EN
Nakon prekinutog TV duela, on je više puta nogom i rukama udario Barovića koji je hitno prebačen u bolnicu, gde je lekar konstatovao da mu je polomljen nos i jagodična kost. Danas je, u broju od 18. jula, ovom događaju posvetio čak šest strana.
Reakcije su bile brojne, osude žestoke. Skupština Beograda je odlučila da održi i posebnu sednicu, na kojoj će se razgovarati i o problematičnim potezima radikalske opštinske vlasti u Zemunu. „U prostorijama BK televizije pretučen je i moral Srba“, poručio je SPO. „Fašizam je u Srbiju ušao na velika vrata“, tvrdili su u Građanskom savezu Srbije. Posle onoga što se dogodilo, kako je rekao gradonačelnik Beograda Zoran Đinđić, svi bi trebalo da se zapitamo da li uopšte imamo državu koja građane štiti od nasilja, dodajući da je i sam, iz vrlo visokih krugova SPS i Jugoslovenske levice, dobio upozorenja da i njemu preti opasnost. Osude stižu i iz levog bloka. Pet beogradskih nevladinih organizacija (Fond za humanitarno pravo, Helsinški odbor za ljudska prava, Beogradski centar za ljudska prava, Beogradski krug i Centar za antiratnu akciju) zatražilo je pokretanje krivičnog postupka protiv Šešelja zbog bezobzirnog čina javnog nasilja, kao i politički i medijski bojkot vođe SRS. Građani Zemuna su nastavili proteste ispred stana porodice Barbalić – čiji je slučaj i bio povod za TV duel.
S druge strane, Šešelj je odbijao da je uopšte izazvao incident, već je tvrdio da je sam bio napadnut. Na pitanje otkud onda Baroviću povrede, odgovorio je:
– I ja bih tako izgledao da sam napao Tajsona.
Na pitanje novinara Danasa o ovom incidentu, najbliži Šešeljev saradnik Tomislav Nikolić je odgovorio:
„Šešelj je ostao miran i onda kada ja već na pola ne bih izdržao. Ne mogu da komentarišem šta priča ludak Barović. On je tražio mečku i dobio je mečku. Hteo je da provocira Vojislava Šešelja da u studiju napravi neku neprijatnost i sebe eliminiše kao predsedničkog kandidata. Šešelj je podneo uvrede koje ne bi podneo nijedan čovek osim vrhunskog političara. Emisija je završena, a šta je posle bilo u BK TV, ne znam. Mislim da ga je prebio narod koji je reagovao na ono što Barović radi. Sinoć smo prolazili Knez Mihajlovom ulicom i ljudi su nam čestitali rečima: ‘Terajte ustaše, digli su glavu’. Da sam ja bio na Vojinom mestu, skinuo bih sat i udario bih Barovića.“ (l8. jul 1997)
Šta se, zapravo, dogodilo pred kamerama i zašto je emisija naglo prekinuta? Dijalog je tekao ovako:
„Barović: Vi imate dobre veze u hrvatskoj policiji?
Šešelj: Ja imam svugde dobre veze, gospodine Baroviću, radikalska informativna služba dobro radi.
Barović: Znači, sarađujete s ustaškim obaveštajcima.
Šešelj: Vi sarađujete s ustašama, gospodine Baroviću… čak su i na očevoj sahrani bili ovde u Beogradu.
Barović: Tad nije bilo rata.
Šešelj: Ali poznati su bili kao ustaški nacionalisti.
Barović: Ne bih ja o sahrani moga oca.
Šešelj: To su činjenice, gospodine Baroviću.
Barović: Nemoj da dobiješ batine.
Šešelj: Od koga batine?
Barović: Od mene.
Šešelj: Jooooj, jooooj.
Barović: Otac mi je mrtav, a tebi je žena kurva, pa šta! Meni je otac mrtav, ubila ga je Udba i šta hoćeš sada?
Šešelj: Udba ga ubila?
Barović: Zbog toga što je branio takve kao što si ti.
Šešelj: Mene takvi kao što je vaš otac i kao što ste vi, nije nikada branio.
Barović, ustajući, uzima čašu i baca je u pravcu Šešelja.
Voditelj: Ja, zaista…
Barović: Hoćemo li ga skloniti sad?
Voditelj: Ja, zaista, šta da kažem…
Barović: Ne može mog mrtvog oca spominjati.
Voditelj: Pa, molim vas, gospodine Baroviću.
