EN
„To nije protiv Srbije, nije nikakva međunarodna zavera, niti produžena ruka američke politike. U tom krugu se trenutno nalazi 20 zemalja, taj proces je počeo pre godinu i po dana (…) Krenulo se sa idejom da se za međunarodnu javnost identifikuju ličnosti i mediji koji iznose stavove bliske vlastima svojih država“, objasnila je Milivojević.
Podsetila je i da se prvo krenulo sa pet stalnih članica Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija, zatim su na red došle razvijene zemlje poput Kanade, Italije ili Japana, a od leta 2020. označavanje je prošireno na treću grupu zemalja za koje se, kako je rekla, pretpostavlja da njihove države stoje iza informacionih kampanja na internetu.
„Pretpostavljam da je Srbija i došla na tu listu, jer je negde pre godinu i po dana jedna mreža botova koja je povezana sa SNS-om, odnosno državm, harala internetom, odnosno Tviterom, i ti nalozi su skinuti, ali je to Srbiju stavilo na mapu da ona spada u red tih država u kojima se nepoverenje u javni dijalog i u krajnjoj instanci rušenje demokratije, u stvari obavlja tim koordinisanim dezinformacionim kampanjama“, upozorila je Milivojević.
Ocenila je i da su reakcije srpskih zvaničnika da je reč o cenzuri, i predsednika Aleksandra Vučića da jedva čeka da mu Tviter ugasi nalog kao što je to učinio bivšem predsedniku SAD Donaldu Trampu, besmislene.
Ponovila je da je zapravo reč o globalnoj akciji Tvitera koja za cilj ima da se korisnicima te društvene mreže, koji se informišu, ponekad i incidentno, na toj društvenoj mreži, da kontekst o kojim medijima i kojim ličnostima je reč.
Profesorka je objasnila da je javost ranije u medijima „dobijala jedan upakovani kontekst koji se zvao uređivačka politika“, a mediji su po definiciji imali ulogu selektovanja vesti.
„Izlazeći na mreže počeli smo da se informišemo na mrežama, gde ulogu selektora igraju naši prijatlji (…) Dopalo nam se da dobijamo besplatne informacije, ljudima je mnogo lakše da informacije dođu do njih nego da oni moraju da traže“, kazala je Milivojević.
„S jedne strane imamo permanentno zasipanje gomilom đubreta, a sa druge strane one informacije koje su nam presudno važne i koje su najčešće u posedu javnih vlasti, do njih ne možemo da dođemo. Memamo informacije koje su nam neophodne“, dodala je.
Milivojević je istakla i da smo u vreme pandemije koronavirusa počeli da shvatamo koliko je važna uloga institucija u koje verujemo i ukazala je na istraživanje Rojtersovog instituta prema kom je poverenje u kvalitetne medije tokom pandemije poraslo u odnosu na period pre pojave koronavirusa.
Profesorka je upozorila i da je poverenje u medije u Srbiji najniže u Evropi, upola niže u odnosu na Britaniju, a drastično niže u odnosu na skandinavske zemlje.
