ENDrugu godinu zaredom Srbija ne može da se svrsta u kategoriju demokratskih država. Fridom Haus je u svom godišnjem izveštaju „Države u tranziciji“ ponovo naziva zemljom sa “hibridnim režimom”.
Među 29 nekada komunističkih zemalja koje su pod monitoringom, Srbija je doživela treći najgori pad u poslednjih pet godina, a ispred nje su po negativnom rezultatu samo Mađarska i Poljska.
Dobila je ukupnu ocenu 3,89 i nazadovala u odnosu na prošlogodišnjih 3,96. Godišnji rezultat države je sa 49 odsto smanjen na 48 procenata. Najveći pad u odnosu na prošli izveštaj zabeležen je u oblasti izbornog procesa, te je ocena pala sa 4,50 na 4,25.
Kako se navodi, parlamentarni izbori u junu 2020. održani su bez konkurencije i rezultat izbora bio je „de fakto“ jednopartijski parlament, a usled personalizacije vlasti u rukama Aleksandra Vučića.
U organizaciji CRTA konstatuju – ugledamo se na zemlje sa nedemokratskim režimima poput Poljske i Mađarske, pa ovakvi izveštaji ne iznenađuju.
„Mi radimo sve suprotno od onoga kako bismo stanje stvari unapredili i neko može zaključiti da je upravo ovakvo stanje i bilo željeno. Ne vidimo nikakav napor da se istinski dijalog otvori, ne samo po ovim pitanjima nego prema čitavom dijapazonu različitih problema“, kaže Raša Nedeljkov iz organizacije CRTA.
Na severnog suseda se po svemu sudeći ugledamo i po pitanju nezavisnosti medija, pa smo na skali od jedan do sedam, dobili ocenu 3,25.
„Nezavisni i kritički nastrojeni mediji suočeni su sa sve većim pritiskom zbog modela zarobljavanja koji je stvoren u Mađarskoj, a kasnije proširen na Srbiju. On podrazumeva zakonske i ekonomske alate koji dovode do gašenja medija i podsticanja naklonjenog izveštavanja“, navodi se u izveštaju.
Da ocene Fridom Hausa nisu bez osnova, pokazuje i istraživanje BIRODI koji je pratio centralne informativne emisije pet televizija sa nacionalnom frekvencijom i televizije N1 u poslednja četiri i po meseca. 84 odsto vremena izveštavalo se o vladajućima, najviše o predsedniku i to 84 odsto u pozitivnom tonu, a pet u negativnom.
„Kritički odnos prema potezima vlasti, potezima državnih organa je najprisutniji na N1, na ostalim televizijama gotovo da ga i nema, eventualno u nekom prilogu u kom neko nešto progovori kritično, ali i to je više retorička figura da bi napravio hvalospev određeni, nego što je pravo propitivanje poteza vlasti“, kaže Radule Perović iz BIRODI.
Centralizacija podataka o opremljenosti bolnica tokom pandemije, hapšenje novinarke Nova.rs Ane Lalić zbog izveštavanja o tome, ali i napadi na novinare tokom julskih demonstracija doprineli su lošem rezultatu, smatraju u Nezavisnom udruženju novinara Srbije.
„Sa druge strane izostaje i reakcija predstavnika vlasti koji zapravo daju model ponašanja i drugim građanima, ali i njihovim podređenim službenicima koji se opet odnose prema novinarima kako se i odnose“, kaže Rade Đurić iz NUNS.
Đurić dodaje da je neki stepen želje da nešto uradi vlast pokazala formiranjem radnih grupa, ali su suštinske stvari ostale netaknute.
A kako Evropska unija vidi vladavinu prava i slobodu medija u Srbiji? Ambasador EU Sem Fabrici poručuje da još dosta posla mora da se uradi jer, objašnjava, očekivanja su jasna, a na institucijama je da primene dogovoreno.
