„To je naša šizofrena situacija“: Zašto su televizije koje promovišu nasilje još uvek bez kazne?

Izvor:NUNS
Izvor:NUNS

Nakon masovnih ubistava koja su se dogodila pre dva i po meseca u školi na Vračaru i u Mladenovcu, Vlada Srbije je, među deset zaključaka koje je hitno donela 4. maja reagujući na situaciju, naložila i Ministarstvu informisanja da donese mere kojima će moći da se sankcionišu medijski sadržaji koji promovišu nasilje.

 

Ministarstvu informisanja i telekomunikacija i Ministarstvu pravde dat je rok od 30 dana da „razmotre mogućnost pooštravanja sankcija“ medijima, uključujući i internet i društvene mreže, čiji sadržaj „podržava nasilje, kriminal i drugo nedozvoljeno ponašanje, te može da naudi fizičkom, mentalnom i moralnom razvoju maloletnika“. Taj rok je odavno istekao, a pomenuto ministarstvo se nije više oglašavalo po tom pitanju, kao ni Vlada i njeni predstavnici, iako je same usvojene zaključke predstavio i sam predsednik Aleksandar Vučić.

 

Kako piše Cenzolovka, taj portal je pitanja o spornim merama, koje je trebalo da budu donete početkom juna, uputio Vladi pre nekoliko nedelja, a sa adresa kabineta predsednice Vlade i Generalnog sekretarijata, kao i Ministarstvu informisanja i telekomunikacija, odgovor na zahtev o informacijama od javnog značaja još nije stigao.

 

Zbog izostanka odgovora, Cenzolovka se žalila Povereniku, a istovremeno je postavila pitanje da li to znači da je Vlada odustala od svojih zahteva za pooštravanje sankcija medijima koji promovišu nasilje i ne vode računa o mentalnom zdravlju mladih.

 

Dok se, već nedeljama održavaju protesti „Srbija protiv nasilja”, pokrenuti upravo zbog stravičnih zločina, na kojima građani i opozicija medije označavaju kao odgovorne za promociju nasilja i traže odgovornost tabloida, javnog servisa i nacionalnih televizija Pink i Hepi, javnost ali i strukovna udruženja ostaju bez odgovora.

 

Prema rečima predsednika Nezavisnog udruženja novinara Srbije (NUNS) Željka Bodrožića, ništa se nije dogodilo, jer bi vlast sprovođenjem zaključka i mera došla do sebe kao najodgovornije za generisanje i širenje mržnje i nasilja u društvo.

 

– Takođe najodgovornija i za degradiranje institucija koje su svojim nečinjenjem i potčinjavanjem vladajućoj partiji dale zamah kriminalu i nasilju. Svako ozbiljno istraživanje odgovornosti medija za svakodnevne izlive nasilja i mržnje u Srbiji, dovelo bi do zatvaranja skoro svih medija koji služe propagandi Aleksandra Vučića. Tako da bi svaka ozbiljna primena zakona dovela u neugodnu situaciju vodeće javne funkcionere, od Vučića do Zagorke Dolovac, i neminovno do njihovog pada sa vlasti. Zato svako pozivanje Vučića i njegove ekipe na zakone, pravdu, državne organe i slično, treba uzeti kao praznu priču, jer, razumljivo, ne bi oni da se sami skinu sa vlasti i isteraju pred istražne organe. A to što svako svoje obećanje mogu da zanemare ili izokrenu, posledica je njihove svevlasti, naročito u pomenutim medijima, preko kojih obmanjuju, manipulišu, spinuju, smatra Bodrožić.

 

Saša Mirković iz ANEM-a (Asocijacije nezavisnih elektronskih medija) potvrđuje za Danasa da ni to udruženje nema povratne informacije o pomenutim merama.

 

Istovremeno, podseća da je niz nabrojanih aktivnosti iz zaključka Vlade od 4. maja već u delokrugu Regulatornog tela za elektronske medije (REM), te da ih u značajnoj meri već propisuje zakon o elektronskim medijima.

 

– Zakon o elektronskim medijima predviđa da pružaocu medijske usluge regulator može izreći opomenu, upozorenje, privremenu zabranu objavljivanja programskog sadržaja odnosno može mu oduzeti dozvolu, zbog povrede obaveza koje se odnose na programski sadržaj kao i zbog povrede uslova koji su sadržani u dozvoli ili odobrenju za pružanje medijskih usluga u skladu sa odredbama ovog zakona, navodi Mirković i podseća na članove medijskih zakona koji striktno propisuju odgovornost i dužnosti emitera o sadržajima koje emituju, ali i dužnosti regulatora u slučaju kršenja tih propisa.

