EN
Izveštavanju o majskim tragedijama se olako prišlo i pisalo se kako je kome na pamet palo, a uopšte se nije vodilo računa o tome koliku odgovornost mediji imaju, smatra psihološkinja Ana Mirković.
„Sve je trebalo da bude bolje. Mislim da niko nije vodio računa o roditeljima koji su izgubili decu, niko nije vodio računa o deci koja su izgubila drugare i deci koja žive u Srbiji. Pitala sam cerku, koja je treća godina srednje skole, da li se nešto promenilo posle 3. maja? Ona kaže ne, sve je stalo“, navodi Mirković.
Kako smatra, posledice će biti vidiljive tek u godinama koje dolaze.
„Sa ovakvim društvom koje imamo mi nećemo krenuti dalje“, navodi.
O tome da li je bilo potrebno da vidimo državnike koji bi nam poslali poruke koje će uliti osećaj sigurnost, Mirković kaže:
„Desilo se nešto što je meni potpuno nerazumljivo kada govorimo o državi i o sistemu. Desio se jedan mehanizam odbrane koji Frojd naziva poricanje i negacija. Mogla sam da razumem da su oni bili uplašeni, nikad se ranije kod nas nije desilo. Tragedija se kod njih reflektovala na način da oni misle da je to njima slika u ogledalu koju uopšte nisu želeli da vide i desilo se da o tome uopšte nisu govorili na racionalnom nivou.“
Kako kaže, u aprilu je govorila na jednoj tribini u Kraljevu gde je bilo 50 srednjoškolaca.
„Pričali smo o agresiji u društvu i koliko je normalivana. Desetoro dece se raspalo na komade govoreći o 3. maju. Oni su plakali jer se boje svakog neuobičajnog zvuka u školi. Shvatila sam da ne žele da negiraju, nego da se suoče sa tim trenutkom“, ističe.
Ne možemo medije da izopštimo iz života
Mirković smatra da medije ne možemo da izopštimo iz života.
„Ne mislim da smo sami pristali da budemo žrtve psihološkog i emocioalnog nasilja koje prepoznajemo kao verbalno nasilje. Mi nažalost nemamo kapacitet da ga tako lako prepoznamo. Medijska pismenost je najvažnija veština 21. veka i mi spadamo u medijski nepismenu naciju. Naši ljudi konzumiraju sadržaj bez ikakvog kritičkog razmišljanja, logičkog propitivanja“, smatra.
Prema njenim rečima, svakodnevno smo žrtve vrlo agresivnih poruka koje su upućene da smo izdajice, hijene, krvopije ove države.
„Ljudi nemaju kapaciteta da misle dobro. Dobre vesti, uspesi, skoro da nikoga više ne zanimaju – to je poražavajuće za ovo društvo“, zaključuje.
Izvor: N1
