EN
Investicija dolazi u trenutku kada se Rusija suočava sa kritikama da guši slobodu medija u svojoj zemlji naročito one koji „misle drugačije“. Takođe, Rusiju na jesen očekuju parlamentarni izbori a brojni nezavisni informativni kanali stavljeni su na takozvanu crnu listu, dok su upadi u medijske kuće i hapšenje novinara sve učestaliji.
Najavljena ruska finansijska sredstva ići će na račun Međunarodnog programa za razvoj i komunikacije (IPDC) UNESCO i namenjena su medijima u Africi, Latinskoj Americi i Aziji, kao i u postsovjetskim zemljama. Novčana sredstva se isplaćuju u ratama – 250 hiljada dolara godišnje na period od 2022. do 2025. navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Ključna područja rada biće povećanje bezbednosti novinara u zonama oružanih sukoba, poboljšanje novinarskog obrazovanja i profesionalne etike, borba protiv dezinformacija i „lažnih vesti“, uključujući i pandemiju virusa korona, saopštilo je ministarstvo.
„Očekuje se da će vodeća ruska medijska i novinarska udruženja učestvovati u sprovođenju konkretnih inicijativa“, dodaje se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova.
Kako se navodi, IPDC je „jedini međuvladin forum u sistemu UN fokusiran na zaštitu slobode izražavanja i podrške nezavisnim medijima u zemljama u razvoju“. Ukazuje se i da je Rusija jedan od osnivača IPDC koji je uspostavljen na Generalnoj konferenciji UNESCO 1980. u cilju izgradnje „pravednijeg i demokratskog novog međunarodnog poretka“.
Za razliku od Rusije koja je u UNESCO od početka, SAD su, podseća se, napustile UNESCO 1984. navodeći kao razlog korupciju i loše upravljanje. Toj organizaciji Sjedinjene Države su se ponovo priključile 2003. Drugi istup SAD dogodio se pre neku godinu zajedno sa Izraelom. Obe zemlje su krajem 2018. napustile UNESCO predbacujući ovoj organizaciji da vodi politiku obeleženu predrasudama prema Izraelu.