 

– ANEM, UNS i Koalicija za slobodu medija poslednji put su komunicirali sa Ministarstvom za informisanje 16. maja kada smo im poslali pojašnjenja vezana za naše predloge u pogledu izmena nacrta Zakona o elektronskim medijima. Od tada po tom pitanju nemamo nikakvu povratnu informaciju iz resornog ministarstva, zaključuje Mirković.

 

Rade Veljanovski pak upućuje na činjenicu da Vlada nema nikakve nadležnosti da donosi ovakav zaključak, te je on sa te strane pogrešan i nezakonit.

 

– Naš zakon predviđa da u odnosu na elektronske medije tu obavezu isključivo ima regulator, jer je po tom evropskom konceptu koji je bar načelno, formalno-pravno usvojen u Srbiji, REM je “vlada” u toj oblasti. I nikakav drugi organ ne može sa tim da ima veze. Ali, ako vlast nije zadovoljna time kako radi REM, onda može da se pokrene ono što su tražili i poslanici u Skupštini, da se smenjuju članovi Saveta REM-a, ili da predloži izmene zakona. Ili pak, da postupi po onome što piše u Medijskoj strategiji, da se u trenutku donošenja novog zakona menja ceo Savet REM-a. Zato nije ni čudo što Ministarstvo nije ništa uradilo. A sa druge strane, vlast je očigledno zadovoljna time kako se REM odnosi prema tome, jer imali smo raspravu u Skupštini, imali smo izveštajh REM-a koji je bio potpuno nemušt, neprilagođen i neprihvatljiv za stanje u kom se nalazimo, ali je u Skupštini prošao i ide se dalje, objašnjava Veljanovski.

 

On dodaje da Ministarstvo ima mogućnost da interveniše u sveri medija koji nisu elektronski i koji nisu u ingerenciji REM-a.

 

– Ministarstvo ima mogućnost da interveniše ali opet ne tako što će zatvoriti ili ukinuti nešto nego tako što će pozvati na odgovornost emitere. Međutim, Ministarstvo ne radi ništa u tom smislu. Takođe, imamo i medijske zakone, po kojima bi trebalo da se postupa. Medijska strategija je u januaru 2020. godine predvidela izmenu oba medijska zakona. Što se Zakona o elektronskim medijima tiče, u strateškom državnom dokumentu sa potpisom Ane Brnabić piše da treba da se depolitizuje REM i da u trenutku novog zakona treba da se smeni ceo Savet REM-a. Na tom dokumentu su radili predstavnici vlasti i udruženja i stručnjaka, a ne opozicije. I sada, kada to koincidira sa zahtevima građana na protestima i opozicije, oni to prolongiraju, odlažu. A opet, sa druge strane, ni opozicija se ne poziva na tu strategiju. To je naša šizofrena situacija, zaključuje Veljanovski.

Milošević (UNS): Zaključak Vlade samo kozmetičke prirode

 

– Ovo ćutanje nadležnih, i onih koji su to naložili, i onih koji su to morali da izvrše a nisu, porazno je i opasno za ovo društvo na više nivoa. Resorna ministarstva se oglušuju na zadatke koje im poveri Vlada i nikom ništa. Poruka koja se time šalje jako je uzmenirujuća. Šta da očekuje običan čovek, pita Olivera Milošević, podpredsednica UNS-a.

 

Ona dodaje da je samim zaključkom koji je donela, Vlada priznala da mediji koji su promovisali nasilje nisu nevini u celoj ovoj situaciji koja nam se desila, “da njihova odgovornost nije mala, iako se stalno u javnosti minimizira njihov maligni uticaj na stanje u našem društvu”.

 

– Sve nažalost ukazuje da je ovaj zaključak Vlade bio kozmetičke prirode, s ciljem da se u najtežem trenutku sanira šteta, da se zamažu oči i umiri javnost i da se pokaže da država nudi rešenja, a zapravo bez prave namere da se bilo šta suštinski promeni u medijskoj sferi. Kako drugačije tumačiti to što se dva i po meseca nismo pomakli dalje od zaključaka, praznih reči, slova na papiru…A dok se mi pitamo zašto Vlada ne sprovodi sopstvene odluke, istovremeno ti isti mediji nesmetano nastavljaju po starom, kao da tragedija nije ni bilo. Novinarski kodeks i etika njima su kao „ strana tela“, a javni interes neprirodno okruženje. A svaka vlast koja takav medijski koncept ne želi da sankcioniše, već ga gaji i zaliva kao „ drvo života“, saučestvuje u svakom plodu takvih medija, odnosno u svemu čemu oni doprinose, ističe Milošević.

Tagovi

Povezani tekstovi