Državne institucije u Srbiji javnosti i građanima često daju netačne tvrdnje da ne poseduju dokumente koje bi morali imati, dok sa druge strane Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti nema istražna ovlašćenja da utvrđuje istinitost navoda državnih institucija.
Sagovornici sa kojima je Danas razgovarao smatraju da je u prirodi ove vlasti da radi iza zatvorenih vrata, skrivajući od građana i javnosti način na koji upravlja državom. Državne institucije sve češće ignorišu, odbijaju i traže dodatna pojašnjenja da nikad ne bi odgovorile ili da bi što više odugovlačile sa davanjem odgovora.
Nemanja Nenadić, direktor „Transparentnost Srbija“, ocenjuje da mnoge institucije u Srbiji i dalje izbegavaju da dostave informacije od javnog značaja, iako su po zakonu na to obavezane. On navodi da se problemi javljaju u različitim oblicima, od potpunog ignorisanja zahteva i neosnovanog odbijanja, do davanja neistinitih tvrdnji da institucije nemaju tražene dokumente, iako je jasno da bi ih morali posedovati.
„Najčešće se suočavamo sa četiri vrste problema: ignorisanjem, odbijanjem, traženjem dodatnih pojašnjenja i sve češće, davanjem lažnih tvrdnji da institucija ne poseduje informacije koje bi po prirodi stvari morala da ima“, rekao je Nenadić.
Prema njegovim rečima, Grad Beograd spada među one koji često ne odgovaraju na zahteve, ali je poslednjih meseci Ministarstvo unutrašnjih poslova (MUP) posebno uočljiv po tvrdnjama da ne poseduje određene dokumente.“
„Na primer, u jednom slučaju smo tražili informacije o tome ko je postavio traktore oko Pionirskog parka pre protesta održanog 15. marta, a MUP je odgovorio da ne poseduje te podatke. Isto tako, tvrdili su da nemaju dokumenta o načinu procene broja učesnika na javnim skupovima, pa čak ni informacije o tome da li su vršili proveru lica koja ulaze u park. Takođe, kada smo tražili ugovore sa bankama koje imaju svoje prostorije unutar policijskih stanica, MUP je odgovorio da ne poseduje nikakve dokumente o tome, što očigledno nije istina“, naveo je on.
Nenadić upozorava da ovakve prakse ozbiljno ugrožavaju pravo javnosti da zna i slabe poverenje građana u institucije i da u slučaju lažnih tvrdnji da dokumenti ne postoje, efikasna procedura ne postoji.
„Koliko god da je loše kada institucije odbijaju da daju informacije, davanje lažnih tvrdnji da ih ne poseduju predstavlja za jedan stepen veću povredu zakona. Po mom mišljenju, to bi čak trebalo da bude posebno krivično delo, jer građane i novinare ostavlja bez mogućnosti da dođu do istine“, zaključio je Nenadić.
Građani i novinari prilikom neodgovaranja institucija imaju pravo po Zakonu o pristupu informacijama od javnog značaja da se obrate instituciji Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
Prema podacima ove institucije, tokom 2024. godine podneto im je 10.910 žalbi u oblasti pristupa informacijama, a rešeno 7.690, dok je u prvih devet meseci 2025. pristiglo 6.973 žalbi, a rešeno 7.923.
Milan Marinović, poverenik za informacije od javnog značaja, objašnjava da njegova nadležnost ne uključuje utvrđivanje istinitosti odgovora institucija, već nadzor nad primenom zakona, dok se u slučaju dokazane netačne informacije može pokrenuti prekršajni postupak.
„Poverenik nema istražna ovlašćenja, odnosno nije u nadležnosti Poverenika da utvrđuje istinitost navoda organa vlasti u pogledu posedovanja traženih informacija“ rekao je Marinović za Danas.
Kako navodi, ukoliko se u žalbenom postupku dokaže da je organ vlasti dao netačne ili nepotpune podatke, Poverenik može pokrenuti prekršajni postupak. Takav slučaj, dodaje, već je zabeležen protiv jednog javnog preduzeća koje je pogrešno označilo tražene informacije kao tajne, iako odluka o tajnosti nikada nije postojala.
