EN
Alo! – svođenje tradicije vlaške manjine na magiju
Vlaška narodna stranka obratila se Savetu za štampu povodom reportaže pod nazivom „Alo! – Razotkrio strogo čuvane tajne istočne Srbije” koja je objavljena u dva dela, na portalu Alo.rs, u kojoj su, prema njihovoj oceni, na senzacionalistički način opisani neki vlaški običaji.
Jedan od navoda u tekstu glasi “Devojke krišom dolaze na reku, slažu kamenu kulu kako bi umilostivile vrhovnu boginju i udale se, žene muževima sipaju u kafu mrtvačku vodu, a momcima u vino menstrualnu krv. Proročice u bunilu kidaju kosu i odeću, a decu su u svet odraslih uvodili incestnim orgijama”.
“Običaji koji se ovde navode ili ne postoje, uglavnom su izmišljeni, ili su namerno istrgnuti iz konteksta i tendenziozno predstavljeni bez potpore u realnosti ili u naučnim analizama vlaških običaja istočne Srbije koje se ovim preglasavaju ili izvrću u svoju suprotnost. Ovime se srpski građani, pripadnici vlaške manjine predstavljaju u negativnom kontekstu kao zajednica”, navedeno je u žalbi Vlaške narodne stranke.
Autorka teksta Zorica Zarić je u odgovoru na žalbu navela da je reportaža nastala na osnovu priče profesionalnog vodiča, koji je pripadnik vlaške zajednice i da nije imala nameru da ismeva Vlahe.
Podnosilac žalbe je uputio odgovor na tekstove uredništvu portala, ali on nije objavljen.
U diskusiji na sednici predstavnica Udruženja novinara Srbije Olivera Milošević rekla je da tekst banalizuje vlaški narod i njihovu tradiciju svodi na magiju.
„Mislim da je ovo potpuna degradacija vlaške nacionalne manjine. Odgovornost novinara je još veća jer na jednoj strani imamo vodiča koji se obraća nekolicini ljudi, a na drugoj stani imamo seriju tekstova koji dopiru do mnogo većeg broja ljudi koji stvaraju pogrešnu percepciju o narodu“, ocenila je Olivera Milošević.
Predstavnica javnosti Vida Petrović Škero dodala je da novinarka nije postupila sa preofesionalnom novinarskom pažnjom.
Sa predlogom da se žalba usvoji nije se složio predstavnik Nezavisnog udruženja novinara Srbije Vlado Mareš koji je naveo da ovakvi tekstovi nisu nikakava novost.
„Mislim da je ovde previše buke ni oko čega. Ta vlaška magija nije nova stvar i ovde ništa novo nismo čuli o tome. Svaki dan može u raznim medijima da se nađe svašta o tome. Ovde smo dobili jedan prikaz praznoverja koje tamo postoji ili se izmišlja i zahvaljujući njemu se pravi turistička atrakcija“, ocenio je Mareš.
Ipak, članovi Komisije većinski su se složili da su u ovom slučaju prekršene odbredbe Kodeksa novinara Srbije koje se tiču istinitosti izveštavanja, izvora informacija, novinarske pažnje, odnosno zabrane diskriminacije i širenja stereotipa, kao i kršenje prava na odgovor druge strane.
Blic, Nova i Telegraf prekršili sve odredbe o privatnosti dece
Komora socijalne zaštite uputila je žalbu Savetu za štampu zbog pisanje medija o navodnom nestanku četvoro dece iz Dečijeg sela u Sremskoj Kamenici. Žalbe su podnete protiv Telegrafa, Nove i Blica.
Oni su u žalbi ukazali na kršenje Kodeksa novinara Srbije jer su mediji otkrili identitet maloletnika, kao i da su narušena prava dece.
„Činjenica je da su na ovakav način otkriveni podaci o maloletnicima, bez saglasnosti njhovih staratelja i želje da budu izložena javnosti, ali i bez cilja da se deca na taj način identifikuju i da se slike objave u cilju potrage za decom koja su samovoljno napustila ustanovu. Koriste se njhova puna imena i prezimena i drugi lični podaci, podaci o navodnim emotivnim vezama među decom“, stoji u žalbi Komore.
U odgovoru na žalbu novinarka Telegrafa Mirjana Leskovac navela je da je nastavnica jedne devojčice javno objavila na Fejsbuku informaciju o nestanku dece kao i njihove fotografije, jer je bila zabrinuta što ih nema već tri dana.
“Ja sam joj pisala (nju i citiram u tekstu), ona se zahvalila što smo je pozvali, ispričala nam sve što zna i dala fotografije dece da objavimo, kako bi se povećale šanse da ih neko prepozna. Posle je išla standardna procedura, dok se traga za decom, objavljujemo puna imena i fotografije, a kada su pronađena, ubacili smo blurovane slike i napisali samo inicijale”, objasnila je novinarka.
Predstavnica Nezavisnog udruženja novinara Srbije Tamara Skrozza složila se sa predlogom da se žalba usvoji. Ona se istakla važnu ulogu medija i napomenula da moraju da se uključe u potragu ukoliko neko nestane. U tom smislu podsetila je na neke slučajeve u prošlosti u kojima je uloga medija u potrazi za decom bila ključna.
