EN
Novinarstvo je vakcina protiv dezinformacija. Tako su Reporteri bez granica definisali ulogu novinara u vreme pandemije. U Srbiji, pak, ta medijska vakcina itekako nedostaje.
„Ja imam jedan lični utisak, a to je da sam dospeo dotle da me Uprava za sprečavanje pranja novca i terorizam stavila na listu sumnjivih lica koja se bave tom delatnoošću, na šta ne znam da li da se smejem ili da plačem, jer je terorizam pao na niske grane ako je došlo dotle da ga finansira jedan siromašni novinar iz Srbije“, navodi novinar Vukašin Obradović.
Srbija je na listi Reportera bez granica 2014. godine, kada je Aleksandar Vučić postao premijer, bila na 54. mestu po medijskim slobodama. Da bi 2019. je pala na 90. mesto, a prošle godine na 93. koje je ove godine zadržala.
„Pa evo za pet dana biće godinu dana kako sam poslednji put prijavila pretnje smrću. Ništa se nije desilo kao ni sa prethodnim prijavama. I u tom smislu se uklapam u obrazac koji su Reporteri bez granica istakli u svom izveštaju“, kaže novinarka nedeljnika Vreme Jovana Gligorijević.
Reporteri bez granica su Srbiju ocenili kao zemlju u kojoj je slobodno novinarstvo, delimično ili potpuno, blokirano i u kojoj vlada nekažnjivost napada na novinare.
Ta organizacija ocenila je da je „Srbija zemlja sa slabim institucijama u kojoj lažne vesti šire senzacionalistički mediji koje podržava vlada i u kojoj su novinari izloženi gotovo svakodnevnim napadima koji sve više dolaze od vladajuće elite i prodržavnih medija“.
Sasvim drugačije stanje u medijima vidi vlast u Srbiji.
„U proteklom periodu Srbija je donela niz dokumenata, značajnih za uređenje oblasti informisanja i medija, čime je pokazala da je bezrezervno posvećena stvaranju bezbednog i podsticajnog okruženja za slobodne i profesionalne medije. Ministarstvo pokušava da konkretnim aktivnostima doprinese poboljšanju stanja na medijskoj sceni“, navedeno je u saopštenju Ministarstva kulture i informisanja.
Biro za društvena istraživanja (BIRODI) ocenio je da je u Srbiji više faktora stvorilo sistem „industrije populizma“.
„Ključna godina gde se desio prelom je 2016, kada mediji postaju alati za promociju vlasti Aleksandra Vučića i alat za negativnu promociju opozicije, koja je do tada bila marginalizovana, a sada više prisutna, ali u negativnom kontekstu“, naveo je Zoran Gavrilović iz BIRODI-ja.
Poverenik za informacije od javnog značaja Milan Marinović je „pozvao sve organe vlasti da poštuju slobodu medija i izražavanja i njihovo pravo na pristup informacijama od javnog značaja“.
Dok je Poverenica za zaštitu ravnopravnosti Brankica Janković poručila da sloboda medijskog izražavanja ne sme biti ugrožena, ali i da mediji moraju snositi odgovornost u borbi protiv govora mržnje, diskriminatornih izjava i seksističkih stavova.
