EN
Novinarska udruženja svake godine ovaj dan obeležavaju kako bi se javnost informisala o napadima na novinare, ali i kao podsetnik institucijama da su dužne da obezbede sigurno okruženje u kojima novinari mogu slobodno da rade. U poslednjih 27 godina u Srbiji je ubijeno troje novinara i do sada je pokrenut sudski postupak samo za ubistvo novinara i izdavača Slavka Ćuruvije. Prošle su 22 godine nakon ubistva novinara i vlasnika Dnevnog telegrafa i Evropljanina, a i dalje niko nije pravosnažno osuđen za taj zločin. Postalo je, pak, uobičajeno da se novinarima preti, da se vređaju i omalovažavaju, te da se stvara potpuno nebezbedno okruženje za njihov rad. Pretnje se neretko i ostvaruju, fizičkim napadima, batinama radi zastrašivanja, napadima koje novinari treba da shvate kao poslednju opomenu. Postupci protiv počinilaca ostaju, po pravilu, kao i kod najdrastičnijih slučajeva, u predistražnoj fazi.
IZMEĐU PRAVOSNAŽNOSTI I ZUBA VREMENA
Naime, Ćuruvija je ubijen 11. aprila 1999, ispred zgrade u kojoj je stanovao u Svetogorskoj ulici u Beogradu.
„Mnoge su se sramote ređale te i ranijih godina, ali o ovoj se nedovoljno priča, o činjenici da je nasilna smrt (17 metaka u leđa) jednog od najpoznatijih nezavisnih novinara, osnivača nekoliko slobodnih medija, čoveka čiji je Dnevni Telegraf prvi stradao od jezivog Vučićevog Zakona o informisanju iz 1998. godine u centralnoj informativnoj emisiji RTS zavredela – pet sekundi. Godinu i po dana kasnije, režim je pao, a svi se ponadali da će sada svi režimski zločini biti razrešeni, a počinioci i nalogodavci otkriveni. Prvo suđenje za ubistvo Ćuruvije počelo je 2015, završeno je osuđujućom presudom, no, presuda je poništena, a suđenje vraćeno na početak“, napisala je Jovana Gligorijević u svom tekstu pod naslovom „Godine proceduralnih zavrzlama“.
Ponovljeno prvostepeno suđenje počelo je 5. oktobra prošle godine, nakon što je u julu te godine Apelacioni sud, zbog prekoračenja optužnice, oborio prvostepenu presudu iz 2019. Njome su čelnici i operativci Resora državne bezbednosti Radomir Marković, Milan Radonjić, Miroslav Kurak i Ratko Romić proglašeni krivim i određena im je kazna zatvora od ukupno 100 godina. Prvostepena presuda se očekuje 2. decembra ove godine.
PRIZOR ZAPALJENE KUĆE
Još jednom suđenju se naizgled priviđa kraj. Milanu Jovanoviću, novinaru Žig Infa, pre skoro tri godine zapaljen je dom u Vrčinu, kraj Grocke. Niko osim njega i njegove surpuge Jele ne zna kroz kakvu sudsku golgotu su prošli.
Dragoljub Simonović, istaknuti član Srpske napredne stranke, bivši predsednik opštine Grocka, kao i nekadašnji direktor Železnice Srbije, i još dvojica okrivljenih Vladimir Mihailović i Aleksandar Marinković prvostepeno su osuđeni u februaru na ukupno 12 i po godina zatvora zbog paljenja Jovanovićeve kuće u decembru 2018. Marinković je i dalje u bekstvu, dok Igor Novaković, koji je takođe učestvovao u lancu podstrekivanja na napad, koji je angažovao Marinkovića, nije osuđen, jer je predmet protiv njega izdvojen.
„Ta agonija se i dalje nastavlja, ovo je treća godina otkako sudski postupak traje. Svakog meseca imam neka suđenja koja se ne završavaju. Ne vidim uopšte kraj tome. Presuda je doneta 23. februara ove godine, sada je septembar, a Apelacioni sud još nije potvrdio presudu“, kaže Jovanović. On je rekao da se, nakon tri godine provedene u sudu, „ne vidi kraj sudskom postupku“.
