Vlast normalizovala nasilje nad novinarima u Srbiji

Naime, Udruženje novinara Srbije saopštilo je juče da je besplatni SOS telefon, od 1. marta do 1. jula pozvalo oko 100 novinara koji su se osetili ugroženim, izloženi su pretnjama, trpe pritiske, napade i progon.

Podatke je saopštio predsednika ANEM-a i član Radne grupe za bezbednost novinara Veran Matić navodeći da je najveći broj poziva vezan za starije slučajeve koje novinari nisu prijavljivali, kao i da se novinari interesuju šta bi sada mogli da urade ako se odluče na neku pravnu akciju.

„U početku je 80 odsto poziva bilo van Beograda. Od toga, više od pola su bili potpuno nepoznati slučajevi koji nisu prijavljivani“, rekao je Matić.

Bivši predsednik NUNS-a Vukašin Obradović kaže za Danas da je najupečatljiviji upravo podatak da je među onima koji su se javili najviše slučajeva koji uopšte nisu poznati javnosti niti su ih novinari do sada prijavljivali.

– To govori ne samo o pritscima i napadima, već i o atmosferi da se novinari plaše da upoznaju javnost sa onim što im se dešava. Razlog je jednostavan. U društvu, ne samo da ne postoji efikasan način zaštite novinara već je država, odnosno pojedinci iz vlasti, glavni generator ugrožavanja bezbednosti novinara. U takvoj situaciji, novinarke i novinari se najčešće odlučuju da ćute i trpe jer su svesni da oni koji bi trebalo da ih zaštite na različite načine, ali pre svega verbalno ili nečinjenjem, zapravo podstiču napade na novinare i jačaju njihov osećaj da nisu zaštićeni – ističe Obradović.

Prema njegovim rečima, u najtežoj situaciji su novinari iz malih, lokalnih sredina.

– Oni često ostaju van domašaja javnosti i medija i prepušteni su na milost i nemilost lokalnih kabadahija. Posebno su na meti oni mediji koji nisu pod kontrolom vlasti. Oni su često prepušteni sami sebi bez ičije pomoći – ukazuje naš sagovornik.

Direktor CINS-a Branko Čečen se pita da li smo ugroženi, a zatim rezimira:

– Normalizovano je prebijanje novinara metalnim šipkama, podmetanje požara dok smo u kućama, protivzakonite istrage državnih organa protiv nas, sasvim je prihvatljivo u Srbiji da tabloid lažno optuži mog kolegu da sarađuje sa Veljkom Belivukom. Iskreno, odavno više nema mnogo smisla objašnjavati sve to. Od čega živimo, kako živimo, kako uopšte uspevamo da radimo svoj posao, jesmo zdravi, kako su nam porodice – sve to više nije ni predmet razgovora, pošto u ovom kontekstu treba da smo zahvalni ako nam kuće ne gore, ne krvarimo iz glave i imamo puls – ukazuje Čečen, dodajući da je na čelu države predsednik koji celu karijeru izgovara o novinarima stvari “koje pristojan čovek pijan ne bi preko usta preturio”.

– Zapravo, izgleda da nismo ugroženi. Očigledno da nismo, ne vidim da se značajan broj ljudi mnogo uzbuđuje oko svega ovoga, mi samo mislimo da smo ugroženi, ali je sve ovo izgleda normalno, samo mi to još nismo shvatili. Ponekad pomislim da zapravo nisu počeli stvarno i da nas nevine hapse i ubijaju samo zato što smo i za vlast i za međunarodnu zajednicu odličan paravan privida normalnosti, iza kojeg oni lepo obavljaju te svoje grozne poslove u božijem miru i sa velikim profitom. Bojim se da mislim šta će da bude ako pukne ta ljubav – navodi Čečen za naš list.

Novinar Nedim Sejdinović ističe da u zemlji u kojoj su istina i profesionalizam proglašeni za neprijatelje društva nikako nije čudno da novinari koji rade svoj posao kako treba nailaze na brojne probleme. Prema njegovim rečima, toga će biti sve više, pogotovo kada naprednjaci osete da gube vlast.

– Sa druge strane, novinarska profesija u Srbiji je većinom devastirana i osramoćena, i deo problema koji novinari imaju potiče od toga što mediji mnogim ljudima sasvim svesno uništavaju živote. Važno je napomenuti da su novinari koji rade izvan velikih centara posebno ugroženi, ako po prirodi svog posla dođu na udar lokalnih kriminalnih hobotnica, sastavljenih najčešće od sprege mafijaša, vlasti, policije i pravosuđa, pa i nekih naših kolega. Oni nemaju čak ni zaštitu javnosti – zaključuje Sejdinović.