Promena odnosa SAD prema Srbiji: Precenjeno pismo kongresmena

Foto: Jurica Dikić

Otkako je demokrata Džozef Bajden u novembru 2020. izabran za predsednika Sjedinjenih Američkih Država, i pošto je demokratska administracija u januaru ove godine stupila na dužnost, u Srbiji su narasla očekivanja da bi Vašington mogao više da se zainteresuje za stanje njene demokratije, u šta spada i sve ugroženija sloboda medija.

Pismo sedmorice kongresmena upućeno Bajdenu početkom novembra u kojem se – zbog korupcije, napada na medije i destabilizacije regiona – zahteva uvođenje sankcija zvaničnicima Srbije, iznova je podstaklo raspravu na temu da li će se odnos SAD prema Beogradu promeniti. U delu pisma koji se odnosi na medije kongresmeni citiraju izveštaj Reportera bez granica u kojem stoji da su novinari u Srbiji „gotovo svakodnevno izloženi napadima koji sve češće dolaze od vladajuće elite i provladinih medija“,te da je sloboda štampe „stigla do nove najniže tačke.“

 

Navodi se da provladini mediji prosperiraju i da su u obostrano korisnim odnosima sa Vladom. Kao primer, kongresmeni su izdvojili podatak da je RTV Pink od 2014. do 2016. od vlasti dobila pozajmice teške najmanje sedam miliona evra, i da je televizija Željka Mitrovića na predsedničkim izborima 2017. Aleksandru Vučiću dala povlašćen tretman. Kongresmeni od Bajdenove administracije traže „da sa predsednikom Aleksandrom Vučićem i drugima rade na tome da se osigura da svi mediji prosperiraju i izveštavaju pravično i nepristrasno.“

 

Sagovornici Dosijea iz Amerike ne očekuju bitne promene u ophođenju Vašingtona prema vlasti u Beogradu, iako se u SAD prati ili se „brine“ zbog gaženja slobode medija u Srbiji. Administraciji Džozefa Bajdena je od medija, kako sugerišu, važnije održavanje stabilnosti u regionu i rešavanje spora između Beograda i Prištine.

 

„Vlada Sjedinjenih Država je uvek bila, pa i sada, pre svega usredsređena na stabilnost na Balkanu. Sada posebno želi da se onemogući raspad Bosne i da se podstakne puna normalizacija odnosa između Srbije i Kosova. U vezi sa slobodom medija američkoj vladi je važna Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi (OEBS) za procene i preporuke“, kaže Bertram Braun, diplomata u penziji, svojevremeno na dužnosti i u Beogradu. Srbija bi, dodaje, više trebalo da brine zbog toga što je Fridom haus, „veoma cenjena nevladina organizacija, rangira kao ’tranzicionu i hibridnu’ demokratiju, što je dosta ispod nivoa njenih suseda kao što su Hrvatska, Bugarska i Rumunija. I različiti izveštaji Evropske unije još ukazuju na to da postoji značajanprostor za jačanje demokratskih institucija i vladavine prava.“

 

„Američku vladu brine pogoršanje slobode medija, kao i pogoršanje brojnih demokratskih standarda u Srbiji poslednjih nekoliko godina. Posebno zato što Bajdenov spoljnopolitički tim uglavnom čine liberalni internacionalisti koje više zanimaju ljudska prava i političke i građanske slobode nego što je to zanimalo mnoge ljude u prethodnoj administraciji“, kaže Gordon Bardos, predsednik konsultantske kuće za politički rizik Seerecon, specijalizovane za Jugoistočnu Evropu. Može se, navodi Bardos, samo spekulisati o tome da li bi administracija mogla da pritiska srpsku vlast zbog narušavanja slobode medija.

 

„Mislim da je glavni prioritet administracije da se dođe do neke vrste konačnog sporazuma između Beograda i Prištine. I kao što je to bio slučaj u poslednjih dvadeset godina, insistiranje na poštovanju demokratskih standarda će biti u drugom planu“, ističe Bardos. Od devedesetih godina glavni interes SAD na Zapadnom Balkanu bio je, podseća naš sagovornik, održavanje stabilnosti, zato što su postojali „važniji problemi i interesi, na primer u Avganistanu, Iraku i Istočnoj Aziji.“

 

Takav pristup, prema njegovim rečima, ima negativne posledice na razvoj demokratije širom Zapadnog Balkana. I Braun i Bardos sugerišu da je u Srbiji pismo sedmorice kongresmena Bajdenu precenjeno. „Teško da će pismo imati puno uticaja na politiku američke vlade prema Balkanu. Uvođenje novih sankcija Srbiji sada je gotovo bez izgleda. Američka vlada želi bolje odnose sa Srbijom iz mnogo razloga, od kojih su neki u vezi sa Bosnom, Kosovom, Rusijom i Kinom.

 

U Vašingtonu je angažovan neobično jak tim koji se bavi Balkanom. To su izuzetno stručni i iskusni ljudi i Bajdenova administracija će se verovatno pretežno oslanjati na njih“, zaključuje bivši diplomata Braun. Bardos kaže da pismu ne treba pridavati veliki značaj: „Vašington je veliko mesto gde se susreću različiti međusobno suprotstavljeni planovi i interesi. Ono što žele neki članovi Kongresa često je različito od želja administracije, kao što se, na primer, namere Pentagona mogu razlikovati od namera Stejt departmenta.“

 

Iako u pismu, kaže Bardos, „ima nekih ispravnih zaključaka“,takođe je jasno da je ono pisano „u ime posebnih lobističkih grupa čiji je cilj da se Beograd stavi pod pritisak“. Amerika, ističe, „sigurno nema interes da se udalji od najveće i strateški najvažnije zemlje na Zapadnom Balkanu, ali je isto tako ispravno postaviti pitanje u kojoj su meri ljudi u Vašingtonu toga svesni.“

Tagovi

Povezani tekstovi