EN
Međunarodni dan prava javnosti da zna se obeležava svake godine 28. septembra. Iako se u izjavama zvaničnika često spominje upotreba novih tehnologija i digitalizacija javne uprave kao prioriteti koji bi trebalo da olakšaju pristup informacijama i uslugama, istraživanja Partnera Srbija pokazuje da su institucije sve zatvorenije. U godini kada obeležavamo i 20 godina od početka primene Zakona o slobodnom pristupu infomacijama od javnog značaja, teško je izdvojiti „šampione“ otvorenosti.
Na listu večito nedobijenih odgovora svake godine dodajemo nova. Ko je rušio u Savamali? Koliko košta spomenik Stefanu Nemanji? Šta se nalazi u dokumentima za koncesiju beogradskog aerodroma? Kakav je kvalitet vode i zašto više od milion stanovnika u Srbiji trajno ili povremeno nema pristup čistoj vodi, što je u suprotnosti i sa Ustavom? Istovremeno, pod velom tajne ostaju „strateški projekti i partnerstva“ poput fabrike guma Linglong, projekta Jadar, Expo 2027, nacionalnog stadiona, „delfinarijuma“, i drugih. Pravo na pristup informacijama od javnog značaja, pored toga što bi trebalo da nam omogući uvid u informacije o radu institucija, pa tako i o „strateškim projektima“, u idealnom scenariju omogućilo bi uvid i u procese donošenja odluka, po kojima je prioritet za trošenje državnog novca, na primer, nacionalni stadion, a ne renoviranje škola i bolnica u Srbiji ili uvođenje sistema za prečišćavanje voda.
Ta, i mnoga druga pitanja ostaju bez odgovora, a Međunarodni dan prava javnosti da zna ove godine obeležavamo u atmosferi gušenja prava i sloboda i otežanog pristupa informacijama.
Upravo Vlada često ignoriše zahteve za pristup informacijama od javnog značaja, ili ih odbija i time šalje signal i drugim institucijama da je takvo postupanje prihvatljivo, a možda čak i poželjno.
Partneri Srbija svake godine sprovode istraživanja o transparentnosti i otvorenosti izvršne, zakonodavne i sudske vlasti u Srbiji. Rezultati ovih istraživanja pokazuju da nedostatak političke volje za usvajanjem i sprovođenjem politika otvorenosti i transparentnost, blokira stvarne reforme na ovom polju, dok odsustvo efikasnog nadzora nad poštovanjem obaveza u odnosu na slobodan pristup informacijama čini da imamo institucije koje se ponašaju kao da su iznad zakona.
Uprkos višegodišnjim naporima organizacija civilnog društva, uključujući i Partnere Srbija, da ukažu na kršenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama, kao i drugih zakona koji nalažu transparentnost institucija, institucije istrajavaju u kršenju zakona. Dok civilni sektor ostaje posvećen ovoj oblasti, prepoznajući je kao prioritet, novinari i organizacije koje se bore za veći stepen odgovornosti institucija sve češće postaju meta provladinih medija. U toj atmosferi, umesto podrške, oni koji izveštavaju u javnom interesu suočavaju se sa pretnjama, pritiscima i nasiljem.
Iako postoje izazovi i očigledne prepreke u ostvarivanju prava na pristup informacijama od javnog značaja, izuzetno je važno da građani i stručna javnost ne budu obeshrabreni. Dosledno korišćenje Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i nastavak insistiranja na transparentnosti institucija, ključni su za očuvanje demokratskog društva. Svako pitanje bez odgovora predstavlja priliku za dalje osnaživanje prava i mehanizama koji služe zaštiti interesa javnosti. Građani imaju pravo da znaju kako se donose odluke koje utiču na njihov život, a to pravo ne sme biti zanemareno, bez obzira na poteškoće.
Ovogodišnja istraživanja organizacije Partneri Srbija dostupna su na sajtu organizacije:
- Otvorenost izvršne vlasti u Srbiji i regionu: https://www.partners-serbia.org//public/news/otvorenost-izvrsne-vlasti-u-srbiji-2024(1).pdf
- Otvorenost zakonodavne vlasti u Srbiji i regionu: https://www.partners-serbia.org//public/news/otvorenost-parlamenata-u-srbiji-2024.pdf
- Analiza stanja transparentnosti i otvorenosti pravosudnih organa: https://www.partners-serbia.org//public/news/analiza-transparentnosti-pravosudja_(1).pdf
Izvor: Partneri Srbija
