[box align=’box-left’ id=’8233′]Imajući u vidu da u Srbiji od skoro 1.500 glasila koliko ih ima tek nekolicina ima kulturne redakcije, što ukazuje na to da većina vlasnika medija i glavnih i odgovornih urednika ne prepoznaje kulturu kao svoju interesnu sferu, Tasovac za Tanjug kaže da su vlasnici medija u Srbiji često najposlušniji sledbenici logike kapitalizma, koja je jednostavna isto onoliko koliko je i nemilosrdna.
„Na Bajlonijevoj pijaci prodaju se krompir i paradajz, a ne sabrana dela Kanta i Hegela zato što krompir i paradajz ima ko da kupi. I to svakog dana“, kaže ministar i u svom stilu dodaje da prodaja nemačke idealističke filozofije ide nešto slabije „pogotovo u vreme tropskih vrućina“.
Na pitanje Tanjuga šta je to što bi trebalo uraditi, realizovati, pokrenuti da bi kultura dobila mesto koje zaslužuje ministar kaže da bi pre svega trebalo kuknjavu zameniti delanjem, beznadežnost kreativnošću kao i učiti na pozitivnim, a ne negativnim primerima, „jer bi na taj način ljudi shvatili da odgovnornost za položaj kulture u medijima nije samo na vlasnicima medija i njihovim glavnim i odgovornim urednicima“.
„Pojedini rukovodioci institucija kulture bi, na primer, mogli više pažnje da posvete razvoju sopstvenih digitalnih strategija, negovanju medijskih kontakta, boljim pres-materijalima i, pre i iznad svega, zanimljivijim i maštovitijim sadržajima kojim će osvojiti pažnju i medija i publike“, primećuje Tasovac.
On dodaje i da bi prestonički mediji mogli da obrate više pažnje na kulturna događanja širom Srbije „pošto Srbija i srpska kultura ne žive samo u krugu dvojke“.
Ministar kaže i da se ne sme zaboraviti da ozbiljni mediji, u koje spadaju i javni servisi i ustanove kulture u Srbiji imaju istu ciljnu grupu, a to je pismena i obrazovana publika.
„Za nju se ne treba samo izboriti, nju treba i stvoriti. Negovanje i edukacija publike je po meni jedan od ključnih, strateških, dugoročnih ciljeva o kojima moraju pođednako da razmišljaju i ozbiljni mediji i ustanove kulture“, kaže on.
Ministar podseća da se estetski osećaj i intelektualna radoznalost ne nasleđuju kao boja očiju ili sklonost ka gojaznosti, već se oni stiču i zato smatra da kultura u svakom društvu, pa i srpskom, ima šansu.