„Mislim da ga neću doživeti. Danas je sve moguće, pa pogledajte koliko se vodi sudski postupak za ubistvo Slavka Ćuruvije. Zašto to ne bi mogli da urade sa mnom? Bojim se da do toga ne dođe, ali sve mi ukazuje da će tako biti“, izjavio je nedavno Jovanović.
U SENCI ZABORAVA
Predmeti ubistva Dade Vujasinović i Milana Pantića, kao i pokušaja ubistva Dejana Anastasijevića su u predistražnoj fazi.
Novinarka Duge Radislava Dada Vujasinović ubijena je pre 27 godina, pod još nerazjašnjenim okolnostima. Prva istraga je govorila da se novinarka ubila iz lovačke puške, međutim, holandski forenzički institut je pre pet godina veštačenjem došao do zaključka da uzrok smrti mogu biti ubistvo, samoubistvo ili nesrećni slučaj.
Izveštavala je sa ratišta i pisala o korupciji i organizovanom kriminalu. Pronađena je mrtva u svom stanu na Novom Beogradu 8. aprila 1994. godine. Porodica je vremenom prestala da veruje da će Komisija za istraživanje ubistava novinara rešiti ovaj slučaj. „Zanimljiv momenat je bio kada je Komisiji postavljeno pitanje ko je poništio odluku okružnog javnog tužioca od 28. januar2009. koja je doneta u Beogradu u kojoj je određeno da se pokrene pretkrivični postupak i zahtevano je od MUP-a da se preduzmu neophodne radnje kako bi se utvrdilo kako je Dada ubijena i ko je izvršilac tog krivičnog dela“, kaže sestra Dade Vujasinović, Aleksandra.
Dadin otac Radislav Vujasinović, koji je nedavno preminuo, rekao je ranije za BIRN da nije bilo realno očekivati da će se slučaj rešiti nakon izveštaja veštačenja iz Haga. Dokumentacija u vezi sa smrću novinarke je pre šest godina dostavljena je Institutu u Hagu na predlog Komisije za ispitivanje ubistava novinara, radi superveštačenja dotadašnjih suprotstavljenih nalaza.
„U izveštaju je jasno napisano, što je ovde i zvanično bilo poznato, da su ključni dokazi uništeni (odeća), a neki su sakrivani. Ako je neko očekivao da će Hag ‘čarobnim štapićem’ dati rešenje, prevario se. Ovo je bilo samo pravo kupovanje vremena da ono i dalje čini svoje na putu ka zaboravu“, rekao je Radislav Vujasinović.
Prošlo je 20 godina otkako je ispred svog doma u Jagodini mučki ubijen novinar Večenjih novosti Milan Pantić. Ni nakon dve decenije nisu pronađeni počinitelji, kao ni naručioci ovog zločina. Pisanje Milana Pantića o korupciji i kriminalu u Jagodini i Pomoravlju pokušano je ovim zlodelom da budu ućutkano, te su udruženja i ove godine opomenule predstavnike vlasti, ali i podsećaju javnost, da ovaj zločin ne sme da bude zaboravljen i nerasvetljen. Supruga ubijenog novinara kaže da su Pantiću, kao i celoj porodici, prema pisanju nedeljnika Vreme, nepoznati glasovi često pretili telefonom zbog njegovih tekstova i da su zbog toga pre dve godine bili prinuđeni da promene broj telefona, ali su pretnje i dalje stizale, ostajući zabeležene na telefonskoj sekretarici. Po rečima Pantićeve supruge Živke, radnici SUP-a su joj tek posle ubistva rekli da su im se nepoznata lica danima vrzmala oko zgrade. Pantićeve kolege iz Jagodine kažu da on na pretnje nije mnogo obraćao pažnju jer je bio uveren da savesno radi svoj posao, ali ima i onih koji sada tvrde da je pretnje prijavljivao SUP-u.
„Da li je novinara Milana Pantića ubila prejaka reč, ili se to u Srbiju lagano i jezovito ponovo uvlači ćutanje jer niko ne sme glasno ni da misli? Ili su to poslednji trzaji jednog prohujalog i čudovišnog režima? Ili jednostavno period koji moramo da prođemo? Odgovor na ova pitanja stići će veoma brzo, ali teško da će, ma kakav on bio, utešiti Milanovu suprugu Živku i sedamnaestogodišnjeg sina Nemanju“, napisao je Bajo Džaković 2001. u tekstu „U smrt sa veknom hleba“ u nedeljniku Vreme.
