EN
Ako su Francuska i Nemačka mogle da, uspostavljajući modernu ujedinjenu Evropu, stvore iskrenu saradnju, onda sam siguran da je pred vođama Srbije i Hrvatske odgovornost da učine nešto slično.
Kao jedini naš novinar sa tri velika odlikovanja predsednika Francuske, Nemačke i Srbije, brojnim profesionalnim priznanjima, kao što je Heroj slobode štampe, Veran Matić je i dugogodišnji predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija. Ali i izvršni direktor Srpskog filantropskog foruma, predsednik Komisije za istraživanje ubistava novinara, član Stalne radne grupe za bezbednost novinara i Radne grupe za zaštitu i bezbednost novinara Vlade Republike Srbije, specijalni izaslanik predsednika Republike Srbije za rešavanje pitanja nestalih sa Hrvatskom, kao i predsednik upravnog odbora Fonda B92…
Zaista je dugačak spisak titula, funkcija i oblasti u kojima ste angažovani, ali vaša osnovna vokacija je novinar, sa ogromnim stažom i iskustvom, kao osnivač medijske kuće B92. Kako biste ocenili stanje profesije u Srbiji, gde je scena i dalje prilično polarizovana?
Medijskom scenom, nažalost, dominira tabloidno novinarstvo, prepuno lažnih vesti, govora mržnje, političke funkcionalizacije. Najmanje je medija koji rade štiteći ustavno pravo građana na tačno i pravovremeno informisanje. Ono što je poražavajuće jeste da država u značajno većoj meri podržava takvo stanje, umesto da ga menja. Tabloidi s najviše neistina, uverljivo klasifikovanih od strane Saveta za štampu, uprkos zakonskim ograničenjima, dobijaju veliku pomoć za projektno sufinansiranje, koje je osmišljeno da podrži i razvije kvalitetno novinarstvo. Polarizovanost je drugi problem. Uvek su postojali mediji koji su sebe karakterisali kao nezavisne, profesionalne, opozicione i provladine, ali nikada nije bilo tolike ostrašćenosti prema sve slabijoj sceni profesionalnih medija i novinara. Zbog toga je novinarska profesija sve ugroženija – radi se pod pritiscima, uz pretnje i za ispodprosečna primanja, što utiče da novinari prelaze u druge profesije. Eksplozijom društvenih mreža, sve je veći broj aktera na medijskoj sceni. Veliki broj vlasnika profila ima mnogo veću publiku i uticaj nego pojedini mediji. U formatu građana novinara, to može da bude vredna dopuna klasičnim medijima, ali ako se zloupotrebljava za širenje netačnih vesti, nenaučnih ideja, može naneti veliku štetu. Treba da nas brine što možemo biti veoma lako biti izmanipulisani, ne samo kao pojedinci već i kao narodi. Nedostaje nam front za etičko novinarstvo i medije. Potreban nam je efikasan sistem za sprečavanja erozije ove izuzetno važne profesije.
Posebna preokupacija vam je bezbednost novinara. Bilo je više incidenata prethodnih godina, srećom ne tako tragičnih kao u nešto daljoj prošlosti. Jesu li novinari danas bezbedniji nego pre?
Od 2001. godine nije bilo ubistava novinara i to je dobra vest. Međutim, imali smo pokušaje ubistava kolega i njihovih porodica, kao što su to bili slučajevi bombi na prozoru kolege Dejana Anastasijevića, paljenje kuće Milana Jovanovića ili napad na kolegu Vladimira Mitrića iz Loznice, koji je više od 17 godina pod stalnom policijskom zaštitom. Imali smo i druge oblike nasilja. Smanjuje se broj novinara i sve je manje snage unutar profesije, tako da se koleginice i kolege, ali i mediji osećaju ranjivije. Upravo zbog toga smo gradili i radne grupe za zaštitu novinara, a ja koordiniram i SOS telefonom (0800100115) za prijavljivanje pritisaka, pretnji i napada. Ono što zabrinjava jeste nekoliko aktuelnih slučajeva u kojima imamo nove prepreke, kao što je preteća teroristička pretnja listu „Danas”, koja je upućena iz Srbije, ali preko portala za anonimiziranje „Proton” iz Švajcarske, koji odbija da pruži podatke koji bi pomogli identifikovanju počinioca. Imamo i slučaj pretnje novinaru Dragojlu Blagojeviću, koja je došla s broja telefona iz Velike Britanije, čiji organi još nisu adekvatno reagovali po zahtevu za međunarodnu pravnu pomoć. Bitno je da izmenimo Krivični zakonik kako bi svi slučajevi pretnji bili obuhvaćeni, a samim tim i lakši za procesuiranje i osude. Važno je i što smo kroz Stalnu radnu grupu za bezbednost novinara uspostavili mrežu kontakt tačaka tužilaca i predstavnika MUP-a, specijalizovanih za prijavljivanje i brzo procesuiranje napada i pretnji.
Ostatak intervjua čitajte na sajtu Politike.
