Rekvijem za Radio Jugoslaviju

milorad-vujovic

[box align=’box-center’ id=’8288′]

„Hvala vam, poštovani slušaoci, ma gde bili, što ste nam sve ove godine verovali. (…) Iz Radio Jugoslavije – Međunarodnog radija Srbije, sve vas pozdravljamo i želimo mnogo više sreće nego što smo je sami imali” – ovo su poslednje reči koji su juče otišle u etar iz Hilandarske broj 2, iz redakcije „Jugoslavije”, kako je svi doskora zaposleni zovu, uprkos „posrbljavanju” imena.

Tačno u 16 časova, odlukom Vlade, okončano je emitovanje programa na kratkim talasima koji se čuo u svim delovima sveta na 12 jezika. Bez radnog mesta i plate ostala su 94 medijska radnika.

Poslednji radni dan zaista je bio radni.

Novinari, prevodioci i tehničari dostojanstveno su obavljali radne zadatke, u skladu sa zaduženjima istaknutim na oglasnoj tabli, zaključno sa 31. julom.

Ipak, stolovi bez ijednog ličnog predmeta i ljudi koji su iznosili stvari u vrećama i na teretnim kolicima ukazivali su da atmosfera ipak nije uobičajena.

– Nismo se pomirili sa činjenicom da se „Međunarodni radio Jugoslavija” gasi, ali smo morali da prihvatimo odluku osnivača. Razumem opredeljenje države da izađe iz vlasništva u medijima, ali zakon predviđa postojanje ovakve kuće. Imaju je sve zemlje u okruženju – Rumunija, Bugarska, Hrvatska, Albanija i još 15 zemalja EU. Neophodan nam je medij koji će predstaviti Srbiju u svetu na objektivan način, a do sada je to radila „Jugoslavija” – kaže za „Politiku” direktor i glavni urednik Milorad Vujović i apeluje na druge redakcije da angažuju njegove „Jugoslovene”.

A radi se o vrednom kadrovskom potencijalu. Više od polovine radnika je sa diplomom fakulteta. Svega troje je na korak do penzije. Ostali će morati u potragu za novim poslodavcem.

Od države će dobiti otpremnice koje, prema rečima Vujovića, u zavisnosti od godina radnog staža iznose od 800 do 8.000 evra.

Oprema i nepokretnosti ove radio stanice pripašće Direkciji za imovinu.

Od Vujovića saznajemo i da je međunarodni radio imao kratkotalasni centar u Bijeljini u okviru kog su predajnici, antenski sistem, zgrada od blizu 2.000 kvadrata i 100 hektara zemljišta.

U Stublinama kod Obrenovca je rezervni emisioni centar, poslovni prostor u centru Beograda, a imali su do juče i jedna reportažna kola.

Za utehu je što će arhivska dokumenta skupljena za osam decenija rada biti pohranjena u Arhivu Jugoslavije.

Do poslednjeg momenta radnici su se nadali da će njihovradio ipak „preživeti”, iako su mnogi od njih bili svedoci kako je za ovu medijsku kuću bilo sve manje interesovanja.

A izgleda da je nestao i interes da se sačuva nekada elitna radio stanica u kojoj su često, zbog znanja stranih jezika, radila deca političara Titove Jugoslavije.

– Bilo nam je jasno kuda sve ovo ide, posle posete jednog ministra pre nekoliko godina. Pitao nas je zašto naš radio ne može da naš program „uhvati” na radiju u kolima. Čak ni čovek na visokoj državnoj funkciji nije znao da se emitujemo na kratkim talasima, koji se čuju samo u inostranstvu – priča ton majstor Marko Životić.

U ovoj medijskoj kući proveo je 23 godine. Pre toga radio je u Radio Sarajevu, pa u Radio Dubrovniku odakle se zbog rata vratio u rodni Beograd. Kako kaže, ovo mu je najtužniji poslovni rastanak.

– Zamislite, mi smo emitovali program na 12 jezika! Sećam se, kako sam devedesetih sa nevericom u studiju slušao prevod izveštaja na arapski i svako malo čujem „au, Milošević”. Prevodilac mi je posle objasnio da „au” znači „i” – prepričava nam anegdotu Životić.

Naš sagovornik nam svedoči i da su baš u Radio Jugoslaviji radile kćerke poznatih političara SFRJ – Donka Gligorov, kćerka Kira Gligorova, i Jugoslava Široka, kćerka Kolja Široke.

– Možda nismo morali mi da ostanemo, ali radio je trebalo da nastavi sa radom – dodaje Životić.

Marko nas podseća i da je od 1991. godine do 2000. u okviru „Jugoslavije” postojao i „YU radio”. Bila je to, rado se seća, jedina od retkih radio stanica u Srbiji koja nije puštala narodnjake.

„YU radija” i saradnje sa dve Jelene seća se i Tihana Pavićević, kojoj je juče bio poslednji radni dan u Kulturnoj redakciji Jugoslavije.

Za nju, ali i mnoge njene kolege sa kojima smo se juče pozdravili, veći gubitak od plate je rastanak sa kolektivom.

– Ovde sam provela 21 godinu. I najlepša sećanja nosim. Zaista smo bili više od kolektiva. Bili smo porodica – suznih očiju kaže Tihana.

Njena koleginica Dušica Maticki takođe je među onima koji su ipak verovali da će vlada da sačuva Jugoslaviju.

Dok smo se pozdravljali sa kolegama iz međunarodnog radija, podsetili su nas na njihov slogan: „Tamo gde se ne čujemo sigurno je kraj sveta”. A jedna iskusnija koleginica ohrabrivala je mlađe – Nije kraj sveta.

Bili su „legitimna meta” NATO-a

Za vreme NATO agresije na našu zemlju ovaj radio bio je na listi ciljeva, pa je kratkotalasni predajnik u Stublinama bombardovan i srušen do temelja.

Ipak, zahvaljujući predajniku u Bjeljinama, kako kaže Vujović, obaveštavali smo javnost o dešavanjima u našoj zemlji.

Otišli u tišinu na korak od jubileja

Međunarodni Radio Srbija je jedna od najstarijih kratkotalasnih radio-stanica, oformljena šest godina pre „Glasa Amerike”.

Emitovanje programa za inostranstvo počelo je 8. marta 1936. u Kraljevini Jugoslaviji, a povod je bio suprostavljanje fašističkoj propagandi.

Odluka o osnivanju informativne radne organizacije Radio Jugoslavija doneta je 26. januara 1977, a radio, kao posebna institucija, počinje rad 2. februara 1978.

Naredne godine trebalo je da proslavi jubilarni 80. rođendan.

 

Tagovi

Povezani tekstovi