Zbog kontroverzi koje naročito prate izbor Nebojše Krstića, Cenzolovka je od REM-a zatražili audio-zapis i stenogram sa te sednice, ali je REM zahtev odbio, uz obrazloženje da, prema Zakonu o elektronskim medijima, sve odluke u REM-u donosi Savet, pa će se i o ovom zahtevu odlučivati na nekoj od narednih sednica.
„Imajući u vidu da Savet Regulatora o zahtevima stranaka odlučuje na sednicama Saveta većanjem i glasanjem… obaveštavamo Vas da će Vaš zahtev za pristup informacijama od javnog značaja biti uvršten na dnevni red na narednoj redovnoj sednici Saveta“, navodi se u odgovoru REM-a.
Zakon o pristupu informacijama od javnog značaja, međutim, propisuje da institucije imaju rok od 15 dana da dostave informacije ili, ukoliko iz opravdanih razloga to ne mogu da učine u datom periodu, mogu zatražiti dodatni rok do 40 dana, što REM nije učinio.
Zbog izbegavanja REM-a da javnosti u zakonskom roku dostavi snimak, novinari su uputili žalbu povereniku za informacije od javnog značaja.
<!—->
Tajne aktivnosti javnih institucija
Novinar nedeljnika Vreme Radmilo Marković, koji je pre nekoliko meseci takođe tražio audio-zapis sa sednice Saveta REM-a, kaže da je REM i njegov zahtev odbio sa sličnim obrazloženjem, što implicira da je takva praksa zapravo „izbegavanje da se javnosti da na uvid ono što ova institucija radi“.
„Kako su sednice javne i obavezno se snimaju, tražio sam im audio-zapis sa jedne od njih. Međutim, umesto da mi pošalju snimak u roku od 15 dana, rekli su da će moj zahtev razmotriti na nekoj od narednih sednica, što apsolutno ništa ne znači“, navodi Marković i dodaje da je postupak po njegovoj žalbi i dalje u toku.
Sam poverenik Rodoljub Šabić za Cenzolovku navodi da ne može da se izjašnjava o konkretnom slučaju, ali je, kaže, njegov načelni stav o ovakvim stvarima odavno poznat.
„Ja ne mogu da zamislim ni jedan jedini opravdan razlog zbog koga bi se od očiju javnosti sklanjali procedura, kriterijumi i načini izbora bilo kog nosioca bilo koje javne funkcije. Naprotiv, oni su više nego legitiman predmet interesovanja javnosti. Naglašavam – bilo koje javne funkcije, a utoliko pre što je to javna funkcija u Upravnom odboru nečega što nosi naziv Javni servis“, navodi Šabić.
Nepoznati kriterijumi REM-a
Izbor Panovića i Krstića je u delu medijske javnosti naišao na osporavanja. UNS je podsetio da je Krstić bio medijski savetnik tadašnjeg predsednika Borisa Tadića kada su „usvojene drakonske izmene Zakona o javnom informisanju, kada su novinari koji su kritički pisali o vlasti otpuštani bez mogućnosti da posao pronađu u bilo kom javnom glasilu, a mediji bili izloženi drastičnoj cenzuri“, i pozvao ovo regulatorno telo da obrazloži svoju odluku.
REM, međutim, to nije učinio, pa osim šturog saopštenja da su Krstić i Panović izabrani u Upravni odbor, javnost i dalje ne zna kojim se kriterijumima u ovom slučaju vodio REM.
