EN
Severna Makedonija postepeno beleži poboljšanje slobode štampe u poslednjih nekoliko godina, pošto su 2019. godine zauzeli 95. mesto na indeksu slobode štampe Reportera bez granica (RSF), a sada su na 38. mestu. Međutim, za nezavisne medije i dalje ima mnogo izazova i pretnji, a ishod predstojećih izbora je veoma važan.
Naš partner u Severnoj Makedoniji, Udruženje novinara Makedonije (AJM), podržava nezavisno novinarstvo na mnogo načina. Oni podižu svest novinara o profesionalnim standardima, na primer organizovanjem obuka i studijskih poseta. Oni sarađuju sa nacionalnim, regionalnim i globalnim organizacijama kako bi se zalagali za izmenu važnih zakona kako bi se podstaklo okruženje koje je pogodnije za novinare, i pružaju novinarima besplatnu pravnu pomoć i psihosocijalnu podršku.
Trenutno medijsko okruženje
Medijsko okruženje u Severnoj Makedoniji se poboljšalo pod socijaldemokratskom vladom u poslednjih nekoliko godina, primetio je Dragan Sekulovski, izvršni direktor AJM. „Novinari nemaju onaj nivo straha koji su imali pre nekoliko godina, što je rezultiralo blagim smanjenjem autocenzure.”
Međutim, to ne garantuje da će se ovo poboljšanje nastaviti, postoje hitna pitanja koja treba rešiti. Sekulovski: „Nedostaju nam sistemska rešenja koja obezbeđuju dugoročne garancije. Jedna od najvećih prepreka koju imamo je loš društveni standard u medijskoj zajednici. Kada je reč o platama, više od polovine ljudi u medijskom sektoru prima manje od prosečne mesečne plate u zemlji. Dakle, ne možete očekivati ogromnu dozu hrabrosti kada ljudi jednostavno nisu plaćeni kako treba i nemaju fer ugovore.”
Pravni napadi
Prilično nova prepreka u Severnoj Makedoniji je veliki broj strateških tužbi protiv učešća javnosti (SLAPP) protiv novinara. Sekulovski se plaši da sud ide u pogrešnom pravcu. „Imali smo nekoliko slučajeva visokog profila, od kojih poslednja presuda jednog novinara nije u skladu sa standardima Evropskog suda za ljudska prava.”
Dokumentacija je takođe problem, nastavlja on. „Mi kao AJM imamo jedini javni registar napada na novinare. Dosta slučajeva, posebno starijih, nije rešeno. Dakle, stepen nekažnjivosti kada je reč o kršenju prava novinara ostaje prilično visok. Vidimo da to utiče na stavove novinara i izaziva autocenzuru.”
Pretnje oko predstojećih izbora
Severna Makedonija ide ka duplim izborima, i predsednički i parlamentarni izbori će se održati 24. aprila, odnosno 8. maja. Zvanično, period kampanje počinje 20 dana pre dana izbora. Ali Sekulovski je video nezvaničnu kampanju koja je počela pre nekoliko meseci, nakon narativa i javnih izjava političkih kandidata.
„Predviđamo da će to biti teška godina“, kaže Sekulovski. „Prema našem istraživanju o bezbednosti novinara tokom izborne godine u odnosu na normalnu godinu, vidimo da su šanse da novinari budu napadnuti, maltretirani i pretnje četiri puta veće tokom izborne godine. A ove godine se očekuje još gore, s obzirom na duple izbore. „Već smo videli agresivne izjave lidera političkih partija i maltretiranje novinara tokom javnih događaja“, navodi Sekulovski.
Pored praćenja ovih napada, AJM pokušava da spreči nove. Oni to rade koristeći podatke i štetne izjave nadležnih kako bi izdali javana upozorenja. Sekulovski: „Takođe, stalno komuniciramo sa političkim partijama i državnom izbornom komisijom kako bismo istakli da novinari nisu njihovi neprijatelji.
AJM je takođe sproveo misiju utvrđivanja činjenica u junu prošle godine sa pet međunarodnih organizacija. „Utvrdili smo da veliki broj vlasti ima poteškoća da razume ulogu novinara i ulogu medija u društvu. Još gore, prvi instinkt političara kada se suoči sa kritikom je da odmah napadne kako bi je umanjio. Okreću se negativnim izjavama u vezi sa medijima ili prema konkretnom novinaru.”
Nedostatak objektivnog izveštavanja o izborima
Kada je reč o objektivnom izveštavanju o izborima, Sekulovski takođe ukazuje na velike probleme. „Tokom poslednjih izbora političke stranke su potrošile više od 5 miliona evra na političko oglašavanje. Sada, sa duplim izborima, očekuje se da će za otprilike 20 dana biti potrošeno oko 10,6 miliona evra“, kaže on.
Ovo je problem jer je medijsko tržište u Severnoj Makedoniji veoma malo. Godišnje, oko 20 do 25 miliona evra je ukupan budžet svih emitera u zemlji, isključujući javni emiter. „Zamislite da tome dodate skoro 11 miliona, to je u suštini kupovina polovine prostora i uticaja nejavnih TV stanica“, objašnjava Sekulovski.
On nastavlja: „Kao udruženje poručujemo da Makedonija treba da prekine javno finansiranje predizbornih kampanja i da svi besplatno koriste javni servis. Nijedna politička partija to sada ne koristi jer im je privlačnije da se oglašavaju u privatnim medijima. Na taj način imaju priliku da „kupe” uređivačku politiku medija kako bi, kada dođu na vlast, imali „prijateljski medij” koji će im odgovarati. Ne očekujem da će mnogi od ovih medija objektivno izveštavati. Očekujem da će mnogi od njih biti pristrasni prema političkoj stranci koja ih plaća.“
Postoje neki mediji koji odbijaju da dobiju ovakva sredstva, tvrdeći da ne žele da učestvuju u igri jer je to loše po njihovu reputaciju, ali su brojčano nadjačani.
Preporuke za novu vladu
Kada su na vlasti bile desničarske i srednje stranke, Makedonija je imala najlošiju poziciju na globalnim indeksima slobode štampe. Poslednje četiri godine socijaldemokrate su bile na vlasti, i iako se situacija sa slobodom štampe donekle poboljšala, propustili su mnoge prilike da obezbede poboljšanje na duži rok.
Sekulovski: „U poslednje vreme, i desničarske i levičarske stranke su zajedno donele novi zakon koji ponovo uvodi državno oglašavanje. Ova promena znači da će potencijalno 5 miliona evra biti izdvojeno za političku kampanju u medijima van izbornih godina. Ova odluka bi mogla značajno da promeni medijski sektor, potencijalno ugušivši kritičke glasove unutar novinarske zajednice.”
Stoga bi prva nada Sekulovskog za novu vladu bila da prigrabi javna sredstva za državno oglašavanje i da sledi preporuku Saveta Evrope o stvaranju transparentnog fonda za medijski pluralizam. Osim toga, Sekulovski se nada većoj podršci lokalnim medijima: „Oni imaju malo sredstava zbog čega se mnoge teme nedovoljno izveštavaju.“
I na kraju, bezbednost novinara mora biti na dnevnom redu. „Imali smo negativan početak godine sa mnogim SLAPP slučajevima. Moramo da imamo bolje razumevanje o tome od strane vlasti kako bismo definisali bolje zakone koji će zaštititi novinare od pravnih napada.”
Izvor: Free press unlimited
