EN
Ovo su reči predsednika Evropske federacije novinara Mogensa Blihera Bjeregarda. Mnogo od navedenog već postoji u našim medijskim zakonima ali se ne primenjuje. Dve godine nakon usvajanja, sve su manja očekivanja od Vladine Medijske strategije koja konstatuje brojne probleme, nudi rešenja ali ne donosi sa sobom političku volju i istinsku rešenost za otklanjanje nagomilanih problema.
Dok mi tapkamo u mestu, Evropska komisija priprema Zakon o slobodi medija koji će istaći institut medijske transparentnosti, koji obuhvata podatke o vlasništvu i način finansiranja medija. Kredibilna samoregulacija (oko koje se kod nas još uvek lome koplja zbog uloge Saveta za štampu) ističe se u prvi plan kako bi se izbeglo da država reguliše medije, što urušava njihov kredibilitet i profesionalizam.
Jasno je da nismo izolovano ostrvo i da se region suočava sa sličnim problemima naročito kada je u pitanju transparentno finansiranje lokalnih medija. Problemi i izazovi se razlikuju u nijansama ali je suština problema gotovo svuda ista. Zato je neophodno uvesti profesionalne kriterijume u konkurse na osnovu kojih ti mediji dobijaju novac od lokalnih samouprava.
Obesmišljavanje postojećeg medijskog zakonskog okvira iz godine u godinu se vidi u domenu projektnog sufinansiranja. Stiče se utisak da se umesto realizacije Medijske strategije, strateški radi na odlaganju njene primene kako bi se dodatno otežao rad profesionalnih medija i medijskih profesionalaca, potkopao njihov krediblitet, postepeno odumiranje u nedostatku reklama, oglasa i državne pomoći putem projektnog sufinansiranja.
U takvim namerama gube se granice i kriterijumi. Tako svedočimo da je na konkursu za projektno sufinansiranje u Crvenki značajna finansijska sredstva dobila firma koja je registrovana tri dana nakon raspisivanja konkursa! To je nedopustivo i tome bezakonju se mora stati na put. Nije zato čudno što se visoka delegacija UNS-a zaputila direktno u Smederevo u pokušaju da se lično vidi sa tamošnjim predstavnicima vlasti koji ih uporno izbegavaju, ne želeći da zakažu sastanak o projektnom sufinansiranju. Jasno je i zašto – na tamošnjem konkursu sredstva su dobili i oni koji nisu opravdali ranije dobijena sredstva a polovina sredstava odlila se u medije iz drugih mesta (najviše u Smederevsku Palanku), iako smederevski mediji vape za ovom vrstom državne pomoći.
Nikada nećemo moći da se priviknemo na brojne primere zloupotrebe insituta projektnog sufinansiranja, poput onog iz Subotice gde se besplatno deli mesečnik Dani, za koji se godinama izdvajaju enormna budžetska sredstva dok njihov vlasnik i udruženje „vedre i oblače“ brojnim konkursnim komisijama širom zemlje. U Obrenovcu su otišli korak dalje jer su dobijen novac na konkursu za tekstove u jednom mediju objavljivali u drugom, neregristovanom mediju.
Diskutabilne odluke mnogih konkursnih komisija same za sebe najviše govore. One su slika stanja koje umesto da se menja, dobija političku podršku pozivanjem GONGO organizacija da učestvuju u radnim grupama za izmenu zakonskog medijskog okvira koji upravo oni godinama obesmišljavaju. Zato i ne čudi da više od dve godine nakon usvajanja Medijske strategije nemamo nikakvog pomaka na tom polju. Nema ga ni na vidiku. Jasno je zašto.
