Ono što me u njegovom (ko zna kojem po redu) otvorenom pismu dovodi do crvenog usijanja jeste fraza kako je “politički ološ stavio pod kontrolu sve medije”.
Sve, dakle! I Vreme, i NIN, i Danas, i Radio televiziju Šabac, i razne druge koji već godinama jedva drže glavu iznad vode jer im je Vučićev režim ukinuo reklame, sudio im, u točkove stavio svaki klip kojeg je mogao da se doseti, doveo ih na ivicu opstanka.
Pod kontrolom smo svi mi koji smo radili po deset različitih poslova kako bismo preživeli, dok je Rodić na naslovnim stranama objavljivao kako “mrtva tela plutaju po Obrenovcu”, kako su “Nole i Vučić spasavali mališane iz smetova”, kako je Slobodan Vuksanović prosjak, kako je Danica Maksimović zaslužila da “Kurir” objavi fotografiju na kojoj je naga.
Kleknuli smo, dakle, pred Vučića svi mi čiji su se urednici i vlasnici borili da prežive, dok je Rodić učestvovao u praktično svakom medijskom skandalu u poslednjih nekoliko godina i veselo se brčkao u svakoj medijskoj kaljuzi napravljenoj kako bi se ova sirota Srbija dodatno ponizila, zaludela i zaglupela.
Nema tačke Kodeksa novinara Srbije koje Rodićev “Kurir” nije pogazio, nema bruke koju sebi nije dopustio, nema politike u čijoj službi nije bio ili bar nagovestio da bi mogao da bude.
Zato, čak i da jesmo pod kontrolom “političkog ološa”, gazda “Kurira” svakako nije taj koji može da nas povede ka slobodi. Uostalom, a to nikako ne bismo smeli da zaboravimo – gazda “Kurira” jedan je od onih koji su direktno odgovorni zbog toga što se ološ našao tu gde jeste.