Barović: Hoćete li ga upristojiti? Hoćeš biti pristojan?
Šešelj: Mene ne možete isprovocirati u studiju, bilo šta da uradite, ali ovo ćete platiti, skupo.
Barović: Neću nikom ništa platiti, nego budi pristojan. Ja tvoje roditelje ne spominjem.
Moj otac…
Voditelj: Ja ovu emisiju moram da prekinem.
Barović: Ne možete da prekinete. Moj otac je 1941. otišao u partizane, bio na granici 1947, oslobodio Beograd!
Voditelj: Molim režiju, odjavni blok.
U tom trenutku se pojavila odjavna špica emisije.“ (18. jul 1997)
Šta se događalo nakon toga, akteri su ispričali svoje verzije novinarima Danasa:
– Šešelj je sve vreme pokušavao da fizički nasrne na mene, što mu prisutni radnici iz BK nisu dozvolili. Onda je uzviknuo da mogu računati da sam mrtav čovek, što ja nisam shvatio kao ozbiljnu pretnju, već samo kao deo uvreda – rekao je za Danas povređeni Barović.
– Nakon toga, priča dalje Barović, Šešelj je negde otišao, a ja sam s voditeljem emisije seo u jednu od praznih kancelarija, u nameri da se smirim i da porazgovaramo. Za to vreme u kancelariju su malo-malo ulazili zaposleni u BK, interesujući se za ceo slučaj. U jednom trenutku, u kancelariju je ušao i Šešelj, s još jednim čovekom koji se držao neupadljivo i koga nisam dobro ni pogledao, i zaputio se prema nama. Mislio sam da ima nameru da nastavi da se raspravlja ili da nešto raščisti s voditeljem s kojim nije razgovarao od kraja emisije. U tom trenutku, naglo mi je prišao čovek koji je ušao sa Šešeljem i udario me nogom u lice. Pošto sam sedeo u dubokom trosedu, pokušao sam da se ispravim i ustanem, a za to vreme napadač je nastavio da me udara pesnicama. Prestao je tek kada je Šešelj rekao ‘to će biti dovoljno’, nakon čega su izišli iz kancelarije. Posle toga ih više nisam video – završio je Barović priču o tome kako je povređen.
– Barović me je, kao što ste imali priliku da vidite, najpre tokom emisije fizički napao, a zatim je, kada se emisija završila, krenuo ka meni, kao petlić, i napao me. Ja sam ga, u samoodbrani, samo blago odgurnuo, a onda se on okliznuo na neku koru od banane i pao niz stepenice. Potom je ustao, pa se opet okliznuo, pa je pao, i tako… opisao je Šešelj incident koji se prekjuče dogodio tokom i posle emisije u televiziji BK.
‘Čudnu’ okolnost da je ‘Šešelj fizički napadnut’, a da je Barović zadobio povrede, predsednik SRS i kandidat za predsednika Srbije objasnio je sledećom metaforom:
– Pa zamislite da sam ja napao Tajsona, ko bi zadobio povrede?
„Incident na BK televiziji zapravo je samo ‘krvavi deo’ slučaja porodice Barbalić iz Zemuna, koju zastupa advokat Barović. Porodica Barbalić, hrvatskog porekla, živi u Zemunu u ulici Kapetana Radiča Petrovića 12 već četiri generacije. Stan je u postupku otkupljivanja i svi su, Ivan, njegova majka Danica i sedmogodišnji sin, uredno prijavljeni kao stanari. U stanu iz kojeg su nasilno izbačeni žive neprekidno od ’46.
Krajem prošlog meseca Barbalići su otišli na odmor na more. Dva dana nakon njihovog odlaska, komšije su primetile da nepoznata, vidno naoružana lica u civilu razvaljuju vrata Barbalićevog stana. Kako su tvrdili očevici, među njima je bio i lični telohranitelj gradonačelnika Zemuna Vojislava Šešelja. Pozvana je policija koja se nije pojavila.
Prekinuvši odmah odmor, porodica se vratila u Zemun i na svojim vratima zatekla promenjenu bravu. Treći opštinski sud, koji je mesno nadležan za Zemun, doneo je odluku o privremenoj meri, po kojoj se Barbalićima mora omogućiti da se vrate u stan. Na dan kad je trebalo da se vrati stan, policija je obavestila sud da nema slobodnih policajaca da to učine.“ (18. jul 1997)
