„Dževad Sabljaković je bio princ, ponos profesije. Imao je otmeno držanje, a bio je hrabar i solidaran prijatelj“, rekao je Miodrag Zupanc, pisac, tv autor i urednik na komemoraciji povodom smrti Nedžada Sabljakovića, novinara i pisca.
Zupanc je poznavao Sabljakovića 50 godina i da pamti kada je Sabljaković vodio Dnevnik TV Beograd. Zupanc je naveo da su nakon čuvenog Titovog govora u Splitu (gde je negativno govorio o romanu Kad su cvetale Tikve) urednici Dnevnika Dževad Sabljaković i Raša Popov smenjeni jer su govor od dva sata prikazali u prilogu od 10 minuta. Prema njegovim rečima Sabljaković je po kazni prebačen u kulturni program gde je doživeo „zlatno doba“ i gde je mogao da pokaže svu svoju kreativnost gde je radio emisije poput Otvorene knjige i petkom u 22.
Sabljakovića je opisao kao jugoslenskog patriotu dodajući da je nakon otkaza u RTS-u Sabljaković postao jedan od stubova rada TV Jutel „koji nije imao šansu za uspeh“. Naveo je da ga je rat zatekao u opkoljenom Sarajevu odakle posle dosta vremena jedva uspeva da ode u Pariz.
Zupanc je ukazao da je Sabljaković bio ponos profesije, solidaran i hrabar – prijatelj.
Željko Bodrožić, predsednik Nezavisnog udruženja novinara Srbije, istakao je da su tadašnji otpušteni novinari RTS-a bio nukleus nastanka NUNS-a i da se pokazalo da oni bili „najverniji i najodaniji članovi NUNS-a“.
On je istakao da je na žalost u proteklom periodu Sabljaković bio izopšten iz medija i javnosti jer se nije uklapao u ksenofobnu paradigmu društva.
„Još uvek imaju ljudi koji čivaju vatru i samim tim čuvaće sećanje na ljude, kao što je bio Sabljaković“, istakao je Bodrožić.
Dragomir Zupanac, filmski i televizijski reditelj, naveo je je Sabljaković odudarao od ispravnih „ideloških likova“.
Kao primer je naveo studentske demonstracije 1968. godine kada je na TV Beograd prikazao realnu sliku stanja, implicirajući da su studentu u pravu.
On je ukazao da je Sabljaković imao sjajnu sposobnost kada su se snimale emisije da govori u kameru bez ponavljanja i montaže.
Za Sabljakovića je istakao da je bio veliki poznavalac poezije i da će ostati upamćeni njegovi intervjui sa svetskim piscima i pesnicima.
Sabljaković je rođen 1939. godine u Beogradu. Odrastao je u Cazinu u Bosni i Hercegovini, a diplomirao i magistrirao Opštu književnost sa teorijom književnosti na Filološkom fakultetu u Beogradu.
Tokom dugogodišnje novinarske karijere bo je urednik i voditelj Dnevnika na Radio televiziji Beograd, gde je godinama uređivao emisije Otvorena knjiga i Petkom u 22.
Bio je urednik na prvoj nezavisnoj televiziji u bivšoj Jugoslaviji Jutel (Yutel), a potom glavni i odgovorni urednik Radio Broda.
Radio je i kao dopisnik iz Pariza i Haga za niz medija u Srbiji i regionu.
Objavljaviao je eseje, priče i romane, među kojima su zbirka priča „Kula Radetina“ i „Oni“, i romani „Omaha“ i „Kako ubiti gospodina Frojda“.
Bio je dugogodišnji član Nezavisnog udruženja novinara Srbije.
