam pokazuje kako izgleda kada dođe do gubljenja reputacije jedne zemlje. U interesu je država članica da urade nešto da zaštite novinare, ukoliko žele da im se veruje da su istinski demokratske zemlje. Verujem u to“, naglasila je Jurova.
Struka je zadovoljna inicijalnim preporukama, ali novinari, posebno u državama u kojima su pod većim pritiskom, kažu da one nisu dovoljne. Nemaju ni poverenje u vlasti pojedinih država da će lako pristati na izložene predloge, a brine nedostatak mehanizma koji bi obezbedio spovođenje preporuka.
Podsećaju da mađarski premijer uporno krši pravila Unije u vezi sa vladavinom prava ili migrantskim pitanjima, da poljski premijer odbija da ukine takozvane zone slobodne od LGBT ljudi, da slovenački premijer ukida finansiranje nezavisnim medijima i verbalno ih napada…
Dok se ne utvrde jasne kazne za one koji ugrožavaju bezbednost novinara, domet ovakvih preporuka ostaje ograničen.
