EN
Već nedeljama aktivistima, aktivistkinjama i građanima/kama koji su učestvovali u protestima i blokadama puteva u gradovima širom Srbije stižu na kućnu adresu prekršajne prijave iako na protestima nisu bili legitimisani. Građani se pitaju da li ih je policija snimala i kako su utvrdili da su baš oni bili na protestima?
Prijave stižu u gradovima širom Srbije. Prve prijave su stigle nakon prvih blokada saobraćajnica pre tri nedelje. Aktivisti kojima su stigle prijave tvrde da su u njima navedeni svi neophodni lični podaci, a da ih na protestima niko nije legitimisao. Najčešće kazne koje su navedene u prijavama su u visini od 5000 dinara jer su se „kretali i zadržavali na kolovozu“, što je suprotno Zakonu o bezbednosti saobraćaja. Mnogi aktivisti, organizacije i pravnici se pitaju na osnovu čeka je MUP pisao prijave ukoliko nije bilo uniformisanih službenika koji su legitimisali ljude na protestima?
Kako objašnjava bivši poverenik za zaštitu podataka o ličnosti, Rodoljub Šabić u svom autorskom tekstu na Peščaniku „naši građani koji u velikom broju dobijaju prekršajne naloge policije, suočavaju se sa solucijama: da u roku od 8 dana plate pola iznosa novčane kazne utvrđene prekršajnim nalogom; da po isteku tog roka plate ceo iznos; da, ako ne plate, budu izloženi prinudnom izvršenju i plate još i troškove izvršenja; da ne plate, ali da u roku od 8 dana zatraže sudsko odlučivanje o prekršajnom nalogu i da u slučaju uspeha budu oslobođeni, ali da u slučaju neuspeha moraju platiti i kaznu i troškove sudskog postupka.“
Bilo da ste izabrali da izbegnete dalje neprijatnosti i platite 50% navedenog iznosa, ili ste kontaktirali brojne organizacije koje nude besplatnu pravnu pomoć za reagovanje, ostalo je pitanje – ko je i kako došao do vaših podataka i na osnovu čega je prijava napisana.
Prekršajne prijave se pretežno i pišu na osnovu fotografija ljudi (ili vozila u slučaju saobraćajnih prekršaja), koje su pribavljene sa video nadzora. Ali čak i tada kada su zakonito pribavljene, kako Šabić objašnjava ne mogu same po sebi, bez drugih dokaza i veštačenja, biti dovoljan dokaz krivice.
Jedno od ključnih pitanja na koje je neophodno odgovoriti jeste da li je MUP koristio biometrijski nadzor kako bi prepoznao lica koja su prisustvovala blokadama i protestima?
„Ako je MUP koristeći tu tehnologiju, uparivanjem snimaka ljudi na ulicama i snimaka iz baze biometrijskih fotografija građana koju poseduje, vršio identifikovanje navodnih počinilaca prekršaja, to je radio protivno Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i bavio se nedozvoljenom, po zakonu kažnjivom obradom podataka o ličnosti. U pravnom poretku Srbije ne postoji valjan pravni osnov za takvu obradu podataka, MUP je na to nekoliko puta upozoren od strane Poverenika za informacije i zaštitu podataka o ličnosti. A ako MUP, kao i ranije, tvrdi da iz Kine izvesno nabavljenu tehnologiju za biometrijsko identifikovanje lica ipak ne koristi, teško da može dati prihvatljiv odgovor na pitanje – kako je, s obzirom na obim demonstracija, broj lica i druge okolnosti, masovna i brza identifikacija uopšte mogla biti vršena?“ objašnjava Šabić u svom tekstu.
Podsetimo, upotreba kamera za biometrijski nadzor u Srbiji prema važećim zakonima nije dozvoljena, iako je nedavno povučeni Nacrt zakona o unutrašnjim poslovima podrazumevao njihovo korišćenje.
Spornu tehnologiju za nadzor MUP je uveo u okviru projekata „Sigurno društvo” i „Siguran grad”, sklopljenih sa kineskom firmom Huavej. Poznato je da je Srbija 2017. godine u svrhe saradnje sa Huavejem potpisala Memorandum o strateškom partnerstvu o razvoju širokopojasnog interneta, a 2019. i Memorandum za razvoj projekta „Pametni gradovi”. Kako je ranije pisala Slobodna Evropa, „Pametni gradovi” su projekat kineske vlade koji predviđa implementaciju savremenih informatičkih i telekomunikacionih tehnologija za detekciju, analizu i integrisanje informacija vezanih za funkcionisanje urbanih sredina.
U oktobru ove godine su i EU parlamentarci zahtevali „proglašenje moratorijuma na primenu sistema za prepoznavanje lica za svrhe sprovođenja zakona, u funkciji identifikacije, izuzev isključivo za identifikaciju žrtava krivičnog dela, sve dok ne budu ispunjeni jasno definisani uslovi: da su tehnički standardi u potpunosti usklađeni sa temeljnim ljudskim pravima, da rezultati primene sistema nisu pristrasni i diskriminatorni, da pravni okvir obezbeđuje strogu zaštitu od zloupotrebe i strogu demokratsku kontrolu, da postoje empirijski dokazi neophodnosti i srazmernosti primene takvih tehnologija“, o čemu je Mašina već izveštavala.
Da li je korišćen biometrijski nadzor u slučaju pribavljanja dokaza za prekršajne prijave koje su stizale građanima i građankama na kućne adrese, ostaje da vidimo.