Sa druge strane, Rodoljub Šabić, bivši poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti (od 2004 – 2018. – prim. aut.), objašnjava da Ustav predviđa da „svako ima pravo da istinito, potpuno i blagovremeno bude obaveštavan o pitanjima od javnog značaja i sredstva javnog obaveštavanja su dužna da to pravo poštuju“, kao i da „svako ima pravo na pristup podacima koji su u posedu državnih organa i organizacija kojima su poverena javna ovlašćenja, u skladu sa zakonom.“
“Kad se organi vlasti u komunikaciji sa javnošću koriste neistinama tako što uskraćuju informacije tvrdeći da ih nemaju iako ih zapravo imaju, oni obmanjuju javnost, a to se može komentarisati samo na jedan način, kao nezakonito, loše i štetno. Razlozi takvog postupanja mogu biti različiti, počev od najtrivijalnijih poput lenjosti i nespremnosti za rad, preko bahatosti i odsustva predstave o obavezama prema javnosti pa do, vrlo često, sasvim svesne namere da se od javnosti tražene informacije sakriju. Razume se da takvo, bez sumnje nezakonito, sakrivanje sa razlogom izaziva sumnju da je reč o prikrivanju informacija koje ukazuju na nešto loše, od na primer slabih rezultata ili potpunog odsustva rezultata u radu organa, pa do korupcije i kriminala”, ističe Šabić.
Novinari i novinarke su uglavnom prvi na „udaru“ kada je u pitanju neodgovaranje državnih institucija i kršenje Zakona o pristupu informacija od javnog značaja, jer je upravo novinarski posao da se dođe do istinite i tačne informacije. Ipak, njihova iskustva u sudaru sa državnom administracijom govore drugačije.
Direktor vesti TV Nova S, Slobodan Georgiev, navodi da od odlaska Rodoljuba Šabića sa mesta poverenika za informacije od javnog značaja, novinari više nemaju podršku od strane ove institucije, institucije su postale toliko zatvorene da čak i međusobno ne daju jedna drugoj informacije koje bi trebalo.
Georgiev ističe da je vlast objavila dosta dokumentacije o padu nadstrešnice u Novom Sadu, ali da je to objavila pod velikim pritiskom.
“Poverenik postoji, ali ne služi ničemu. Dakle, vi morate danas da zaustavite celu zemlju da bi Vlada objavila dokumenta koja bi trebalo da budu javno dostupna. Što je nenormalno naravno, ali govori o prirodi ove vlasti, koja radi iza zatvorenih vrata kako nam govori često “u četiri oka” i kriju od građana i od javnosti na koji način vode državu. Tako da je puno stvari koje oni saopštavaju javno neproverljivo. Tek posle nekog vremena, mi možemo da utvrdimo da su oni po pravilu lagali. Vrlo retko smo mogli da ih uhvatimo u istini, obično ih hvatamo u lažima”, rekao je Georgiev.
Slične probleme imaju i novinari TV N1, koje se takođe suočavaju sa neodgovaranjem institucija, ali i brojnim uvredljivim i omalovažavajućim odgovorima državnih funkcionera.
Programski direktor N1, Igor Božić, istakao je da je traženje informacija od institucija pozivajući se na Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja postalo besmisleno jer one gotovo nikada ne reaguju.
“Vrlo retko smo, pogotovo u poslednje vreme, dobijali odgovore, tako da smo protiv nekih institucija, između ostalog protiv Skupštine Srbije, pokrenuli čak i upravni postupak, s obzirom na činjenicu da nam nikada nisu odgovorili, na primer na pitanje da li je i kako je moguće da se iz Skupštine Srbije ispaljuje vatromet za vreme mitinga SNS-a“, objasnio je Božić.
Todorović: Institucije retko odgovaraju
Sofija Todorović, direktorka „Inicijative mladih za ljudska prava“, ukazuje za Danas da institucije u Srbiji i dalje retko pružaju potpuni pristup informacijama od javnog značaja. „Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, nama služi da pošaljemo gomilu zahteva za pristup informacijama, ali jako retko se zapravo dobijaju odgovori na ove zahteve. Ukoliko se i dobiju odgovori, često budu nepotpuni ili se dešava da završite u jednom krugu koji nema kraj, već se institucije najčešće oglašavaju da nisu one te koje poseduju određenu informaciju, pa vas šalju na neke druge institucije. Onda vi pišete toj drugoj instituciji koja vas vraća na ovu prvu i tako se gubi mnogo vremena“, objašnjava Todorović.
Bez odgovora od institucija
„Danas“ je pitao Ministarstvo unutrašnjih poslova, Ministarstvo spoljnih poslova, Ministarstvo zdravlja, Ministarstvo pravde i Ministarstvo odbrane o tvrdnjama Transparentnosti Srbija da državne institucije ne odgovaraju na zahteve po Zakonu o dostupnosti informacijama od javnog značaja, ali do trenutka objavljivanja ovog teksta nije dobio odgovor.
Izvor: Danas