Komisija za istraživanje ubistava novinara je nadležnom javnom tužilaštvu u Jagodini dostavila veliki broj informacija koje upućuju na dokaze u slučaju, međutim postupak se još uvek nalazi u predistražnoj fazi.
Punih 14 godina je prohujalo otkako je na stan novinara Dejana Anastasijevića bačena bomba, a ni taj slučaj nije rešen i nalazi se u predistražnoj fazi. Na prozor stana Dejana Anastasijevića je u noći između 13. i 14. aprila 2007. bačena bomba. Srećom niko nije povređen, iako je deo eksplozivne naprave završio nekoliko centimetara iznad bračnog kreveta Dejana Anastasijevića i njegove supruge, koji su već spavali. Ćerka im se u to vreme vraćala kući sa proslave rođendana. Odmah posle napada direktor Policije Milorad Veljović došao je lično na uviđaj, premijer Vojislav Koštunica izdao je oštro saopštenje, direktor BIA Rade Bulatović zvao je Anastasijevića, ministar unutrašnjih poslova Dragan Jočić redakciju Vremena. Predsednik Srbije Boris Tadić došao je u redakciju tog nedeljnika i poručio da je to bio „napad na državu“, najavljujući da će „zahtevati istragu i akciju na najvišem nivou“.
Do danas istraga nije završena. Pre napada Dejan Anastasijević dobio je nekoliko pretećih poziva, a na telefon redakcije zvali su nepoznati ljudi da se raspituju za njega. Sumnjalo se da su motivi bombaškog napada na novinara povezani s njegovim javnim istupanjem o slučaju Škorpioni, ili s činjenicom da je bio svedok u Haškom tribunalu.
Pendrečenje bez izveštaja
Nedavno je obeležena godišnjica otkako je Srbiju prodrmala pobuna protiv uvođenja policijskog časa koje je najavio predsednik republike Aleksandar Vučić. Ti dani, prvih pet najviše, ostali su obeleženi suzavcem, hapšenjima i policijskom brutalnošću. Dim, pendrek, džipovi, jurišanje, batinanje, maltretiranje, konjica, hapšenja – tokom tih nekoliko dana građanima Srbije sopstvena država je uterivala strah u kosti. Novinari su se u tim infernalnim danima i noćima pronašli između čekića i nakovnja. Bili su na udaru demonstranta, ali i policijskih službenika. Na pitanje u vezi sa slučajevima prebijanja novinara za vreme protesta, predstavnik MUP-a se izvinio jer informacije nisu dostavljene, informacija je pripremljena, ali još nije odobrena od viših struktura u MUP- u, dok je Tužilaštvo izvestilo da je u vezi sa protestima u pripremi detaljan izveštaj, da je zavedeno 35 predmeta, među kojima su i novinari, a detaljna informacija će biti dostavljena kada izveštaj bude spreman.
Broj ubistava novinara raste
Istraživanje Organizacije Ujedinjenih nacija za obrazovanje, nauku i kulturu (UNESCO) pokazalo je da svakog četvrtog dana u svetu bude ubijen jedan novinar, kao i da 90 odsto optuženih na kraju ne bude kažnjeno. Nesankcionisanje napadača upravo je razlog što broj ubistava stalno raste, navodi UNESCO i iz godine u godinu upozorava državne vlasti, udruženja, medije i druge relevantne institucije da moraju preduzeti mnogo veće napore kako bi napadači na novinare bili kažnjeni. I Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju (OEBS) nadgleda situaciju u području medija u svih 57 država članica, posebno nakon što je na sednici Ministarskog veća usvojena Odluka o bezbednosti novinara, kojom se ističe potreba za borbom protiv nekažnjivosti zločina počinjenih nad novinarima.
Ova publikacija je nastala u okviru projekta „Civilno društvo za unapređenje pristupanja Srbije Evropskoj uniji“ koji Nezavisno udruženje novinara Srbije realizuje u partnerstvu sa Beogradskom otvorenom školom i uz podršku Švedske. Stavovi i mišljenja autora izneta u ovoj publikaciji ne predstavljaju nužno i mišljenje partnera i donatora.
