Te dve ratom zahvaćene zemlje sa ukupno 578 ubijenih novinara u poslednjih 20 godina same predstavljaju trećinu od ukupnog broja ubijenih novinara u svetu u tom periodu ispred Meksika (125), Filipina (107), Pakistana (93), Avganistana (81) i Somalije (78).
Muškarci predstavljaju 95 odsto stradalih novinara.
U poslednje dve decenije „najcrnje“ godine su 2012. i 2013, sa 133 odnosno 142 ubijena novinara, uglavnom u ratu u Siriji, naveo je RSF.
Posle toga je usledilo postepeno smirivanje, i zatim istorijski niske brojke od 2019. godine, navela je organizacija za odbranu slobode medija.
Medjutim broj stradalih novinara ponovo je počeo da raste 2022. godine, sa 58 novinara ubijenih dok su obavljali svoj posao, u odnosu na 51. prethodne godine, kao posledica rata u Ukrajini.
U Ukrajini je osam novinara izgubilo život od početka ruske invazije u februaru, a dodaje se na 12, koji su tu ubijeni tokom 19 prethodnih godina.
Ukrajina je tako na drugom mestu po najopasnijim zemljama za novinare u Evropi, iza Rusije gde je ubijeno 25 novinara u 20 godina.
RSF navodi da su od ;dolaska Vladimira Putina na vlast napadi, uključujući smrtonosne, na slobodu medija u toj zemlji bili sistematični, ističući ubistvo Ane Politkovske 7. oktobra. 2006.
Sa osam ubijenih novinara Francuska je četvrta na toj crnoj listi u Evropi, iza Turske, zbog ubistva novinara lista Šarli Ebdo u Parizu 2015. godine.
Na svetskom nivou iako izveštavanje sa oružanih sukoba objašnjava mnoge smrti, poslednjih 20 godina bilo je više novinara ubijenih u mirnim zonama nego u ratnim zonama, zbog njihovih istraga o organizovanom kriminalu i korupciji.
Američki kontinent (Meksiko, Brazil, Kolumbija, Honduras), gde se nalazi gotovo polovina od novinara ubijenih 2022. godine, pokazuje se „danas nesporno najopasnijim za medije“, navode Reporteri bez granica.