EN
Brnabić je ovim „pozitivnim primerom“ ilustrovala sopstvenu ocenu da se „napadi na novinare u Srbiji rešavaju brže nego u zemljama Zapada”, ali je javnost ostala uskraćena za odgovor zašto premijerka ima informacije o presudi pre nego što je sud presudu dostavio učesnicima u postupku.
Brnabić je na konferenciji za novinare u Privrednoj komori Srbije prošlog petka procenila da su mediji u Srbiji manje ugroženi nego u nekim zemljama Evropske unije, pa i onim zemljama “koje nama stalno spočitavaju slobodu medija”.
Kao pozitivne primere efikasnog reagovanja povodom napada na novinare navela je slučaj Južnih vesti, kao i slučajeve napada na novinare Milana Jovanovića, Jelenu Zorić i Daška Milinovića, kritikujući medije što o takvim, pozitivnim primerima ne izveštavaju, jer, kako je ocenila, “to ne odgovara narativu koji žele da guraju”.
– Jedan od primera koji smo imali krajem prošle i početkom ove godine su pretnje upućene preko društvenih mreža Gordani Bjeletić, urednici Južnih vesti i Južnim vestima, koje su rešene u najkraćem roku. To nam je ušlo u izveštaj za ovu godinu, jer su pretnje upućene 27. decembra. Taj slučaj se rešio i niko nije čuo da se taj slučaj rešio. Niko nije našao za shodno da pohvali pravosuđe i MUP i da kaže- ovo je dobar primer i možda bi mogli ovako – rekla je predsednica Vlade.
Glavna i odgovorna urednica Južnih vesti kaže da “možda ovaj primer niko nije pohvalio jer za njega niko nije ni znao”. Ona je kazala da presuda nije stigla u redakciju, a da je čula da ona postoji jer joj je Veran Matić kazao da ju je dobila Vladina Radna grupa za bezbednost i zaštitu novinara.
– Kako je moguće da Vlada dobije informacije o presudi pre nego što smo je dobili mi u Južnim vestima, na koje se presuda odnosi, i pritom to brže bolje stavi u izveštaj? Očigledno im je nešto pozitivno trebalo za taj izveštaj, pošto nisu imali ništa. Naše pitanje za premijerku je i zašto u zaštiti medijskih sloboda i novinara ne krene od nekih osnovnih stvari, recimo od činjenice da su u Srbiji i izbori postali krizne situacije, a birališta mesta visokog rizika po novinare, što je nezamislivo za demokratske zemlje – rekla je Bjeletić za naš list.
Ona je precizirala da još nisu saslušani ni svi svedoci u slučaju verbalnih napada na fotografa i novinara Južnih vesti koji su na prošlogodišnjim izborima fotografisali ljude iz SNS-a sa spiskovima ispred biračkog mesta u dvorištu Osnovne škole „Stefan Nemanja“. Kao građanku je brine što nijedna institucije nije reagovala na desetine fotografija na kojima se vide ljudi sa spiskovima ispred birališta.
Podsetila je da nisu rešeni ni drugi slučajevi napada na Južne vesti, među kojima je i krađa imena ovog portala, kako bi se na portalu – dvojniku iznosile neistine i napadali glodurka i zaposleni, a ova redakcija diskreditovala. Južne vesti su kroz istraživanje došle do podataka koji povezuju osnivanje lažnog portala sa pojedinim pripadnicima SNS-a.
– Svi ovi slučajevi nisu rešeni upravo zbog toga što su u njih bili umešani ljudi iz SNS-a. Jedini slučaj koji je rešen je presuda o kojoj je govorila premijerka Brnabić, a koji je jedini u koji nije uključen niko iz SNS-a. I on, zaista, jeste primer kako bi postupak u ovakvim slučajevima trebalo da izgleda- zaključila je Bjeletić.
Kabinet predsednice Vlade: izjave urednice Južnih vesti “nikako ne stoje”
Kabinet predsednice Vlade Srbije Ane Brnabić saopštio je danas da izjave urednice Južnih vesti Gordane Bjeletić da je premijerka pre nje imala saznanja o ishodu postupka protiv osoba koje su ugrozile bezbednost novinarke „nikako ne stoje“.
Pošto su 27. decembra 2020. godine Gordani Bjeletić upućene pretnje, ovaj slučaj ušao je u evidenciju Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara i ona se od tada bavila rešavanjem ovog slučaja, navodi se u saopštenju.
Ministarstvo unutrašnjih poslova, tužilaštvo i sudstvo su svoj posao uradili na veoma efikasan način, posle čega je usledila sudska presuda pojedincima koji su ugrozili bezbednost Gordane Bjeletić.
Na sednici Radne grupe za bezbednost i zaštitu novinara koja je održana 29. maja ove godine, zamenik republičkog javnog tužioca Branko Stamenković, podnoseći izveštaj o slučajevima koji su toku, upoznao je članove Radne grupe sa ishodom postupka, posle čega je to i objavljeno u saopštenju sa sastanka Radne grupe.
To saopštenje objavljeno je i na zvaničnom sajtu Vlade Srbije, a tekst o ovoj temi je čak i napisao jedan od članova Radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić, 26. maja 2021. godine.
Imajući u vidu sve ove činjenice, tvrdnja urednice Južnih vesti da je premijerka Brnabić upoznata sa ishodom ovog postupka pre nje nikako ne stoji.
Kabinet predsednice Vlade ovim putem izražava žaljenje zbog toga što izjave poput ovih ne samo da ne odgovaraju istini, već i ne doprinose zajedničkoj borbi i naporu za unapređenje položaja novinara koje Radna grupa i svi njeni članovi ulažu.
Ovakvim pristupom samo insinuira da najviši predstavnici izvršne vlasti utiču na sudske presude i imaju uvid u njihov tok, pa i presude pre samih aktera.
Tako se diskredituju i osporavaju rezulati rada Radne grupe za bezbenost novinara, što za rezultat ima udaljavanje od cilja i ideja zbog kojih je ona i formirana, navodi se u saopštenju iz kabineta premijerke.
Pretnje iz presude
Južnim vestima su u decembru prošle godine sa iste IP adrese upućene pretnje u komentarima ispod teksta o tome da je radnik obezbeđenja jedne firme u Nišu upozorio grupu mladića koji su se nalazili na parking placu firme da se udalje, pa pucao u njihovom pravcu i jednog od njih ranio.
Pošto u tekstu nije objavljeno da su mladići bili migranti- što je u skladu sa profesionalnim standardima, jer njihova etička pripadnost nema veze sa prirodom krivičnog dela za koje su se sumnjičili, stigle su pretnje novinarima da ih “treba obesiti uz javni prenos” i da ih “treba pokačiti na jelku kao ukrase”. Upućena im je i poruka: “Najiskrenije želim celoj redakciji Južnih vesti divljačko silovanje njihove dece od strane migranata dok ne crknu“.
