EN
[box align=’box-center’ id=’8067′]
Radonjić je, kao i na prethodnim ročištima negirao krivicu, a danas je ocenio i da je optužnica pisana na osnovu ukradene dokumentacije DB-a.
„Nikada ništa nisam uradio protiv zakona i nemam ništa protiv da se ispita kompletna služba, zato što sam siguran da je moja delatnost čista ko suza, što se tiče zakona, profesionalizma i odnosa prema poslu“, rekao je Radonjić.
Za ubistvo Ćuruvije su, pored Radonjića, optuženi i načelnik Resora DB Radomir Marković, glavni obaveštajni inspektor u drugoj upravi Resora Ratko Romić i pripadnik rezervnog sastava tog resora Miroslav Kurak.
Odgovarajući na pitanja članova sudskog veća i advokata odbrane, Radonjić je naveo da je prvi put saznao da DB operativno „obrađuje“ Ćuruviju, odnosno da mu tajno prisuškuje telefon dva dana pošto je došao na mesto načelnika beogradskog centra. Radonjić je naveo da je tog trenutka od svog zamenika saznao da se Ćuruvija prati kao „lice u široj kategoriji“, jer je od NN lica iz strane ambasade primio novac. On je istakao da je tog trenutka izdao naredbu da se uspostavi mera tajne pratnje, kako bi se identifikovala Ćuruvijna veza u ambasadi.
„Onog trenutka kada je došlo do kontakta objekta (Ćuruvija) sa vezom i kada je došlo do nove primopredaje, izdao sam nalog da se prati ta veza i da se mere praćenja Ćuruvije prekine“, rekao je on i dodao da se ne kaje zbog svoje odluke jer je smatra visoko profesionalnom.
„Sve što sam tada radio i danas bih radio, sve što sam dao od naloga i danas bih dao“, poručio je Radonjić.
[box align=’box-center’ id=’8073′]
Po optužnici, Radonjić je naredio da Ćuruvija prestane da se prati nekoliko minuta pre njegovog ubistva, kako pratnja ne bi videla izvršioce. Radonjić je kazao i da se on nada da će sudu biti dostavljena dosijea Bezbednosno informativne agencije, u kojima se prema njegovim rečima nalaze brojni izveštaji koji su prikupljeni praćenjem telefonske komunikacije Slavka Ćuruvije.
Po optužnici Radonjić se tereti da je davanjem podataka i kroz logističku podršku omogućio optuženom Miroslavu Kuraku i Ratku Romiću da ubiju Ćuruviju, dok je sve njih organizovao i plan ubistva osmislio načelnik DB-a Radomir Marković.
Slavko Ćuruvija ubijen je 11. aprila 1999. godine, u vreme NATO bombardovanja Srbije, ispred zgrade u kojoj je živeo u Beogradu.
Kako se navodi u optužnici, Ćuruvija je ubijen po nalogu nepoznatih lica iz vrha vlasti zbog „javnog istupanja u zemlji i inostranstvu i kritike nosilaca političke vlasti, mogućnosti da utiče na javno mnjenje i delovanje opozicionih društvenih snaga, radi očuvanja postojeće vlasti“.
Suđenje je pratila Maja Nikolić:
