EN
Piše: Veran Matić
Već sam nekoliko puta isticao da se potpredsednica Vlade neuporedivo više bavi kulturom nego medijima. Primer je izjava povodom usvajanja ovogodišnjeg budžeta u kojoj se nijednom rečju ne pominje informisanje. Da nije u pitanju propust već smišljena strategija marginalizacije sektora informisanja potvrđeno je na samom početku godine kada su se u javnosti pojavile informacije, plasirane od strane resornog ministarstva, koje su se odnosile isključivo na budžet i projekte iz kulture.
Kao da nam se i na ovaj način posredno stavlja do znanja da je jedan deo ministarstva svojevrsni balast. Nas iz medija svakako raduje, ali nam suštinski veoma malo znači podatak da je Srbija konačno dostigla evropski minimum izdvajanja za kulturu. Brojke govore same za sebe: „Za sistem javnog informisanja predviđena su ista sredstva kao i 2021. godine – 1,37 milijarde dinara, uključujući i deo koji se odnosi za podršku ostvarivanju javnog interesa u oblasti informisanja (na osnovu konkursa – 233,2 miliona), podršku Radio-televiziji Vojvodine (900 miliona), te projektno finansiranje javnih medijskih servisa (130 miliona). Približno ista sredstva kao ove godine predviđena su za podršku radu ustanove za novinsko-izdavačku delatnost „Panorama“ (55,2 miliona)“.
Voleli bismo da se, poput oblasti kulture, ministarka na kraju godine mogla pohvaliti sličnim pozitivnim pomacima u informisanju, kojih nema zbog nesprovođenja Vladine Medijske strategije.
Izuzev opozicije, niko više se ne izjašnjava o statusu Radio-televizije Vojvodine koja, pored velelepne nove zgrade, kuburi sa manjkom sredstava za njeno opremanje, što doprinosi da zaposleni i dalje rade na više lokacija. Da ne govorimo o finansiranju iz budžeta koje se nastavlja bez ikakvih naznaka reformskih poteza koji bi finansiranje RTV-a usaglasili sa zakonskim okvirom na tragu onoga što se već desilo sa RTS-om koji se finansira putem takse.
Ako se pogleda monitoring izveštaj BIRN-a o sprovođenju projektnog sufinansiranja na republičkom nivou, jasno je da se sadašnji sastav ministarstva nema čime pohvaliti. U tom smislu naivno je očekivati da će se izmena zakonskog okvira reflektovati na praktična poboljšanja u ovoj oblasti. Ako nema političke volje za promenom, sve će ostati isto kao i ranije. Zbog toga više nije nikakav novitet konstatacija iz lokala gde kao da se nadmeću ko će više zloupotrebiti projektno sufinansiranje pronalazeći „rupe u zakonu“ i usmeravajući veliku većinu budžetskih sredstava isključivo ka provladinim medijima. Rekorder je RTV Novi Pazar sa dobijenih 155 miliona dinara tokom tri godine. Zatim slede Novosadska televizija sa 87,3 miliona dinara, dok je na trećem mestu Sremska televizija sa nešto manje od 61 milion dinara.
Sistemom spojenih sudova ovakva bahatost prenela se i u domen prošlogodišnjih konkursa koje je sprovelo Ministarstvo za brigu o porodici i demografiju koje je podelilo ukupno 658 miliona dinara. Prema navodima iz istraživanja BIRN-a, veći deo novca dobile su javnosti nepoznate organizacije koje su pobedile na sličnom konkursu 2014. godine, obustavljenom zbog zloupotreba. Neko je lepo primetio da su sedam godina uspešno zatirali tragove. Tada je usled pritiska javnosti konkurs stopiran a sredstva preusmerena. Ovoga puta niko nije ni pomislio da se makar ogradi od ovakvih zloupotreba. Ne razumem logiku takvog konfrontirajućeg ponašanja svuda i u svakoj prilici – od medija do brige o porodici i demografiji. Zbog toga nepotrebno već plaćamo visoku cenu.