„Ukoliko je to u koordinaciji sa policijom, onda je u redu, ali ukoliko je u koordinaciji sa nekim vaspitačem, koji nije nadležan u tom smislu, onda je to pogrešan potez. Naknadno blurovanje ne znači ništa. Ovde novinari ne razmišljaju kakav će biti dalji život te dece ni o činjenici da to što su oni objavili na tom portalu ostaje na internetu. To su mladi ljudi koji su na neki način obeleženi za ceo život“, navela je Skrozza.
Članovi Komisije složili su se da je uloga medija bitna prilikom potrage za nestalim osobama, međutim, pisanje o privatnom životu dece i razna nagađanja o razlozima odlaska predstavljaju kršenje Kodeksa.
Komisija je većinskim glasanjem i u ovom slučaju donela odluku o kršenju Kodeksa. Naime, prekršene su odrebde o zaštiti identiteta, poštovanju privatnosti, zloupotrebi emocija i neznanja. Ni u jednom slučaju novinari nisu postupili sa dužnom profesionalnom pažnjom, a Nova je prekršila i odredbu koja se odnosi na intervjuisanje maloletnika prema kojoj u tom slučaju mora postojati saglasnost roditelja ili staratelja.
Poziv na linč na loklanom portalu
Nadežda Mirković uputila je žalbu Savetu za štampu na tekst pod naslovom „Nepravilnosti u radu direktorke rumskog „Poletarca“! IMA LI ELEMENATA ZA KRIVIČNU PRIJAVU?“ Sremskomitrovačkog portala u kom je na osnovu izjave anonimnog izvora optužena za zloupotrebu položaja i mobing.
U odgovoru na žalbu glavni i odgovorni urednik Sremskomitrovačkog portala Milan Milivojević naveo je da je sporni tekst preuzet sa drugog portala, da ima saznanja da je autor teksta pozvao Nadeždu Mirković za komentar, ali da ga nije dobio. Takođe, naveo je da će objaviti demanti ukoliko ga Mirković pošalje.
U diskusiji povodom ovog slučaja Vlado Mareš iz NUNS-a rekao je da je prekršen Kodeks.
„Ovo i nije novinarski tekst. Više liči na motivacioni govor onog ko ima nameru da napravi grupu za linč, dakle rulju. Na to najviše ukazuje sumanuta poslednja rečenica koja govori da je muž te žene uhapšen u nekoj školi, pa je normalno da i ona treba da bude uhapšena“, ocenio je Mareš.
Članovi Žalbene komisije jednoglasno su doneli odluku o kršenju Kodeksa u odredbama o istinistosti izveštavanja koje se odnose na ukazivanje na jasnu razliku između činjenica i nagađanja. Novinari u ovom slučaju nisu konsultovali više nezavisnih izvora, čime su prekršene odredbe o novinarskim izvorima. Takođe, u ovom slučaju nije bilo profesionalne novinarske pažnje, kao ni poštovanja privatnosti.
Objektiv u napadu na kritičke novinare
Novinar Vukašin Obradović podneo je žalbu protiv Objektiva zbog teksta sa naslovom „Novica Tončev naručio tekst proitv Danila“ u kom je navedeno da mu je funkcioner Socijalističke partije Srbije platio da napiše tekst „u kom napada sina predsednika Srbije Aleksandra Vučića, Danila“.
„U tekstu nisu poštovani elementarni profesionalni standardi, jedini izvor je neimenovan, nisu predočeni dokazi za tvrdnje, između ostalog, o tome da je Novica Tončev naručio tekst ni da autor teksta prima „mesečnu apanažu“ od njega. Autor teksta me nije kontaktirao ni pokušao da dobije moju izjavu o temi o kojoj je pisano“, predočio je Obradović u žalbi.
On je ukazao da su pomenutim tekstom prekršene odredbe Kodeksa koje se odnose na istinitost izveštavanja, odgovornost novinara i novinarsku pažnju.
Objektiv nije dao odgovor na žalbu.
Tamara Skrozza iz NUNS-a osvrnula se na činjenicu da godinama traju napadi provladinih medija protiv onih koji izveštavaju kritički i da to za sobom vuče ozbiljne posledice.
„U nizu jutarnjih programa na različitim televizijama se pretilo da će kao kontraudar biti objavljeni podaci o deci Vukašina Obradovića, što je posebno jeziva dimenzija u ovoj priči. Deca Vukašina Obradovića ili bilo koga od nas nisu isto što i deca nosioca najviše državne funkcije zato što niko od nas nema moć odlučivanja o najbitnijim stvarima za ovu državu“, naglasila je Skrozza.
U ovom slučaju, takođe je jednoglasno odlučeno da je prekršen Kodeks novinara Srbije u odredbama koje se tiču istinitosti izveštavanja. Naime, novinar nije izveštavao tačno i objektivno, nije konsultovano više izvora, a objavljene su neosnovane klevete. Takođe, nije poštovana odredba o odgovornosti novinara prema čitaocima i postupanja sa profesionalnom novinarskom pažnjom.
