EN
Početkom naredne godine trebalo bi da dobijemo novi Savet Regulatornog tela za elektronske medije (REM), koji (ne)će raditi, isto kao i prethodni, ako je suditi po izjavama predstavnika vlasti.
Sutra ističe rok za otklanjanje nedostataka u prijavama za članove Saveta REM-a kod šest kandidata, a nova sednica Odbora za kulturu i informisanje trebalo bi da se održi pre Nove godine, a zatim sledi usaglašavanje predlagača i na kraju glasanje u Skupštini. Odnosno, kada predlagači utvrde konačnu listu, narodni poslanici će odlučivati o dva kandidata za svako od devet mesta u Savetu REM-a.
Predstavnici vladajuće većine, koji čine i većinu u Odboru za kulturu i informisanje, već su u svojim nastupima nagovestili kako će izgledati budući sastav Saveta REM-a.
“I logično je da ćemo mi (Srpska napredna stranka) imati presudan uticaj i tako će biti dok je sveta i veka. Jednog dana kada vi na izborima osvojite vlast, opet ćete vi imati presudan uticaj na izbor članova Saveta REM-a i na rad Saveta REM-a”, poručio je Dušan Marić, poslanik SNS-a na sednici skupštinskog Odbora za kulturu i informisanje na kojoj su se razmatrali kandidati za sastav Saveta REM-a.
Profesor Fakulteta političkih nauka u penziji Rade Veljanovski kaže za NUNS da ne možemo očekivati ništa novo od predstavnika vlasti kada je u pitanju izbor članova Saveta REM-a.
„Oni su i do sada bezočno koristili tu svoju većinu i nikada im nije bilo bitno da u Savetu budu zaista stručne, nezavisne osobe koje će urediti ovaj naš medijski sistem, pogotovo kada su u pitanju elektronski mediji. Njima je uvek bilo važno da u Savet uđu oni ljudi koji će biti lojalni njima i koji će raditi ono što odgovara vlasti“, navodi Veljanovski.
„Mi to već godinama imamo kao praksu, tako da, bez obzira na to što je zakon u velikoj meri inoviran, što se tiče toga, što su kriterijumi stroži i što se traže kvalifikacije i kompetencije za članove Saveta, ne očekujem da će doći do nekog dobrog Saveta REM-a, jer vlast ne odustaje od toga preko REM-a utiče na tokove u javnoj sferi“, dodaje on.
Više predloga za jednog kandidata – veća šansa za izbor
Neki kandidati su predloženi od strane više grupa predlagača. Tako su po dva puta predloženi Milorad Vukašinović, od strane predlagača među kojima su univerziteti, Miloš Rajković, koga su predložili Nova mreža Srbije i Udruženje radio stanica RAB i Leontina Pat, koja je predložena od strane predlagača koji predstavljaju udruženja filmskih, scenskih i dramskih umetnika i udruženja kompozitora, dok je Tanja Vojvodić Mitrović predložena čak tri puta i to od strane svih predlagača u grupi elektrosnkih medija.
Profesor Veljanovski smatra da to ukazuje na sinhronizovan i koordiniran rad više aktera kako bi se nekim kandidatima povećale šanse za ulazak u Savet REM-a.
„Među pomenutim kandidatima, smatram da ima i onih koji ne zadovoljavaju potpuno kriterijume, ali kad vlast ima moć, to je tako“, navodi Veljanovski.
On dodaje da su predlagači zanemarili proceduru koja je predviđena Zakonom o eletronskim medijima gde je tačno i precizno navedeno kojih devet predlagača može da predloži svoje kandidate.
„Sva novinarska udruženja treba zajedničkim dogovorom da predlože dva kandidata. Međutim, oni se ponašaju tako da jedno udruženje predloži svoja dva kandidata, drugo svoja dva, treće… I tu se namerno stvara jedna konfuzija iz koje će na kraju da proiziđe da će biti eliminisani oni kandidati koji su najbolji i najkompetentniji. Tako je i do sada bilo“, objašnjava profesor.
On podseća da je u Zakonu navedeno da udruženja koja predlažu kandidate moraju da postoje barem tri godine i da moraju imati najmanje 300 članova koji plaćaju članarine.
„Odbor to mora da proveri. Postoje njihove arhive o tome, dokumentacija… A ako se to ne proverava, nego se to prihvati, onda opet radimo i mimo zakona i mimo sveta“, kaže Veljanovski.
| Predstavnici vlasti i mrzitelji Srbije
Prema pisanju medija skupštinski Odbor za kulturu i infomrisanje ranije je sastavio spisak kandidata koji ispunjavaju uslove propisane za izbor članova Saveta REM-a. U uži izbor su ušli Skupštinski odbog za kulturu i informisanje utvrdio je listu predloženih kandidata koji ispunjavaju uslove za člana Saveta Regulatora i na njoj su:
Saša Mirković, Gordana Predić, Stevica Smederevac, Žarko Ristić, Milorad Vukašinović, Zoran Jevtović, Dragan Guzijan, Aleksandar Gajović, Ivan Medenica, Vanja Šibalić, Tanja Vojvodić Mitrović, Jovana Vitez, Miloš Rajković, Dejan Vuk Stanković, Petar Kočić, dr Snježana Milivojević, Mileva Malešić, Ištvan Bodžoni, Muhedin Fijuljanin, Sanja Anđelković, Snežana Miljković, Mevljud Dudić, Misala Pramenković.
Tokom održavanja sednice članovi Odbora raspravljali su o tome koji kandidati su „predstavnici vlasti“, a koji „mrzitelji Srbije“.
Poslanik Zeleno levog fronta Radomir Lazović rekao je da su pojedine organizacije fantomske ili takozvane „gongo“ organizacije, koje vlast finansira i koje joj služe u ovakvim prilikama, dok su druge predložile kandidate mimo zakona.
Poslanik Srpske napredne stranke Nebojša Bakarec rekao je da je predloženi kandidat Željko Hubač “poznati po antisrpstvu i mržnji prema sopstvenom narodu”, a sa sličnim uvredama nastavio na račun Rodoljuba Šabića nazivajući ga ”još gorim primerom”. |
Bitno je da kompetentni i konstruktvini članovi ne napuštaju REM
Zbog neprofesionalnog rada Saveta REM-a, iz prethodnog sastava izašli su Slobodan Cvejić i Judita Popović. Ipak, Veljanovski smatra da ima smisla učestvovati u procesu.
On kaže da je važno da prođu kandidati koji su kompetentni i koji rade u javnom interesu, kao i da ne treba posle da izlaze iz Sveta REM-a.
„Znam da postoji ta fama, da svuda gde nemate većinu i svuda gde ne možete da imate odlučujući uticaj, da u tome nema smisla, to je potpuno apsurdno. Svet funkcioniše po tom principu da postoji većina i manjina. Ako ste u određenoj situaciji manjina i stalno se povlačite, onda niste svedok onoga što se dešava. Ne možete da ih kontrolišete“, objašnjava profesor.
„Tačno je da je naše društvo takvo, da kad negde postoji većina, svejedno da li je u Skupštini ili u Savetu REM-a, da se oni apsolutno ne obaziru na one druge ljude koji su u manjini čak iako su njihove ideje bolje i to nije dobro. Ko želi time da se bavi, mora da izdrži, sve dok jednoga dana ne vidimo kako će se opozicija ponašati prema manjini kada pobedi“, zaključuje Rade Veljanovski.
