EN
Na današnji dan navršava se 30 godina od smrti novinarke „Duge“ Radislave Dade Vujasinović, koja ni danas nije rasvetljena. Istovremeno, protekom 30 godina od događaja, po Krivičnom zakoniku, nastupila je apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva, rekao je za UNS advokat Marko Pušica.
Radislava Dada Vujasinović pronađena je mrtva 9. aprila 1994. godine u svom stanu u Trećem bulevaru broj 118 u Novom Beogradu, a u zapisniku koji je sačinjen posle obavljene obdukcije navedeno je da je umrla dan ranije, u 1.30 sati.
U Višem javnom tužilaštvu za UNS kažu da je predmet i dalje u fazi predistražnog postupka.
„Veštačenje Forenzičkog instituta u Hagu iz 2016. godine nije dalo odgovor iz kog razloga je došlo do smrti Radoslave Dade Vujasinović, već je ostavilo tri mogućnosti: da se radi o samoubistvu, ubistvu ili zadesnom slučaju. Predistražni postupak se i dalje vodi u pravcu otkrivanja drugih činjenica i dokaza kojima bi se utvrdilo postojanje eventualnog krivičnog dela, odnosno otkrivanje izvršilaca“, rekli su UNS-u u Višem javnom tužilaštvu u Beogradu.
Kako advokat Marko Pušica kaže za UNS, „s obzirom da se slučaj sumnjive smrti Radoslave Dade Vujasinović iz 1994. godine još uvek rešava u predistražnoj fazi, zbog postojanja osnova sumnje da se radi o krivičnom delu ubistva, možemo zaključiti da se nije odmaklo od početka postupanja, a to je stvarni poraz srpskog pravosuđa“.
„Posle 30 godina je ostalo veliko ništa“, kaže Pušica.
On podseća da predistražni postupak, kao i krivični postupak inače, u ovom slučaju može trajati sve dok se može preduzimati krivično gonjenje za krivično delo, odnosno do trenutka nastupanja apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja za krivično delo ubistva.
„Ovde dolazimo do poražavajućeg saznanja, da je u ovom predmetu protekom 30 godina od događaja, nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja. To znači da se ni u predistražnom postupku, niti u bilo kojoj drugoj fazi krivičnog postupka, više ne može utvrditi istina u ovoj stvari i slučaj sumnjive smrti ove novinarke se faktički završava u fazi u kojoj je započet i bez sudskog epiloga“, kaže Pušica.
Pušica smatra da je „neefikasan pravosudni sistem kreirao uslove za nastupanje apsolutne zastarelosti krivičnog gonjenja, jer je usled proteka vremena, a posebno zbog očigledne opstrukcije, bilo sve teže pribaviti dokaze“.
„Zato će i srpska javnost ostati uskraćena za istinu o sumnjivoj smrti novinarke Radoslave Dade Vujasinović“, zaključuje on.
Podsetimo, prvobitna zvanična verzija događaja bila je da je novinarka izvršila samoubistvo, ali je kasnije ta verzija dovedena u pitanje zbog čega je ovaj slučaj do danas ostao nerazjašnjen.
Forenzički institut u Hagu kojem je Ministarstvo pravde septembra 2015. godine prosledilo dokazni materijal, nije utvrdio uzrok i način smrti novinarke. Zaključak izveštaja dostavljenog VJT-u jula 2016. godine je da „povrede koje je kritičnom prilikom zadobila pokojna Radislava Dada Vujasinović mogu biti rezultat ubistva, samoubistva ili nesrećnog slučaja”.
Zvanična verzija događaja nakon što je novinarka „Duge“ pronađena mrtva bila je da je izvršila samoubistvo, pucnjem u grudi iz lovačke puške, ali je istraga do sada obnavljana nekoliko puta.
Porodica Dade Vujasinović, koja nije poverovala da je reč o samoubistvu, angažovala je privatnog balističara Zorana Jovanovića koji je utvrdio da je na fotelji osim Dadine, bila još jedna krvna grupa, što ukazuje da je u stanu bila još jedna osoba. Njegov nalaz dostavljen je Tužilaštvu u decembru 1994. godine, ali je odbijen.
Balističar Vladimir Kostić 2008. godine obavio je veštačenje. On je predao sudu svoj nalaz u kome se navodi i da su u telu Dade Vujasinović pronađena dva filcana čepa, što bi značilo da je sebe usmrtila sa dve patrone iz lovačke puške, odnosno, da je u sebe morala da puca dva puta, što nije moguće.
Okružni javni tužilac u Beogradu je posle toga, u januaru 2009. godine, prekvalifikovao slučaj u ubistvo umesto samoubistva i pokrenuo pretkrivični postupak.
Holandski forenzički institut u Hagu je utvrdio, međutim, da je u telu Dade Vujasinović pronađen jedan filcani čep, a ne dva, kako je tvrdio balističar Vladimir Kostić.
Veštačenje Vladimira Kostića, inače, rađeno je 2008. godine, u vreme kada nije bio pronađen dokazni materijal iz istrage smrti novinarke i kada se verovalo da je uništen u NATO bombardovanju. Kostić je praktično veštačio veštačenja, odnosno stručne nalaze drugih veštaka, a ne sam dokazni materijal.
Tek posle insistiranja Komisije za istraživanje ubistava novinara, dokazni materijal je pronađen i utvrđeno je da se on nalazio u ormanu policajca koji je u međuvremenu preminuo.
Dada Vujasinović rođena je 10. februara 1964. godine u Čapljini, u Bosni i Hercegovini. Diplomirala je na Filološkom fakultetu u Beogradu, na katedri za Jugoslovensku književnost i srpskohrvatski jezik 1987. godine.
Novinarsku karijeru je započela u „Privrednom pregledu“, a nakon toga je pisala autorske tekstove za list „Duga“, gde je 1993. godine postala član uređivačkog kolegijuma.
U profesionalnoj karijeri Dade Vujasinović ostali su istraživački tekstovi i reportaže o ratnim događajima u Jugoslaviji i političkim događajima u Srbiji. Za reportaže sa ratišta dobila je nagradu Udruženja novinara Srbije (UNS) „Svetozar Marković“. Bila je član UNS-a.
U jednom intervjuu, neposredno pred smrt, izjavila je:
„Ako mi nekad padne saksija na glavu, nemojte da pomislite da je to bio nesrećan slučaj“.
Izvor: UNS
