Ratni zločini u domaćim medijima se ignorišu, relativizuju ili poriču: Šta je pokazalo istraživanje Regionalne akademije za razvoj demokratije?

Istraživanje „Kako govorimo o ratnim zločinima?“ predstavljeno je danas u prostorijama Nezavisnog društva Vojvodine u Novom Sadu. Rezultati su, kako kažu istraživači porazni, vodeći domaći mediji mahom poriču ratne zločine, relativizuju ih ili o njima uopšte ne izveštavaju.

U sklopu analize, objavljena je i publikacija koja govori o prisutnosti ratnih zločina i ratnih zločinaca u medijima u Srbiji, a njena svrha je da koristi pre svega novinarima, kako bi što profesionalnije izveštavali o ovakvim temama, od kojih zavisi proces pomirenja u regionu i suočavanje sa prošlošću. Ona pruža i sveobuhvatnu studiju o etičkom i odgovornom izveštavanju.

Balša Božović, predsednik Izvršnog odbora Regionalne akademije za razvoj demokratije, koja je radila ovo istraživanje, kaže da je monitoring medija obuhvatao vodeće televizije i najčitanije portale poput; B92, Blica, Danasa, Hepija, Informera, Kurira, N1, Novosti, Pinka, Politike, RTS-a i Prve.

Teme sa osuđenim ratnim zločincima poput Radovana Karadžića, Ratka Mladića, Vojislava Šešelja i zločinima počinjenim u Hrtkovcima, Srebrenici, Vukovaru, Sarajevu i Štrpcima, pronađene su u 7548 medijskih članaka od kojih su razvrstali njih 2900 koji se zaista tiču ovih priča i koji o njima govore potvrdno, neutralno ili negativno. Monitoring je rađen od 1. aprila 2022. godine do 31. avgusta 2023. godine.

Zvaničnu verziju događaja u Srebrenici mediji su preneli u 48 odsto članaka, neutralnih je bilo 26 odsto, to su oni koji govore da se tamo nešto dogodilo ne ulazeći ni u kakvu tematiku, 21 odsto je negiralo genocid i 5 odsto je negiralo bilo kakav zločin u Srebrenici.

– Na prvu ruku reklo bi se da je više onih koji izveštavaju u skladu sa presudama Međunarodnog suda u Hagu i zvaničnim verzijama događaja. Međutim, u ovih 48 procenata su mahom članci koji dolaze od strane Danasa i N1 koji se i najviše bave ovom temom. Ali kada se pogleda njihov uticaj u poređenju sa svim ostalim televizijama i najčitanijim portalima koji su imali manji broj članaka, ali koji negiraju ili neutralno govore o genocidu, ispada da je ovih 5 procenata koji potpuno negiraju zločine mnogo gledaniji i uticajniji – rekao je Božović.

Najdramatičnije od svega je kako objašnjava Božović, što RTS potpuno ignoriše ovu temu. Za više od godinu dana monitoringa imali su samo dva medijska članka o Srebrenici koja potvrđuju zvanične događaje, većinski su to bili prilozi koji su neutralni ili su čak negirali zločine.

Mediji kao što su Hepi, Večernje Novosti, Kurir i Informer najčešće daju prostora ratnim zločincima, dok RTS, Blic, B92 i Prva često ignorišu ovu temu. Jedini kontinuirano kritički orijentisani mediji po ovim pitanjima su N1 i Danas.

– Mnoge televizije i portali u ogromnoj meri nemaju ni negativno ni potvrdno viđenje tih događaja. Nego imaju ogroman broj neutralnih tekstova koji na svaki mogući način relativizuju zločine, odnosno ne govore do kraja šta se tamo dogodilo. Kada su u pitanju ratni zločinci oni ih na taj način humanizuju, relativizuju zločine koje su počinili i predstavljaju ih kao relevantne učesnike u javnom životu, kao ljude koji imaju svoje političko mišljenje, koji daju vrednosne sudove, te ih tako inkorporiraju u javnu sveru – izjavio je Božović.

Takvih situacija najviše je sa Šešeljom, o kojem se u svim medijima u 96 odsto slučajeva neutralno izveštavalo, potpuno relativizujući ratne zločine koje je počinio.

Kako objašnjava Božović, ovo nikako ne može da bude normalnost koju su mediji prihvatili, jer za jedno društvo to ne sme da bude normalno, čak i kada je u pitanju sam zakon, on ne dozvoljava da ratni zločinci budu narodni poslanici, a kamoli da prezentuju svoja mišljenja i politike. Slična je situacija i sa Veselinom Šljivančaninom, Nikolom Šainovićem, Jovicom Stanišićem i Frankom Simatovićem.

Aleksandra Jerkov iz Regionalne akademije za razvoj demokratije, kaže da je publikacija podeljena na pet delova; analiza stanja u medijima, drugi deo su iskustva novinara koji pokrivaju ili ne pokrivaju ove teme, gde je bilo interesantno čuti zbog čega se novinari ne bave temama ratnih zločina, treći su preporuke za etičko i precizno izveštavanje, četvrti deo su pravni i tehnički aspekti izveštavanja i peti kao podrška procesu suočavanja sa prošlošću.

– Zapravo 90 odsto članaka koje smo analizirali su priče sa ratnim zločincima, a samo 10 odsto o samim zločinima. Među njima je najviše prisutan Šešelj koga mediji u proseku pomenu 60 puta tokom jednog meseca. Neutralan ton izveštavanja je izuzetno štetan, a to se vidi na njegovom primeru, jer se on pojavljuje kao legitiman politički akter, učesnik na izborima, predsednik stranke, neretko gostuje i u zabavnim programima ili deli savete o zdravoj ishrani, bez da iko pomene da je on ratni zločinac – izjavila je Jerkov.

Ono što je važno istaći, kako nastavlja Jerkov, jeste da ratni zločinci koji gostuju po svim tim medijima, kada komentarišu političke teme, uvek podržavaju zvaničnu politiku Vlade Srbije. I u tom momentu treba tražiti razloge tolike njihove medijske prisutnosti.

Celokupna baza svih analiziranih medijski članaka se može pronaći na sajtu Regionalne akademije za razvoj demokratije.

Izrada ove publikacije je deo šireg projekta „Podrška lokalnim organizacijama civilnog društva inicijative tranzicione pravde i izgradnje poverenja na Zapadnom Balkanu REKOM mreža pomirenja“ koji finansijski podržava Evropska unija.

Izvor: Danas